Bajden i Sunak potvrdili podršku Kijevu; Kremlj: Putin se sastao sa Prigožinom pet dana posle pobune

Амерички председник Џозеф Бајден ће се у среду, на самиту НАТО-а у Вилњусу, састати са украјинским колегом Володимиром Зеленским, потврдио је за Си-Ен-Ен неименовани званичник.

Састанак ће бити један од знакова јединства јер је присуство Зеленског било доведено у питање, наводи америчка телевизија.

Главна тема самита ће бити будућност Украјине и њен захтев да постане чланица НАТО-а.

Међутим, Бајден је ових дана у интервјуу за Си-Ен-Ен рекао да "Украјина није спремна да постане чланица", а поготово не сад, док траје рат са Русијом.

"Не мислим да у НАТО-у постоји једногласност око тога да ли Украјину треба увести у НАТО породицу сада, у овом тренутку, усред рата", рекао је Бајден.

Зеленски је рекао да Украјина треба да добије јасне безбедносне гаранције све док не постане чланица.

"Само под тим условима, наш састанак би имао смисла", поручио је Зеленски.

Украјински председник Володимир Зеленски рекао је у понедељак да је већина чланица НАТО-а уз Кијев, као и  самит у Вилњусу мора да потврди да је Украјина де факто чланица Алијансе.

"Већина чланица Алијансе чврсто стоји уз нас“, рекао је Зеленски у својој ноћној видео-поруци.

Истакао је и да када је Украјина аплицирала за чланство у НАТО-у, искрено поручила да је де факто у Алијанси.

"Наше оружје је оружје Алијансе. Наше вредности су оно у шта Алијанса верује... Вилњус све ово мора да потврди", навео је украјински председник.

Зеленски је рекао да ће се на самиту разговарати и о даљим испорукама оружја за Украјину, као и да верује да ће у том смислу бити позитивних вести.

(Ројтерс)

Украјински председник Володимир Зеленски присуствоваће на самиту НАТО-а у литванској престоници Виљнусу 11. и 12. јула, пренео је Блумберг, позивајући се на неименоване изворе.

Зеленски је раније позвао Алијансу да пошаље јасне сигнале за подршку чланству након 15 година старе изјаве да ће се Украјина придружити Алијанси и додао да Кијев треба да приступи НАТО-у након завршетка рата.

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг изјавио је раније данас да су данас да су сви савезници Алијансе сагласни да ће Украјина постати чланица НАТО-а, али да прво мора да победи.

(Блумберг, Танјуг)

Лидери земаља чланица НАТО-а сутра ће се окупити у Вилњусу на дводневном самиту Алијансе током ког ће се позабавити широким спектром питања, а главна тема ће бити на који начин ће чланице одговорити на захтев Украјине о придруживању НАТО-у.

Званичници чланица НАТО-а позабавиће се и питањем чланства Шведске, чему се противи Турска, а своје резерве има и Мађарска.

Самит ће почети око 10 ујутру када ће бити одржан уводни разговор са генералним секретаром Алијансе Јенсом Столтенбергом, који ће се у 12 часова обратити медијима.

У 14 часова, очекује се сусрет генералног секретара НАТО-а и председника Сједињених Америчких Држава Џозефа Бајдена, након чега ће Столтенберг и председник Литваније Гитанас Науседа лично поздравити сваког шефа државе и владе.

У 15 часова ће почети састанак Северноатлантског савета на нивоу шефова и држава, којем ће присуствовати и Шведска.

Уводну реч ће имати генерални секретар Алијансе, а окупљене ће поздравити и литвански председник.

Током дана ће бити одржана церемонија потписивања Декларације о сарадњи у ваздушном простору Естоније, Летоније и Литваније.

У 18.30 очекује се конференција за медије генералног секретара Столтенберга, као и састанак Северноатлантског савета на нивоу министара спољних послова којим ће председавати заменик генералног секретара НАТО-а.

Састанку ће присуствовати представници Шведске, Босне и Херцеговине, Грузије, Молдавије и заменик генералног секретара Европске уније за заједничку безбедносну и одбрамбену политику.

Биће одржан и састанак Северноатлантског савета на нивоу министара одбране, којем ће такође присуствовати представник Шведске.

У 20 часова ће почети вечера шефова држава и влада у председничкој палати у Вилњусу, а у 21 сат вечера шефова дипломатије и министара одбране.

(Танјуг)

Премијер Аустралије Ентони Албанез саопштио је да ће та земља распоредити осматрачке авионе својих ваздухопловних снага у Немачкој, како би подржала Украјину.

Премијерова канцеларија саопштила је да ће распоредити авионе Е-7А "веџтејл" на шест месеци, као и до 100 чланова аустралијске посаде и помоћног особља, али је напоменуто да неће улазити у украјински, руски или белоруски ваздушни простор, пренео је Ројтерс.

Министар одбране Ричард Марлс истакао је да ће размештање поменутих авиона помоћи да се осигура заштита виталне подршке, коју међународна заједница даје Украјини.

Авион "веџтејл" поседује комбинацију радара дугог домета, секундарног радара и тактичке системе за гласовну и дата комуникацију, да би обезбедио рано упозорење и контролу у ваздуху.

(Ројтерс)

САД су увек подржавале настојање Турске да се придружи Европској унији и настављају то да чине, саопштено је из Беле куће, уз напомену да су разговори о прикључењу ствар између Турске и чланица блока.

"Наш фокус је на Шведској, која је спремна да се придружи НАТО-у", поручио је портпарол Беле куће.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган раније данас изјавио је да ЕУ треба да отвори пут за приступање Турске Унији, пре него што турски парламент одобри кандидатуру Шведске за пријем у НАТО.

(Танјуг)

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да напори Уједињених нација да обезбеде спровођење "руског дела" споразума о извозу житарица за сада нису дали резултате.

"Ови невероватни напори нису дали никакав резултат", рекао је Лавров.

Москва је претходно саопштила да не види основ за продужење споразума о извозу украјинског жита после 17. јула јер, тврди, обавезе да се уклоне препреке руском извозу хране и ђубрива нису испуњене.

(Ројтерс)

Немачки канцелар Олаф Шолц изјавио је да сматра позитивним развојем то што Турска ''може да замисли'' да се Шведска придружи НАТО-у. 

"Надам се да ће Шведска ускоро моћи да постане чланица НАТО-а. То је оно што схватам као позитивну поруку из изјава турског председника", рекао је Шолц.

(Ројтерс)

Амерички председник Џозеф Бајден и британски премијер Риши Сунак у Лондону, уочи НАТО самита, потврдили су још једном подршку Украјини, саопштила је Бела кућа.

Бајден и Сунак разговарали су и о ситуацији у Северној Ирској.

(Ројтерс)

Украјински званичници саопштили су да њене трупе напредују на истоку и југу земље, као и да стежу обруч око руских снага које су заузеле град Бахмут, преноси Ројтерс.

Заменица украјинског министра одбране Хана Маљар изјавила је да су украјинске трупе током протекле недеље заузеле 10,2 квадратна километра територије на југу и четири квадратна километра на истоку земље.

"Украјинске снаге преузеле су контролу над главним командним висинама око Бахмута и успоставиле контролу ватре над улазима и излазима у разореном граду", написала је Маљарова на Телеграму.

(Ројтерс)

Генерални секретар НАТО-а изјавио је да су сви савезници Алијансе сагласни да ће Украјина постати чланица НАТО-а, али да прво мора да победи.

"Још је рано говорити о конкретним решењима. Веома је важно нагласити да су сви савезници сагласни да ће Украјина постати чланица НАТО-а", рекао је генерални секретар НАТО-а.

Према речима Столтенберга, Украјина и њени савезници одлучиће када Украјина може да постане чланица НАТО-а.

"Сада је најважнији задатак осигурати да Украјина добије рат. Док Украјина не победи, нећемо моћи да говоримо о њеном чланству. Изузетно је важно да наставимо са пружањем пуне подршке", рекао је Столтенберг.

Према речима Столтенберга, током овонедељног самита НАТО-а биће предузети значајни кораци за јачање одвраћања и одбране, укључујући три нова регионална плана, уз помоћ 300.000 војника у високој приправности.

(Танјуг)

Кремљ је саопштио да Турска има право да развија односе с било којом земљом, укључујући Украјину, али да ти односи не би требало да буду усмерени против Русије.

Везе између Москве и Анкаре постале су затегнуте прошле недеље након што је Турска вратила пет команданата "Азова" Кијеву, што је Русија назвала кршењем споразума о размени заробљеника.

Коментаришући да ли ће то утицати на стварање предложеног руског "гасног чворишта" у Турској, портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да Русија планира да настави своје везе са Анкаром.

(Reuters)

Русија је упозорила да би чланство Украјине у НАТО имало веома негативне последице по европску безбедносну архитектуру и представљало опасност и безбедност по Москву, што би, навела, захтевало "јасан и снажан одговор". 

"Морате бити свесни потпуно јасног и доследног става Русије да ће чланство Украјине у НАТО-у имати веома негативне последице по већ полусрушену европску безбедносну архитектуру, као и да ће представљати крајњу опасност и претњу нашој земљи, што ће захтевати сасвим јасан и снажан одговор од нас", рекао је Песков, преноси Тas.

Oценио да Украјина покушава да изврши притисак на земље НАТО-а како би добила позив за придружење Алијанси.

"Знамо да се земље чланице Алијансе баве веома живим разговорима, посебно зато што ће НАТО ускоро одржати самит и постоје различити ставови о том питању. Знамо да кијевски режим покушава да изврши притисак на све на различите начине како би се побринуо да што више земаља покаже солидарност по том питању уочи самита", рекао је Песков. 

(Тас, Танјуг)

Владимир Путин разговарао је у Кремљу са шефом "Вагнера" и његовим командантима о покушају оружане побуне коју је Јевгениј Пригожин покренуо против врха војске, рекао је портпарол Кремља.

О састанку је први известио француски лист Либерасион, који је навео да се Пригожин састао са Путином и шефовима Националне гарде и Спољне обавештајне службе Руске Федерације (СВР) Виктором Золотовом и Сергејем Наришкином.

Састанак је, према речима портпарола Кремља Дмитрија Пескова, одржан 29. јуна, пет дана након покушаја побуне, за коју се сматра да је представљала најозбиљнији изазов за Путина од његовог доласка на власт последњег дана 1999. године.

Песков је рекао новинарима да је Путин на састанак позвао 35 људи, укључујући команданте "Вагнера" и самог Пригожина, и да је састанак трајао три сата.

"Једино што можемо рећи је да је председник дао своју оцену деловања чете (Вагнера) на фронту током Специјалне војне операције (у Украјини) и дао је своју оцену догађаја од 24. јуна (дан побуне)“, рекао је Песков новинарима.

Додао је да је Путин саслушао објашњења команданата о томе шта се догодило и да им је понудио даље опције за запошљавање и борбу.

"Команданти су изнели своју верзију онога што се догодило. Они су истакли да су верне присталице и војници шефа државе и врховног команданта. Такође су поручили да су спремни да наставе борбу за отаџбину“, рекао је Песков.

Кратка побуна коју је предводио Пригожин, у којој су борци "Вагнера" преузели контролу над јужним градом Ростовом на Дону и зграду Јужне војне команде, прекинута је договором којим је посредовао белоруски председник Александар Лукашенко.

(Reuters)

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган рекао је да би Европска унија требало да отвори пут Анкари за приступање ЕУ пре него што турски парламент одобри кандидатуру Шведске за придруживање војном савезу НАТО.

Турска чека пред вратима ЕУ више од 50 година. Позивам земље које нас блокирају да отворе пут Турској ка Унији. Очистимо пут за Шведску, као што смо утрли пут за Финску“, истакао је Ердоган, пренео је Хуријет.

Говорећи уочи свог одласка на самит НАТО-а у Вилњусу, Ердоган је подсетио да приступање Шведске зависи од имплементације споразума постигнутог прошлог лета током самита Алијансе у Мадриду, додајући да нико не треба да очекује компромисе од Анкаре.

Ердоган је такође рекао да ће прекид рата између Украјине и Русије олакшати Кијеву улазак у НАТО.

(Reuters, hurriyet.com.tr)

Четири особе су погинуле, а 11 је повређено у нападу руских снага на стамбено насеље у региону Запорожја, када се одвијала дистрибуција хуманитарне помоћи, рекао је начелник те области.

Начелник Јуриј Малашко навео је да су погинуле три жене и један мушкарац, сви у четрдесетим годинама.

Додао је да је Русија извршила 36 циљаних удара на 10 насеља Запорошке области.

(Reuters)

Председник Украјине Володимир Зеленски каже да је украјинска војска, након ранијег успоравања, наставила са акцијом освајања области које су држале руске снаге на југоистоку земље и да је "преузела иницијативу", а да би долазак до Крима натерао руског председника Владимира Путина на преговоре.

У интервјуу за Еј-Би-Си њуз, Зеленски није негирао тврдње Вашингтон поста да су украјински званичници недавно рекли директору ЦИА Вилијаму Бернсу да је циљ контраофанзиве да се војска приближи Криму и потом да се Путин примора на разговоре.

"Оног тренутка када Украјина стигне до административне границе са привремено окупираним украјинским полуострвом Кримом, врло је вероватно да ће Путин бити приморан на дијалог са цивилизованим светом, насупрот ситуацији каква је била пре тоталне инвазије, јер ће бити ослабљен", рекао је Зеленски.

Одбацио је тврдње бившег америчког председника Доналда Трампа, који је неколико пута рекао: да је он на власти, рат би окончао за 24 сата.

"Сама жеља да се оконча рат је лепа. Али та жеља се мора заснивати на реалности. Мислим да је једном Трамп имао та 24 сата. Били смо у рату, не баш у тоталном рату, али је био конфликт, и мислим да је имао та 24 сата на располагању, али је вероватно имао друге приоритете", напоменуо је Зеленски.

Истакао је да се Кијев неће одрећи своје територије. "Уколико причамо о крају рата али да цену плати Украјина, другим речима, да се одрекнемо наших територија, сматрам да би на тај начин (актуелни председник САД) Бајден могао да заврши рат за пет минута. Али на то не пристајемо", закључио је Зеленски.

(Tanjug, abcnews.go.com)

Маријуш Камински, пољски министар унутрашњих послова, каже да је полиција ухапсила још једног члана руске шпијунске мреже, чиме је, како је навео, укупан број приведених у оквиру истраге порастао на 15.

Средиште за западне војне испоруке Украјини, Пољска, каже да је постала главна мета руских шпијуна и оптужује Москву да покушава да је дестабилизује.

"Агенција за унутрашњу безбедност привела је још једног члана шпијунске мреже који ради за руске обавештајне службе“, написао је Камински у објави на Твитеру.

Камински је навео да се осумњичени терети за надзор војних објеката и морских лука. Систематски су га плаћали Руси.

Пољске власти у јуну су привеле руског професионалног хокејаша на леду због оптужби за шпијунажу.

У марту су саопштиле да су разбиле руску шпијунску мрежу и ухапсиле девет особа које се трете за припремање саботажа и надгледање железничке руте ка Украјини.

Следећег месеца Пољска је саопштила да уводи зону искључења од 200 метара око свог терминала за течни природни гас (ЛНГ), наводећи забринутост због руске шпијунаже.

(Reuters)