Životić: Kontraofanziva nije ni počela, za veće akcije potrebno mnogo municije koja nedostaje i Kijevu i Moskvi

Gotovo godinu i po od početka rata, pomeranja na ukrajinskom ratištu su minimalna. Profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Životić rekao je za RTS da je u klasičnom smislu ta kontraofanziva nije ni počela, te da se radi o konstantnim akcijama ofanzivnog karaktera.

"Međutim, zadejstvovane su poprilično skromnije snage na nekoliko bitnih pravaca. Dakle, snage jačine do jednog ojačanog bataljona. One se, pomeraju konstantno. Međutim, poprilično sporo, ali ključne rezerve, one koje su stvarane tokom prethodnog perioda, uz obilatu zapadnu pomoć, uglavnom nisu aktivirane do sada. I to je ono što je otvoreno pitanje šta se tu zapravo dešava i kakvi su planovi i šta se čeka", navodi Životić.

Ocenjuje da je za veće ofanzivne akcije potrebno mnogo municije, pre svega artiljerijske, koja, kako kaže, u priličnoj meri nedostaje i jednoj i drugoj strani.

"I to je, po meni, jedan od ključnih razloga zašto imamo svojevrsno zatišje na frontu. Bez obzira na sve ove akcije o kojima se govori, daleko je to od nekih zamašnijih vojnih operacija", ocenjuje gost Dnevnika.

Rusija utvrdila položaje na Južnom frontu

Ukazuje da je Rusija utvrdila položaje pre svega na Južnom frontu, na prostoru Hersonske i Zaporoške oblasti.

"Tu su izgrađeni sistemi utvrđivanja po onom sistemu klasične poljske fortifikacije u tri pojasa, dakle tri linije, sa izuzetno velikim brojem mina. Dakle, velika površina je pod minskim poljima trenutno. Na istoku je to nešto drugačije, s obzirom na to da je karakteristika tog dela ratišta sasvim drugačija, tako da je to utvrđeno u nešto manjoj meri sa ruske, ali u mnogo većoj sa ukrajinske strane tokom prethodnih desetak godina. Najmanje utvrđenja imate na prostoru prema Harkovskoj oblasti s obzirom da su se tu vodile najdinamičnije vojne operacije tokom jesena", kaže Životić.

Obuka ukrajinskih pilota na F-16 sasvim izvesna

Govoreći o obuci ukrajinskih pilote za letenje na avionima F-16 kaže da je ona sad sasvim izvesna.

"Dakle, ono što je bio jedan od rezultata NATO samita u Viljnusu jeste stvaranje takozvane avio-koalicije. Dakle, koalicije zemalja koje će vršiti obuku i isporuku aviona F-16. Ta obuka je delom i počela, pre svega na onom inicijalnom nivou na trenažerima. Međutim, sam završetak obuke, pa isporuka aviona, teško da se može očekivati u ovoj godini", kaže Životić .

Ocenjuje da će ruska strana sigurno pokušati da odgovori u onom momentu kada se ti avioni budu pojavili u Ukrajini.

"Dejstvujući pre svega po infrastrukturi, s obzirom na to da će morati infrastruktura na ukrajinskim aerodromima da se prilagodi upotrebi tih aviona. Nastojeće da uništi što je moguće veći broj na zemlji pre nego što se pojave u vazduhu. Svakako, to će biti jedna u nizu onih mera koje će sad sigurno preduzeti kada se avioni budu pojavili. Međutim, ipak kada su u pitanju samo avioni, teško je tu predvideti neku reakciju koja će se ticati konkretno samo iz poručenih vazduhoplova zapadne proizvodnje. Verovatno, s obzirom na sve ove planove koje govore o dugoročnim isporukama naoružanja vojne opreme Ukrajine, da je to početak i da će se niz drugih vazduhoplova moći očekivati u narednom periodu", kaže Životić.

NATO vraća Evropu u svoj fokus

Ukazuje da se na nedavno održanom samitu u Viljnusu dogodilo nešto što je izuzetno važno, a to je suštinska promena fizionomije NATO-a.

"NATO vraća Evropu u svoj fokus, formira nove snage za brzo reagovanje, to je nekoliko stotina hiljada ljudi, dakle 300.000 ljudi spremnih da reaguju u različitim stepenima gotovosti na neka tri nivoa. Stvaraju se novi planovi odvraćanja, posebne komande će odgovarati za posebne zone i moći će autonomno da deluju", zaključio je Životić.

Celo gostovanje Aleksandra Životića u Dnevniku RTS-a pogledajte u video-snimku na početku teksta