Četvrtkom u 9: Ukrajinski front – između rata i mira

Predsednik Rusije Vladimir Putin najavio je odgovor na nedavne napade Ukrajine na vojne aerodrome i na železnicu, što je potvrdio američki predsednik Donald Tramp. Za to vreme, Kijev i Volodimir Zelenski predlažu prekid vatre do sastanka šefova dve zemlje. Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić kaže da je ukrajinska akcija bila pogrešna i da ne oslikava pravu sliku na terenu – da Rusija kontroliše 20 odsto ukrajinske teritorije . Nekadašnji ambasador Srbije u Turskoj i Grčkoj Dušan Spasojević smatra da je mir u ovom sukobu daleko, a da mu se čini i da SAD pokušavaju da se povuku iz konflikta. Novinarka RTS-a koja je izveštavala sa mirovnih pregovora u Istanbulu Biljana Radulović sumira da je važno što su se Kijev i Moskva uopšte sastali, po prvi put posle tri godine, ali da do sada u tim razgovorima nije postignuto mnogo, osim humanitarnih ustupaka.

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić kaže da Rusija neće sprovesti, kako podvlači, krajnji odgovor na ukrajinski napad na ruski vojni aerodrom u Sibiru.

"U Moskvi se vaga kakav će biti odgovor na diverzantsku akciju koja će se nesumnjivo provlačiti u udžbenicima vojnih veština i koja je verovatno razbesnela Vladimira Putina, jer je to očigledan obaveštajni promašaj – dopustiti da ta količina dronova dopre čak i do Irkutska i Sibira i nanese veliku štetu koja se po nekim merama procenjuje na sedam milijardi dolara u ruskom vazduhoplovstvu", ističe Jakšić.

Navodi da mu je sumnjiva tvrdnja Ukrajine da nije obavestila Sjedinjene Američke Države o nameri da sprovede plan u delo.

"Mnogi i u Moskvi sumnjaju da je to tačno i veruju da je Tramp znao šta će se dogoditi i da se vodi takvom politikom dok pregovara o miru. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pokušava da Amerikance što više uvuče u odbrambene akcije, ali Tramp to još uvek ne želi", ukazuje Jakšić.

Nekadašnji ambasador Srbije u Turskoj i Grčkoj Dušan Spasojević smatra da ni na svetskom nivou, kada se govori o sukobu u Ukrajini, ne postoji intelektualni i diplomatski nivo sposoban da sprovede mir.

"Ne znamo kakvi su krajnji ratni ciljevi Rusije. Odgovora će biti. Trampov savetnik za Ukrajinu je ovo nazvao ruskim Perl Harborom", objašnjava Spasojević.

Ističe da je pitanje Ukrajine za Rusiju značajno već dugo, više vekova.

"Stoga, Rusi neće dozvoliti da se počine veliki zločini nad civilima. Za sada se vodi konvencionalan rat i uglavnom stradaju vojnici na frontu. Ono što je novo jeste da vidimo Ameriku koja se na neki način povlači iz sukoba, jer neće da dozvoli sebi da se gubitak rata – koji je za mene neminovan, jer Ukrajina ne može da pobedi Rusiju – okrene protiv njih", zaključuje Spasojević

Novinarka RTS-a koja je izveštavala sa mirovnih pregovora u Istanbulu Biljana Radulović sumira da je neobično da su Ukrajinci odmah izašli sa podacima o brojevima koliko je aviona oštećeno.

"Rusi se nisu oglašavali i dugo su čekali da bi bilo šta demantovali. Naravno, treba proveriti sve informacije. Meni je bio interesantan pokazatelj da ni Rusi ne posmatraju svoje medije u potpunosti sa poverenjem kada je reč o sukobu u Ukrajini", navodi Radulovićeva.

Rat teče, pregovori tapkaju

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić ističe da se akcijama poput ukrajinske u slučaju napada na ruski vojni aerodrom ne dobijaju ratovi.

"Bez obzira i na štete koje su nanete ruskim strateškim bombarderima, ima ona još mnogo drugih bombardera. To je više psihološko značenje koje Rusima otkriva da su ranjivi, ali je to Ukrajincima nedovoljno da se na taj način dobiju ratovi", smatra Jakšić.

Navodi da je dron postao zaštitni znak ovog sukoba.

"Evropska unija je nedavno odobrila novi zajam od 1,3 milijarde evra Ukrajincima za proizvodnju dronova. Nikada nijedan rat nije vođen sa tom količinom tog novog oružja, koje se pokazuje vrlo efikasnim i razornim. Ali situacija na frontu je jedna sasvim druga priča – a ona kaže da Rusi drže pod kontrolom 20 odsto ukrajinske teritorije", zaključuje Jakšić.

Bivši ambasador Srbije u Turskoj i Grčkoj Dušan Spasojević ukazuje na analizu Britanskog vojnog instituta koja prikazuje da u ovom trenutku Rusija ima blizu 600.000 borbeno spremnih pripadnika vojske na frontu, koji je u Ukrajini dugačak 1.200 kilometara.

"Ukrajina ima ukupno oko 800.000 članova bezbednosnih snaga, uključujući i policiju i vatrogasce. Dakle, čitav bezbednosni sistem! Kada je reč o vojnicima, to je manje od 200.000 ljudi u ovom trenutku i taj odnos snaga je na pojedinim delovima fronta jedan prema šest u korist Rusa", ističe Spasojević.

Zaključuje da je Ukrajina duboko razorena zemlja u kojoj su gradovi napušteni, a infrastruktura uništena, dok su ljudi, onaj najobrazovaniji sloj, napustili državu.

"I u tom smislu sam rekao da je ono što je sa realističkog stanovišta potpuno izvesno, jeste da će na frontu, ako se ovaj rat nastavi, biti sve teže za Ukrajinu", kaže Spasojević.

Novinarka RTS-a Biljana Radulović naglašava da se na pregovorima o primirju u Istanbulu malo toga postiglo.

"U prvoj turi pregovora sredinom maja nismo ni znali šta će biti na pregovaračkom stolu. Sada je bilo nešto drugačije. Imali smo memorandum. U oba slučaja i humanitarne ustupke. Međutim, ono što je bitno jeste da tek sada prvi put vidimo da dve strane pokušavaju da razgovaraju. I to je ono što je, zapravo, nedostajalo prethodne tri godine. U diplomatiji uvek postoji neka vrsta razgovora na paralelnom koloseku koji ne mora biti javno otvoren", zaključuje Radulovićeva.

Emisiju u celosti možete da pogledate u video zapisu na početku teksta.