Zelenski sa Kristersonom o švedskim vojnim avionima "gripen"; Zaharova: Ukrajini nedostaje volja za mirno rešenje

Председник Русије Владимир Путин изјавио је да би одлука Сједињених Држава да испоручи ракете "томахавк" Украјини изазвала велику нову ескалацију са Вашингтоном, али да неће променити ситуацију на бојном пољу.

Потпредседник САД Џеј Ди Венс изјавио је у недељу да Вашингтон разматра захтев Украјине за испоруку америчких ракета дугог домета "томахавк".

На питање шта би значила испорука, Путин је рекао да би то било опасно јер су ракете моћне и представљају претњу.

"Немогуће је користити ракете ′томахавк′ без директног учешћа америчког војног особља. То ће значити потпуно нову, квалитативно нову фазу ескалације, укључујући и у односима између Русије и Сједињених Држава“, истакао је Путин.

(Reuters)

Бивши генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг изјавио је да би евентуално дипломатско решење рата у Украјини могло да подразумева уступање дела украјинске територије, упоређујући могуће решење с Финском након Другог светског рата.

"Користим пример Финске да покажем како су ратови завршавани“, рекао је Столтенберг у интервјуу за Фламанску радио-телевизију, наводећи да је Финска по завршетку инвазије Совјетског савеза и Другог светског рата морала да уступи 10 одсто своје територије

Столтенберг оцењује да би сличан сценарио могао да задеси Украјину.

"Али Финска је добила границе и безбедност. То су дилеме пред којима се Украјина, али и ми сви заједно, налазимо", нагласио је.

Столтенберг истиче и да је мишљења да Запад мора да настави да пружа војну подршку Украјини.

"Мислим да не можемо да променимо Путиново уверење, његов циљ је да контролише Украјину. Али, можемо да променимо његову рачуницу. Ако цена контроле над Украјином постане превисока, биће приморан да преговара о решењу које је прихватљиво за Украјину", истакао је бивши генерални секретар НАТО савеза.

Зато, према његовим речима, војна помоћ Украјини остаје "једини начин да се Путин натера на преговоре о прихватљивом исходу"

Столтенберг је додао и да ће Европа, САД и НАТО у неком тренутку морати поново да разговарају са руским председником.

Бивши генерални секретар НАТО-а сматра да европске земље морају више да улажу у сопствену одбрану.

"На тај начин или показујемо САД да се исплати остати у НАТО-у, или, ако се одлуче да изађу, тада је улагање још важније", оценио је Столтенберг.

Бивши шеф НАТО, који је предводио савез од 2014. до 2024. године, објавиће 9. октобра књигу под називом "Он мy wатцх", у којој говори о годинама проведеним на челу Алијансе, као и о својој политичкој прошлости, укључујући и периоде када се као социјалиста снажно противио НАТО-у.

(Танјуг)

Председник Русије Владимир Путин изјавио је на пленарној седници 22. годишњег састанка Међународног дискусионог клуба "Валдај" у Сочију да Русија у Украјини не ратује са самом Украјином, већ са читавим НАТО савезом и истакао да Русија производи сопствену војну опрему, док се са украјинске стране налази не само западна техника, већ и инструктори из земаља НАТО-а, који, према његовим речима, директно учествују у борбама.

"Запад је формирао специјални командни центар за подршку Оружаним снагама Украјине, обезбеђује сателитску обавештајну подршку. То јесте озбиљан изазов за нас, али брзо смо се прилагодили", рекао је председник.

Путин је, истовремено, изразио и уверење да ће "кијевски режим" на крају морати да седне за преговарачки сто.

(Танјуг)

Председник Украјине Володимир Зеленски разговарао је са генералним секретаром НАТО Марком Рутеом о супротстављању руским провокацијама и попуњавању иницијативе ПУРЛ новим средствима.

"Шеф државе је истакао значај иницијативе ПУРЛ, која омогућава куповину америчког оружја средствима земаља чланица НАТО-а. У оквиру програма, Холандија, Данска, Шведска, Норвешка, Немачка и Канада финансирале су четири пакета вредна преко две милијарде долара. Током састанка разговарано је о повећању броја држава које ће дати доприносе и учествовати у ПУРЛ-у", наводи се у саопштењу објављеном на сајту украјинског председника.

Стране су посебну пажњу посветиле претњама из Русије, а посебно су разговарале о инцидентима са руским дроновима у ваздушном простору небу европских земаља.

"Договорили смо се о нашим следећим корацима у оквиру сарадње између Украјине и НАТО-а и разговарали о следећем састанку у Рамштајн формату, који ће се одржати на нивоу министара одбране. Лично се захваљујем Марку и земљама НАТО на подршци Украјини", написао је Зеленски на Телеграму.

(Танјуг)

Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто рекао је да би украјински председник Володимир Зеленски требало да покаже поштовање када говори о Мађарској, посебно имајући у виду, како је навео, да Украјина у великој мери зависи од подршке ЕУ где ниједна одлука не може да се донесе без пристанка Будимпеште.

Сијарто је написао на друштвеној мрежи Икс, одговарајући на објаву Зеленског, да се очекује да чак и Зеленски говори о Мађарској и Мађарима са поштовањем.

Зеленски је раније данас објавио да би Европа требало да послуша позив америчког председника Доналда Трампа да престане да купује нафту од Русије.

"Кратковидо је ићи против САД и момци из Мађарске морају то јасно да чују. Енергенти из САД и других партнерских земаља могу да попуне празнину на европском тржишту", навео је Зеленски.

(X, Танјуг)

Глобални простор је веома динамичан, промене су брзе и изненадне, и на њих се мора реаговати у реалном времену, изјавио је председник Русије Владимир Путин на пленарној седници 22. годишњег састанка Међународног дискусионог клуба "Валдај" у Сочију и додао да је мултиполарност настала као директна последица покушаја западних земаља да успоставе хегемонију.

"Не можемо предвидети будућност, али морамо бити спремни на све. Одговорност свакога у таквим периодима историје је изузетно велика", навео је Путин додајући да је свет постао демократичнији уз већи број земаља које утичу на процесе.

Путин је оценио да је моћ САД и њихових савезника достигла врхунац крајем 20. века, али да је немогуће бити толико моћан да би се владало целим светом.

Русија не може бити избачена из међународне заједнице и изолована јер је потребна свету, без Москве, глобална равнотежа, стратешка, економска, културна, не може бити успостављена, нагласио је Путин.

"Европска унија покушава да ојача крхко јединство алијансе не повећавањем њене ефикасности, већ стварањем слике Русије као непријатеља, али становници европских земаља виде и разумеју ситуацију", навео је Путин и додао да да су приче европских политичара о рату између Русије и ЕУ "бесмислице".

 (Танјуг)

Шведски премијер Улф Кристерсон изјавио је да је са украјинским председником Володимиром Зеленским разговарао о будућој сарадњи у противваздушној одбрани, и о шведским војним "грипен" авионима, за које је Украјина заинтересована.

"Разговарали смо о континуираној сарадњи на развоју будуће украјинске одбране, укључујући противваздушну одбрану, и интересовању Украјине за 'грипен' ловце", рекао је Кристерсон на друштвеној мрежи Икс, преноси Ројтерс.

(X, Reuters)

Лидери земаља чланица Европске уније ''веома су одлучни'' да помогну Украјини и да за то употребе замрзнуту руску имовину, изјавио је немачки канцелар Фридрих Мерц након Самита Европске политичке заједнице у Копенхагену.

Мерц је истакао да су лидери ''веома интензивно'' расправљали о употреби руске имовине како би се наставила помоћ у финансирању Украјине, преноси Гардијан.

''Сада ћемо то пажљиво испитати и највероватније ће бити конкретна одлука о томе у следећем Европском савету за три недеље'', рекао је Мерц.

Немачки канцелар је истакао да ће пружити подршку ''сваком путу'' који омогућава употребу замрзнуте руске имовине, а како би се окончао рат у Украјини.

Додао је постоји ''снажно разумевање'' унутар ЕУ поводом такве опције, и истакао да руски председник Владимир Путин ''не би требало да потцени одлучност'' ЕУ.

 (Guardian)

Руско министарство одбране саопштило је да су Русија и Украјина размениле ратне заробљенике по формули 185 за 185.

У саопштењу се наводи да је Русија поред 185 заробљених украјинских војиника ослободила и 20 цивила, пренеле су Риа новости.

"У складу са руско-украјинским споразумима постигнутим 23. јула у Истанбулу, 185 руских војника је враћено са територије коју контролише кијевски режим. У замену је пребачено 185 ратних заробљеника Оружаних снага Украјине. Поред тога, враћено је 20 цивила", наводи се у саопштењу.

Тренутно се руски војници и цивили налазе на територији Белорусије, где им се пружа неопходна психолошка и медицинска помоћ.

Како се наводи, сви враћени руски војници и цивили биће превезени у Русију на лечење и рехабилитацију у медицинским установама.

(Танјуг, Риа новости)

Украјински председник Володимир Зеленски и његови западни спонзори немају вољу да мирно реше сукоб у Украјини, док остаје њихов курс за конфронтацију са Русијом, изјавила је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

"Ово убедљиво показује недостатак политичке воље Зеленског и његових западних спонзора да мирно реше сукоб. Без обзира на то какве такозване мирољубиве изјаве дају, њихов курс је јасан - то је курс ка наставку и намерној ескалацији оружаног сукоба са Русијом. Као што видимо, они одржавају овај курс по сваку цену", рекла је Захарова на конференцији за новинаре, преноси агенција РИА Новости.

Она је казала да украјински режим не трага за децом коју је наводно током сукоба отела Русија, наводећи да Зеленски само "игра на карту деце" не пружајући никакве информације о њима.

"Ако кијевски режим има информације о десетинама хиљада украјинске деце, зашто оне још нису објављене? Они објављују личне податке деце, посебно (украјински интернет сајт) Миротворец то редовно ради. Зашто не објављују информације о деци коју наводно траже? Зато што играју на карту 'деце'", казала је Захарова.

(Танјуг, РИА Новости) 

Пољски премијер Доналд Туск изјавио је да за његову земљу рат у Украјини "није апстракт" и да се Пољска суочила са вишеструким покушајима илегалног преласка пољске границе са Белорусијом "сваког дана", са неким нападима на њене војнике, укључујући и жртве.

"То је наш рат, и ако Украјина изгуби, то значи наш неуспех", нагласио је пољски премијер у обраћању на панелу на Самиту Европске политичке заједнице у Копенхагену.

Туск је рекао да су провокације из Русије на Балтичком мору скоро свакодневне, додајући да је Запад умешан у "нову врсту рата" са Русијом.

"Добио сам поруку из Варшаве, имамо још један инцидент сада близу луке Шчећин... Имамо нове инциденте у нашем региону, мислим на Балтичко море, сваке недеље, скоро сваког дана", рекао је Туск.

Он је у обраћању упозорио "да Европа више није у предратном периоду, већ се суочава са ратом".

(Танјуг)

Украјински председник Володимир Зеленски упозорио је европске лидере да Русија и даље "мисли да је довољно смела да ескалира рат" кроз инциденте са дроновима широм Европе.

"Сви смо сада у новој реалности и, мислим да сви то разумеју, чак и они који можда не желе то да признају", рекао је Зеленски у уводном обраћању на отварању Самита Европске политичке заједнице (ЕПЗ) у Копенхагену. 

Он је додао да последњи напади дроновима представљају покушај Русије да подели Европу и спречи заједнички одговор.

Украјински лидер је упозорио да би слични инциденти могли да се догоде било где у Европи, укључујући запад и југ континента, наглашавајући потребу за брзим и ефикасним одговором.

Зеленски је позвао европске лидере да убрзају усвајање 19. пакета санкција против Русије и подрже прекид куповине руске нафте у Европи.

Такође је критиковао Мађарску, истичући да и њени лидери морају да реагују, и оценио да енергија из Сједињених Америчких Држава и других партнера може да надомести руске испоруке.

(Танјуг)

Француски председник Емануел Макрон изјавио је да наредне мере подршке Украјини морају да буду усмерене на јачање противваздухопловне одбране, борбу против дронова, снабдевање ракетама дугог домета и појачани притисак на руске изворе финансирања рата.

Макрон је на панелу у оквиру Самита Европске политичке заједнице у Копенхагену оценио да Москва "очигледно не постиже свој главни циљ", јер руска "специјална операција" није дала резултате – да се заузме Кијев нити да буде промењен режим у Украјини.

"Ситуација данас је много боља него на почетку године", рекао је он, указујући на већу међународну подршку, укључујући и "поновно ангажовање" Сједињених Америчких Држава.

Француски председник је позвао земље да убрзају усвајање 19. пакета санкција против Русије и затражио јачи притисак на оно што је назвао руском "тајном флотом", наводећи да би циљ требао да буде "уништавање пословног модела" који финансира рат. 

Предложио је привремено задржавање или поремећај пословања тих бродова како би се смањили руски приходи.

Макрон је истакао потребу за већом "непредвидивошћу" и стратешком двосмисленошћу у одговору на руске провокације, уз јасну поруку да дронови који нарушавају европску територију "преузимају велики ризик и могу да буду уништени". 

"Нисмо овде да бисмо пружили потпуно обавештење. Урадићемо оно што би требало да сачувамо ваздушни и територијални интегритет", рекао је он.

(Танјуг) 

Премијер Велике Британије Кир Стармер упозорио је да руске акције показују "жељу" руског председника Владимира Путина да настави са "неумољивим" нападима на Украјину и различитим облицима мешања широм Европе.

Стармер је то рекао отварајући панел у оквиру Самита Европске политичке заједнице (ЕПЗ), којем он председава, а којем су присуствовали председница Молдавије Маја Санду, премијер Пољске Доналд Туск и француски председник Емануел Макрон.

"Видели смо последњих недеља 'апетит' који Путин има, не само да се обруши нападима на Украјину, већ и да предузме акције и да се меша широм Европе, на много различитих начина, било да се то односи на наш ваздушни простор, било да се ради о сајбер или другим нападима", рекао је Стармер.

Додао је да су руске акције неумољиве и да представљају подсетник да "ово није само питање украјинског суверенитета већ и питање вредности и слобода свих нас, посебно у Европи".

Британски премијер је нагласио и потребу за јачањем Украјине и НАТО савеза, како би се ефикасно одговорило на претње из Русије.

(Танјуг) 

У нападу руских дронова на Одесу повређене су две особе, а 46.600 потрошача у том региону остало је без струје, саопштила је Државна служба за ванредне ситуације Украјине.

У саопштењу које је објављено на Фејсбуку наводи се да су спасиоци угасили пожар који је избио на депоу Украјинске железнице у том граду, где је у нападу дрона повређен машиновођа.

У нападу су оштећени и кров и стакла на прватној кући, у којој је такође повређена једна особа. 

Шеф регионалне војне управе Одесе Олег Кипер рекао је да су напади дронова довели и до нестанака струје.

"До јутра, енергетски инжењери су успели да обнове оштећену инфраструктуру из различитих извора где је то било технички могуће. Тренутно 11.300 купаца већ има струју. Чак 46.600 потрошача је привремено без струје", навео је Кипер.

Према речима министра за заједнице и територијални развој Олексија Кулебе, руске трупе су у ноћи 2. октобра покренуле масован удар на депо "Укржелезнице" у Одеси.

(Укринформ) 

Мађарски премијер Виктор Орбан изјавио је да ће "чврсто стајати уз мађарски став" о Украјини на самиту у Копенхагену, истакавши да лидери ЕУ желе да финансирају испоруке оружја и убрзају приступање Украјине Унији.

"Копенхаген, други дан. Ситуација је озбиљна. На столу су отворени проратни предлози. Желе да предају средства ЕУ Украјини. Покушавају да убрзају приступање Украјине свим врстама правних трикова. Желе да финансирају испоруке оружја", навео је мађарски премијер на друштвеним мрежама и нагласио да ће "чврсто" стајати уз мађарски став, пренео је Ројтерс.

Након јучерашњег неформалног самита лидера земаља ЕУ с фокусом на заједничку одбрану и подршку Украјини, данас ће у Копенхагену бити одржан самит Европске политичке заједнице (ЕПЗ), на којем ће се разматрати безбедност, трговина људима и миграције, уз учешће око 40 шефова држава или влада.

(Reuters) 

Сједињене Америчке Државе, уз сагласност председника Доналда Трампа, одобриле су Украјини приступ америчким обавештајним подацима који ће омогућити циљане ракетне нападе дубоко унутар руске територије, објавио је Волстрит џорнал, позивајући се на америчке званичнике.

"САД ће Украјини пружити обавештајне податке за ударе далекометним оружјем на руску енергетску инфраструктуру. Председник САД Доналд Трамп недавно је потписао овлашћење обавештајним агенцијама и Пентагону да могу да помогну Кијеву у ударима", објавио је лист, позивајући се на америчке званичнике.

Према наводима листа, Кијеву је на тај начин омогућено да прецизније напада стратешке циљеве као што су руске рафинерије, нафтоводи и електране. 

Лист наводи да САД траже од савезника у НАТО-у да пруже сличну подршку. 

Украјина је и досад користила америчке обавештајне податке, али је тражила проширење сарадње како би ослабила руске приходе од извоза енергије.

Поред тога, САД разматрају слање дугорочних оружја као што су "томахавк" и "баракуд" ракете, иако одлука о томе још није донета.

Крајем прошле недеље, Волстрит џорнал је објавио, позивајући се на изворе у Белој кући и Кијеву, да је Доналд Трамп, на састанку са Володимиром Зеленским у Њујорку, изјавио да је отворен за укидање ограничења на употребу америчког оружја дугог домета за нападе на Русију, али се није директно обавезао на преиспитивање тренутних ограничења.

На том састанку Зеленски је, према писању листа, затражио ракете "томахавк" уз образложење да би тиме био извршен притисак на Москву да пристане на мировне преговоре.

Америчка администрација разматра ову опцију, као и алтернативу ракетама ATACMS. Потпредседник Џеј Ди Венс, коментаришући ситуацију, пребацио је одговорност за одлуку на шефа државе.

Украјина паралелно развија сопствену ракету дугог домета названу "фламинго", која је још у раној фази производње. Званичних реакција Беле куће и украјинске владе на ове наводе за сада нема.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков назвао је наводе о могућем трансферу америчких ракета "томахавк" Украјини веома озбиљним. Нагласио је да ће Русија формулисати одговор када процени потенцијалне претње и схвати ко ће бити умешан.

Руски председник Владимир Путин раније је изјавио да представници земаља НАТО-а треба да буду свесни "чиме се играју" када говоре о плановима да се Кијеву дозволи да гађа циљеве дубоко на територији Русије системима које је Запад испоручио Украјини.

Портпарол Кремља је додао да не постоји никакво магично оружје које ће омогућити украјинским Оружаним снагама да промене ситуацију на фронту.

(Танјуг, Wall Street Journal, Telegraph)

Министри финансија земаља Г7 саопштили су да ће предузети заједничке кораке како би повећали притисак на Русију, циљајући оне који настављају да повећавају куповину руске нафте, као и оне који олакшавају заобилажење санкција уведених Русији.

Министри финансија Г7 су такође навели да су се сагласили о важности трговинских мера, укључујући царине и забране увоза и извоза, у напорима да се прекину руски приходи због, како кажу, инвазије на Украјину. 

Заједничка изјава министара финансија земаља Г7 уследила је након данашњег виртуелног састанка, пренео је Ројтерс.

(Reuters) 

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је касно синоћ да Русија покушава да створи ризик од нуклеарних инцидената и да је намерно извела напад којим је прекинуто снабдевање струјом нуклеарке у Чернобиљу. 

Зеленски је навео на Телеграму да је више од 20 руских дронова учествовало у нападу на оближњи град којим је прекинуто снабдевање нуклеарке у Чернобиљу.

Такође тврди да Москва не чини ништа да реши проблем прекида спољашњег напајања нуклеарне електране у Запорожју, као и да злоупотребљава Међународну агенцију за атомску енергију (ИАЕА) и њеног генералног директора Рафаела Гросија, пренео је Ројтерс.

У нуклеарној електрани у Чернобиљу нестала је струја и настала је ванредна ситуација након руског напада на енергетску инфраструктуру у Славутичу у Кијевској области, саопштило је украјинско министарство енергетике.

У саопштењу објављеном на Фејсбуку наводи се да је без струје остао кључни објекат који изолује уништени четврти енергетски блок нуклеарне електране и спречава испуштање радиоактивних материјала у животну средину. Стручњаци раде на обнављању снабдевања електричном енергијом, наводи се у објави, пренео је Укринформ.

Министарство енергетике је раније саопштило да су руске снаге напале енергетску инфраструктуру у Кијевској области.

"Као резултат напада беспилотних летелица, становници Кијевске и Черниговске области су остали без струје", навело је министарство. У Славутичу у Кијевској области нема струје због руског напада на трафостаницу.

(Укринформ, Reuters)