Spirala mira ili trka u lavirintu – profesori iz Kijeva i Moskve za RTS o realnim šansama za kraj rata

Bliži smo miru nego ikada pre - tako na pregovore o okončanju rata u Ukrajini gleda američki predsednik. Potpredsednik Džej Di Vens manje je optimističan - kaže da uopšte nije uveren da se do mirovnog rešenja može dok se približava četvrta godišnjica sukoba.

Od poslednjih, odvojenih susreta ruske i ukrajinske delegacije sa Amerikancima na Floridi, Volodimir Zelenski je objavio, sa Kijevom usaglašen - plan u 20 tačaka. Dve ostaju sporne - teritorije i bezbednosne garancije. Spirala mira ili trka u lavirintu - čemu su bliži?

"Pregovore ne vidim kao spiralu mira, već više kao prolazak kroz veoma težak lavirint u kom se zidovi sužavaju ili se povremeno malo prošire, ali je to i dalje težak put", kaže profesor Nikolaj Kapitonjenko iz Instituta za međunarodne odnose u Kijevu.

Šta nudi plan u 20 tačaka

Kod najtežeg pitanja - teritorija, originalni Trampov plan u 28 tačaka, predviđao je da Rusiji, osim celog Krima i delova zaporoške i hersonske oblasti koje trenutno kontrolišu, pripadne i celi Donbas, što bi podrazumevalo povlačenje ukrajinske vojske sa preostalih desetak odsto teritorije.

Plan u 20 tačaka nudi alternative - zamrzavanje na liniji kontakta ili da se od nje obe vojske povuku do 40 kilometara, pa da se na tom prostoru uspostavi slobodna ekonomska zona. Za Rusiju, međutim, ni u kakvom aranžmanu nije prihvatljivo prisustvo stranih trupa.

Igra sa nultim zbirom

Profesor međunarodnih odnosa iz Kijeva ne vidi mogućnost kompromisa. To je igra sa nultim zbirom, kaže.

"Rešenje je moguće samo u slučaju šireg konteksta, makar teorijski vidim da postoji neki nivo spremnosti u ukrajinskoj vladi da zamrzne teritorije na liniji kontakta, da se privremeno prihvati realnost na terenu to je promena u odnosu na poziciju od prethodnih godina, ali to je i dalje daleko od Putinovih zahteva da se povuku iz ostatka Donjecke oblasti", kaže prof. Nikolaj Kapitonjenko.

Šta je najvažnije za Rusiju

Ruski zahtevi, često okarakterisani i kao crvene linije ispod kojih Moskva nije spremna da ide, ruski predsednik, definisao je pre ravno četiri godine - u vidu nacrta sporazuma sa Vašingtonom. I oni se nisu menjali, naglašava profesor međunarodnih odnosa iz Moskve.

"Rusija nije zainteresovna za teritorije po sebi već da bi iz konflikta izašla sa pozitivnim bezbednosnim ishodom za sebe. Za Rusiju je najvažnije da ishod vojnog angažovanja odgovara na ruske zahteve i da se u narednih 8 do 10 godina ne pojave bezbednosni izazovi na koje bi morala da odgovori. Na to se odnosi ruski zahtev za teritorijama koje uključuju Krim, Donbas i jugozapadne teritorije Ukrajine. Dakle, teritorije su za Rusiju bezbednosna garancija da neće biti novih sukoba", kaže prof. Maksim Sučkov, direktor Centra za međunarodne studije MGIMO Instituta u Moskvi.

Kijev insistira na bezbednosnim garancijama

Na bezbednosnim garancijama, Kijev insistira još od nepotpisane Istanbulske deklaracije na početku rata. Posle avgustovskog samita Trampa i Putina na Aljasci, u tom pitanju ide se u smeru garancija po uzoru na član 5 NATO sporazuma.

"Član 5 koji to zapravo nije, jer sigurno ne bi proizveo istu reakciju, dakle napad na Ukrajinu ne bi zaista bio shvaćen kao napad na bilo koju NATO članicu. Tramp je doveo u pitanje i odbranu svojih saveznika, a kamoli onih koji ni formalno nisu saveznici. Ono što Rusiju brine je da bi Amerika nastavila da snabdeva Ukrajinu oružjem. Amerika kaže da je to deo paketa, kako se ne bi desio novi napad na ukrajinsku teritoriju", kaže Sučkov.

U pregovorima sa ruskom i ukrajinskom delegacijom, razgovara se o ograničenju broja ukrajinskih vojnika posle rata - od 600 do 800 hiljada - veliki broj ljudi pod oružjem za Ukrajinu, kako se ispostavilo, i tokom rata.

U čijem dvorištu je lopta

“Rešenje za Ukrajinu jeste velika vojska, ali istovremeno, Ukrajina je ekonomski slaba naročito posle rata, zato je pitanje novca najvažnije. Ko će to da plati? Ako Evropa vidi ulaganje u Ukrajinu kao deo svoje bezbednosti, onda je logično što Tramp i očekuje da Evropa pokrije te troškove. Lopta je sada u evropskom dvorištu, moraju da odluče koliko i koliko dugo će biti spremni da plaćaju za ukrajinsku bezbednost", kaže Nikolaj Kapitonjenko.

Američki ambasador pri NATO-u Metju Vitaker, recimo, tvrdi da je "lopta sada na strani Rusije”.

Kremlj poručuje da će se razgovori nastaviti, uz napomenu, da su stavove o ključnim pitanjima, već razjasnili.