"Faktor Tramp" i rat u Ukrajini – šta Evropa poručuje kada Makron hitno otputuje u Poljsku

Dok se Poljska priprema da od 1. januara preuzme predsedavanje Evropskom unijom, evropski zvaničnici u Varšavi se sreću češće nego obično. Na spisak gostiju prestonice Varšave upisao se ove nedelje i francuski predsednik Emanuel Makron.

Makron je sa domaćinom Donaldom Tuskom, poljskim premijerom, pretežno razgovarao o okončanju rata u Ukrajini, a obojica su se složila da je dugoročan mir jedino rešenje. U diplomatskim krugovima tumači se kao poruka Evrope da je spremna da se više angažuje.

Ljiljana Smajlović, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekla je da se pre izbora Donalda Trampa na čelo SAD nije razgovaralo ni o primirju, niti su zapadni lideri pozivali na prekid vatre.

"Sada se računa na to da je Tramp ozbiljan kada kaže da je to prvo što mora da reši. Tramp ima teoriju da je složeniji, ali lakši problem Bliski istok, dok je Ukrajina ozbiljniji i teži. Evropa ga je izgleda shvatila ozbiljno i gleda kako da se uskladi sa američkom politikom", rekla je Smajlovićeva.

Ulaganje Evrope u odbranu

Dimitrije Milić, pak, kaže da Evropa traži od Trampa da uvaži njene strahove prema Rusiji, odnosno da neće zanemariti njene bezbednosne interese.

Milić ipak napominje da evropske države ne mogu da se oslanjaju na strane aktere, već će ih narednih godina čekati povećanje potrošnje na odbranu.

Ističe da Poljska na odbranu troši više od četiri odsto bruto domaćeg proizvoda, iako je očekivanje od članica NATO-a oko dva odsto, a baltičke države su na oko tri procenta, što pokazuje da se Evropa oslanja više na svoje kapacitete.

Sa druge strane, Smajlovićeva ne smatra da je Evropa odlučila da se oslanja jedino na svoje snage, jer dramatično uvećava budžete za odbranu znajući da Tramp to od nje očekuje.

"Do juče niko od zapadnih zemalja nije mogao da prihvati da su u Hladnom ratu, a kamoli da govore čežnjivo o tome. Poljski komesar za odbranu u EU kaže da dugoročno imaju deset milijardi evra u budžetu za odbranu, kao i da će ga u sledećem povećati za deset puta", objašnjava Smajlovićeva.

Zaokret Zelenskog

Prema njenim rečima, kada Makron ode hitno kod Tuska posle susreta sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i Trampom u Parizu, jasno je da će dobro obaveštena štampa reći da je došao da dogovara trupe.

"Pre Trampa, Zelenski nikada nije rekao da je spreman na pregovore, a sada je spreman da održi liniju razdvajanja. To su ogromne promene", ukazuje Smajlovićeva.

Milić smatra da evropske države moraju da stvore ujedinjeni front pre Trampove inauguracije da bi pokazale proktivnost, kao i da rešenja ne budu jedino kreirana u Vašingtonu.

"Evropske zemlje su preduzele mere da bi povećale svoje kapacitete, dok ih je Tramp pritiskao još od 2016. godine kada nije bilo mnogo efekata, ali ih je rat u Ukrajini na to pritisnuo. Ako nemate vojne snage i tvrdu moć, ne možete da shvatite da će vas shvatati ozbiljno", zaključuje Milić.