Lideri EU saglasni da Ukrajina dobije zajam od zamrznutih ruskih sredstava; Moskva preti odmazdom

Локална полиција саопштила је да је најмање једна особа погинула, а четири су повређене у руском нападу на Харковску област на истоку Украјине.

Наводи се да су руске снаге напале навођеном бомбом село Благодатовка у Харковској области, пренео је Укринформ.

Истиче се да су полицајци брзо евакуисали рањенике и да им је пружена неопходна медицинска помоћ.

(Танјуг/Укринформ)

Председник Украјине Володимир Зеленски допутовао је у Пољску, где ће се састати с пољским председником Каролом Навроцким, након што је претходно присуствовао самиту ЕУ у Бриселу.

Према објављеном распореду, церемонија дочека Зеленског заказана је за 10 часова, док ће у 11 сати почети пленарне консултације делегација, наводи се у саопштењу канцеларије пољског председника.

"За нас је веома важно да подржавамо односе између Украјине и Пољске", рекао је Зеленски раније.

Ово ће, како пишу украјински медијим, бити први лични сусрет Зеленског и Навроцког.

(Танјуг)

Портпарол Кремља Дмитриј Песков је рекао за телевизију Русија 1 да ће за могућу експропријацију руске имовине на Западу бити одговорни и они који су доносили одговарајуће одлуке, као и они који су их спроводили.

"Одговорност ће сносити они који су доносили одлуке колективно, они који су доносили одлуке појединачно и они који су их спроводили", навео је Песков, пренеле су РИА Новости.

Европска комисија (ЕК) тражи сагласност земаља чланица ЕУ за коришћење замрзнуте руске имовине за финансирање Украјине.

(Танјуг)

Белоруски председник Александар Лукашенко рекао је да су руски ракетни системи "орешник" распоређени у Белорусију, пренео је Спутњик.

Лукашенко је истакао у обраћању јавности и парламенту да Белорусија и Русија спроводе низ стратешких мера одвраћања.

"У случају агресије, из Русије ће стићи неколико десетина хиљада војника у помоћ Белорусији", навео је Лукашенко.

Према његовим речима, у случају ескалације сукоба, предвиђено је да се неколико десетина хиљада људи на западу Русије одмах, као други ешелон, придруже борби.

"Белорусија је прва која ће кренути, морамо да одговоримо, а онда ће нас Руска Федерација подржати", рекао је Лукашенко.

(Танјуг)

Обраћајући се новинарима након седнице Управног савета ЕЦБ у Франкфурту, председница Европске централне банке Кристина Лагард је рекла да је "уверена" да ће шефови држава и влада, који се састају у Бриселу, договорити механизам за кредитирање Кијева, али је упозорила да се од ЕЦБ не може очекивати да тај аранжман гарантује.

"Сигурна сам да постоје решења о којима може да се расправља и конструкције које могу да се разраде, али није на централној банци да подстиче или подржава механизам у оквиру којег бисмо били позвани, и унапред планирани, да прекршимо члан 123 Уговора", рекла је Лагард, пренео је бриселски Политико.

Лагард је нагласила и да државе чланице не могу да очекују да ЕЦБ потврди механизам који би подразумевао монетарно финансирање.

(Танјуг)

Гранична полиција Молдавије саопштила је да је обустављен рад на два контролна пункта на граници Украјине и Молдавије након напада руског дрона око 16 часова на пут Одеса–Рени у близини украјинског села Мајакина, на југу Одеске области, пренела је Европска правда.

"Гранична полиција обавештава грађане да је рад контролних пунктова Паланка–Мајаки–Удобне и Тудора–Старокозаче обустављен. Препоручујемо грађанима да избегавају путовања у наведено подручје и да буду повећаног опреза", саопштила је Гранична полиција.

(Украјинска правда)

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте изјавио је да поједине чланице Алијансе, укључујући Мађарску, Словачку и Сједињене Америчке Државе, тренутно не подржавају чланство Украјине у НАТО-у, иако је на самиту прошле године договорено да је Украјина на "неповратном путу" ка Алијанси.

"У овом тренутку неколико савезника поручује да неће дати сагласност и самим тим ускраћује једногласност за улазак Украјине у НАТО, земље попут Мађарске, Сједињених Држава, Словачке, а можда и још неке", рекао је Руте.

Говорећи о безбедносним гаранцијама за Украјину, Руте је навео да се оне тренутно осмишљавају кроз три нивоа – снажне украјинске оружане снаге, такозване снаге за одвраћање из Коалиције вољних и америчке гаранције.

(Танјуг)

Банка Русије саопштила је да ће пред руским арбитражним судовима тражити накнаду штете од европских банака због, како наводи, незаконите блокаде и коришћења њене имовине која се налази у финансијским институцијама Европске уније.

Регулатор истиче да ће потраживања обухватити вредност незаконито задржаних средстава, као и изгубљену добит, преноси Интерфакс.

У саопштењу се наводи да је одлука донета због, како тврди Москва, континуираних покушаја власти ЕУ да без сагласности Банке Русије трајно замрзну, одузму или користе њену имовину, као и планова да се та средства употребе у корист трећих страна.

Централна банка Русије засад не открива имена потенцијалних тужених институција, већ само наводи да је реч о финансијским субјектима који "незаконито задржавају и ограничавају располагање" њеном имовином.

Банка Русије је 12. децембра поднела тужбу против Евроклира пред Арбитражним судом у Москви, наводећи да су њени губици последица "незаконитих поступака" ове институције.

Према процени Банке Русије, укупна штета која јој је нанета се процењује на више од 200 милијарди евра.

(Танјуг)

Дијалог између Русије и Сједињених Америчких Држава тренутно је фокусиран на решење украјинске кризе, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков, истичући да су односи две земље и даље "у руинама", али да постоји обострана воља за дијалог.

"Надамо се да док будемо напредовали по питању Украјине можемо наставити и да оживљавамо односе са Сједињеним Америчким Државама", рекао је Песков за лист Известија.

Навео је да и америчка страна сматра да постоји велики потенцијал кад су у питању односи са Москвом.

Говорећи о иницијативи САД за успостваљање групе Kor 5 (Core 5), односно економске групе коју би чиниле САД, Русија, Кина, Индија и Јапан, он је рекао да је Кремљ упознат са идејом, али не и са суштином идеје.

(Танјуг)

Лидери Европске уније затражиће од институција ЕУ да хитно усвоје инструменте за успостављање зајма за репарације, који би био обезбеђен новчаним средствима повезаним са замрзнутом руском имовином, наведено је у нацрту документа у који је Ројтерс имао увид, а који још може да се промени.

У нацрту се наводи више услова за одобравање зајма, укључујући потпуно поштовање уговорних обавеза власника имовине, једнак третман, усклађеност са билатералним споразумима о заштити инвестиција, као и обавезу да се средства користе за подршку одбрамбеним индустријама ЕУ и Украјине, наводи агенција.

Додаје се и да лидери ЕУ желе да зајам за репарације обезбеди финансијску подршку Украјини почев од другог квартала 2026. године, укључујући и њене војне потребе.

У документу је текст о зајму за репарације био наведен у заградама, што значи да предлог још није усвојен и да може да се промени током даљих преговора.

(Танјуг)

На састанку Савета ЕУ председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да би замрзнута руска имовина у Европској унији требало да се користи за одбрану од напада Русије и за обнову Украјине.

"Баш као што власти конфискују новац од трговаца дрогом и одузимају оружје од терориста, руска имовина мора бити искоришћена за одбрану од руске агресије и обнову онога што је уништено руским нападима. То је морално, фер и легално", рекао је Зеленски.

Истакао да је Европа до сада много постигла и да руски председник Владимир Путин није успео да сломи Украјину нити европску солидарност.

"Европа је много постигла, а Путин није сломио Украјину, и није учинио да Европа изгледа као губитник", рекао је Зеленски додајући да ЕУ више не дозвољава Москви да манипулише енергијом кроз гас и да је европска одбрамбена подршка Украјини ојачала индустрију континента.

(Танјуг)

Председник Украјине Володимир Зеленски је изјавио да су Сједињене Америчке Државе предложиле компромис који подразумева поделу Запорошке нуклеарне електране између три стране - Украјине, САД и Русије и нагласио да такав предлог сматра неправедним.

"САД су предложиле компромис за који сматрају да би подразумевао да електрана на неки начин постоји и функционише, те да се у одређеним пропорцијама подели између три стране. Дуго смо разговарали о томе и рекао сам им да сматрам да је то неправедно", рекао је Зеленски, преноси Укринформ.

Према његовим речима, проблем није само у томе што је електрана украјинска.

"Не ради се само о струји или новцу, већ и о приступу електрани, о чињеници да је она и даље милитаризована, налази се у опасној ситуацији без приступа води и електричној енергији. Ту је и наш тим који тамо ради и мора да настави да ради", навео је Зеленски.

(Танјуг)

Јединице украјинских снага су погодиле низ објеката противваздушне одбране, складиште дронова и друге објекте руске војске на привремено окупираним територијама Украјине, објавио је Генералштаб Оружаних снага Украјине на Фејсбуку.

Посебно је забележен погодак радарске станице 55Ж6 "Небо-У" у области Гвардијско на Криму, навео је Генералштаб, преноси Укринформ.

Украјинске снаге напале су складиште горива и мазива 76. ваздушно-десантне руске дивизије у приморском делу Запорошке области, а обим штете се утврђује.

Поред тога, погођено је складиште беспилотних летелица у Макејевки и концентрација живе снаге окупатора 114. одвојене моторизоване бригаде у Доњецку.

(Танјуг, Укринформ)

Централна банка Руске Федерације саопштила је да ће на руском арбитражном суду захтевати надокнаду штете од европских банака због, како је навела, незаконитог блокирања и коришћења њене имовине.

У саопштењу је наведено да ће регулатор тражити одштету у висини незаконито задржане имовине, као и изгубљене добити, пренео је Интерфакс.

Централна банка је ову одлуку образложила "континуираним покушајима власти Европске уније да незаконито заплене или користе имовину Банке Русије смештену у финансијским институцијама ЕУ, укључујући успостављање трајне имобилизације те имовине".

Банка Русије је подсетила да је раније поднела тужбу против компаније Евроклир Московском арбитражном суду.

(Танјуг, Интерфакс)

Немачко Министарство за међународни развој и сарадњу (БМЗ) издвојиће додатних 70 милиона евра за подршку енергетском сектору у Украјини, саопштио је данас БМЗ.

Како је наведено у саопштењу, Министарство обезбеђује додатних 70 милиона евра непланираних средстава за подршку децентрализованом снабдевању енергијом и грејањем у Украјини, преноси Укринформ.

Ово ће у кратком року обезбедити грејање, воду и електричну енергију за око 2,6 милиона Украјинаца, стоји у саопштењу.

"За већину нас овде у Немачкој, незамисливо је да немамо светло, струју и грејање по јакој хладноћи. За народ Украјине, ово је сурова реалност. Ово је четврта ратна зима у Украјини. Ово је најтежа зима од почетка рата. Зато пружамо конкретну помоћ током зиме и потврђујемо нашу посвећеност: Немачка чврсто стоји на страни Украјине", рекла је немачка министарка за економску сарадњу и развој Рем Алабали Радован.

(Танјуг)

Русија је погодила фабрике за монтажу дронова дугог домета и енергетска постројења украјинских оружаних снага, саопштило је данас руско Министарство одбране.

"Оперативно-тактичка авијација, ударне беспилотне летелице, ракетне снаге и артиљерија војних групација Оружаних снага Русије оштетиле су објекте енергетске инфраструктуре распоређене у интересу Оружаних снага Украјине, као и монтажне радионице за ударне беспилотне летелице великог домета и њихова складишта", навело је Министарство, преноси Интерфакс.

(Интерфакс)

Премијер Белгије Барт де Вевер изјавио је  да се та земља и даље жестоко противи зајму од 210 милијарди евра Украјини користећи замрзнуту руску имовину.

"Наш став је познат и није се променио", рекао је Де Вевер у говору пред белгијским парламентом, непосредно пре почетка самита ЕУ који се данас одржава у Бриселу.

Де Вевер је поновио своју забринутост због потенцијалних ризика плана по углед Евроклира и финансијску стабилност еврозоне и нагласио да "зајам за репарације плови непознатим водама", преноси Еурактив.

Поновио је и да неће да подржи ту идеју, осим ако не добије гаранције да ће се њени правни ризици поделити међу чланицама ЕУ и док друге западне земље не искористе замрзнуту имовину која се налази у њиховим јурисдикцијама.

"Ако скочимо, скочићемо сви заједно", рекао је Де Вевер.

(Танјуг, Еурактив)

Око 180.000 потрошача у пет украјинских региона остало је без електричне енергије након руског напада током ноћи, саопштио је вршилац дужности министра енергетике Украјине Артем Некрасов.

Некрасов на Телеграму напиоса да су током ноћи нападнути јужни региони Николајев и Запорожје, централне области Черкаси и Дњепропетровск, као и североисточни регион Суми.

(Танјуг)

Председник Европског савета Антонио Коста изјавио је да европски лидери неће напустити овогодишњи самит ЕУ без коначне одлуке о осигуравању финансијских потреба Украјине за 2026-2027. годину.

"Данас ћемо се усредсредити на одобравање облика за обезбеђивање финансијске помоћи Украјини. Као што знате, комисија је представила неколико опција. Радили смо веома добро, посебно у једној која има велику подршку у Европском савету и оно што могу да гарантујем је да ћемо радити на томе данас, ако буде потребно и сутра. Али нећемо напустити овај самит без коначне одлуке о обезбеђивању финансијских потреба Украјине за 2026. и 2027. годину", рекао је Коста новинарима по доласку на Самит ЕУ.

Додао је и да ће теме Самита бити и економија, проширење ЕУ, дугорочан буџет за Европску унију и Украјину.

(Reuters)

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да очекује да ће државе чланице ЕУ постићи договор о финансирању Украјине на дводневном самиту, који почиње данас у Бриселу.

"Нећу напустити савет без решења за финансирање Украјине", рекла је новинарима пре састанка, преноси Ројтерс.

Да би могли да искористе замрзнуту руску имовину лидери ЕУ прво би требало да убеде Белгију која држи 185 милијарди евра од укупно 210 милијарди евра замрзнутих у Европи, да неће остати усамљена ако Русија буде поднела тужбу на међународним судовима.

"Потпуно подржавам Белгију", рекла је председница Европске комисије, наводи агенција.

(Reuters)

Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас изјавила је да је уверена да ће лидери Европске уније постићи договор о коришћењу замрзнуте руске имовине за финансирање одбране и обнове Украјине уочи данашњег самита ЕУ.

У разговору за немачки радио канал Дојчландфанк, рекла је да то неће бити први пут да се пронађе решење у веома сложеној ситуацији.

(Танјуг)

Лидери Европске уније данас ће одлучивати како да финансирају Украјину у 2026. и 2027. години како би та земља могла да настави да се супротставља агресији Русије, при чему је употреба руске имовине замрзнуте у ЕУ највероватнија опција.

Лидери ЕУ такође желе да демонстрирају снагу европских земаља након што је амерички председник Доналд Трумп прошле недеље рекао да је ЕУ слаба, преноси Ројтерс.

ЕУ намерава да искористи 210 милијарди евра замзнуте руске имовине као основу за зајам Украјини јер ће без финансијске помоћи Украјина остати без новца у другом кварталу следеће године и највероватније изгубити рат од Русије, што у ЕУ изазива страх од могуће руске агресије против ЕУ.

Оваква одлука захтева сагласност 27 земаља ЕУ, али Мађарска, пријатељски настројена према Москви, већ је најавила да ће уложити вето.

Друга опција би била да свака вољна земља ЕУ сама прикупи новац на тржишту и проследи га Кијеву, али то би значило пораст већ високих нивоа дуга и дефицита и недостатак дугорочне финансијске сигурности за Украјину.

Да би могли да искористе замрзнуту руску имовину лидери ЕУ прво би требало да убеде Белгију која држи 185 милијарди евра од укупно 210 милијарди евра замрзнутих у Европи, да неће оставити усамљена ако Русија буде поднела тужбу на међународним судовима.

Белгијски премијер Барт де Вевер је упозорио да је Белгији потребне гаранције других земаља ЕУ с обзиром да би могућа штета додељена Русији у овом случају могла далеко да премаши износ који се тренутно налази у Белгији.

(Reuters)

Руске снаге су током ноћи напале више украјинских региона, највише Одеску и Черкашку област, где има повређених и штете на енергетској инфраструктури, саопштиле су украјинске власти.

У Одеској области, на југу земље, седам људи је повређено у нападу руских дронова, саопштио је начелник Одеске регионалне државне администрације Олег Кипер.

"Тренутно је познато седам жртава. Шест особа је збринуто на лицу места, једна особа је хоспитализована у средње тешком стању", написао је Кипер на друштвеним мрежама, преноси Укринформ.

Он је рекао да је у нападу у Одеској области оштећена деветоспратна стамбена зграда и образовна установа.

У Черкашкој области, у централној Украјини, шест особа је повређено у нападу руског дрона, а део града је остао без струје, саопштио је начелник регионалне војне управе Игор Табурец на Телеграму.

Према његовим речима, руске снаге су током ноћи масовно напале регионални центар град Черкаси, ударним дроновима.

(Танјуг,  Укринформ)

Три особе, укључујући два члана посаде теретног брода, погинуле су у нападима украјинских дронова током ноћи на руску луку Ростов и град Батајск, саопштио је у локални гувернер Јуриј Сљусар, преноси Ројтерс.

Сљусар је у објави на Телеграму објавио да је пожар на броду угашен, док су још три члана посаде повређена.

(Reuters)