Pobuna u Rusiji – kad Vagner utihne

Diplomata i bivši ambasador u Belorusiji Srećko Đukić kaže da ga pobuna grupe Vagner u Rusiji nije iznenadila, ali da u kontekstu iznenađenja treba govoriti o tome kako je izveden taj događaj.

"Bilo je u sredstvima informisanja, u pojedinim analizama, člancima i izjavama predstavnika Vagnera i ljudi koji poznaju situaciju u ruskim oružanim snagama naznaka da predstoji sukob između Vagnera i ruske armije, ali sam očekivao da to bude sukob između dva voda ili dve čete, da se u tom formatu potuku na terenu Ukrajine, imajući u vidu žestok verbalni rat između šefa Vagnera Prigožina i ministra odbrane Šojgua i načelnika Generalštaba Gerasimova", kaže Đukić

Ističe da, po njegovoj oceni, nakon onoga što se desilo može da konstatuje da je Putin za sada izgubio, a da Prigožni za sada ništa nije dobio.

Đukić smatra da je Prigožin izvodeći svoju "operetu" pokazao sve slabosti Putinove Rusije – od njenog političkog sistema, do anahronog vojnog sistema u kojem izuzetno veliku ulogu ima privatna armija kojom ne može da se komanduje iz centra, što, kako kaže, armija sama po sebi ne podnosi, a rat pogotovo.

"Prigožin koliko god da je pripisivao sebi da je zaslužan, toliko je ometao druge ruske trupe na frontu svojim zahtevima i postavljanjem", smatra Đukić.

"Putinova Rusija traži ozbiljno preispitivanje"

Đukić ističe da je Prigožin pokazao i koliko ruska specijalna vojna operacija vrlo teško napreduje i kolike probleme Rusija ima u njenom izvođenju.

"Putinova Rusija je ozbiljno bolesna i Putinova Rusija traži ozbiljno preispitivanje", naglašava Đukić.

Na konstataciju da Ukrajinci sami priznaju da ni njihova gromoglasno najavljivana kontraofanziva ne teče kako treba, Đukić kaže da je kontraofanziva zakasnila i da još uvek nije uzela punog zamaha jer je poremećena izlivanjem vode na levoj strani Dnjepra nakon što je brana dignuta u vazduh.

Đukić naglašava da Prigožin ima veoma velike ambicije i da je u poslednje vreme ispoljavao čak i političke ambicije.

Imao je, kaže, jednu turneju po Rusiji, uključujući Sibir i Daleki istok, gde je počeo politički da se pozicionira. Mnogi su u njemu videli nekog budućeg Putina odnosno budućeg predsednika Rusije. U nekoliko navrata je otvoreno kritikovao i Putina.

Ističe da je treća i vrlo bitna Prigožinova dimenzija i to što je multimilioner ili multimilijarder.

"Njegova firma Vagner se bavi eksploatacijom zlata i dijamanata po Africi, trguje naftom i gasom, ima rudnike... On je u biznisu do grla", ističe Đukić.

"Jasno se videlo da sukob tinja i preti velikim požarom"

Istoričar Aleksandar Životić, profesor Beogradskog univerziteta, kaže da ono što se dogodilo nije iznenađujuće jer se videlo da sukob može da izazove unutrašnje probleme i turbulencije u samoj Rusiji.

"Rusko državno rukovodstvo je rešilo da početne probleme u Ukrajini, kada je u pitanju vođenje vojnih operacija, rešava tako što će manjak ljudstva da nadomesti angažovanjem velikog broja dobrovoljaca, a potom i jedne velike privatne vojne kompanije koja je u potpunosti privatna vojska. Istorijsko iskustvo nas je učilo da tako nešto ne može da se završi bez težeg incidenta", ističe Životić.

Naglašava da to samo po sebi izaziva narušavanje jedinstvene linije komandovanja, narušava kontrolu i disciplinu unutar oružanih snaga.

"Imate situacije koje se stvaraju same po sebi, gde jedan manji incident može da dovede do eskalacije. Jasno se videlo u prethodnih nekoliko meseci da taj sukob ne samo da tinja, nego da preti jednim velikim požarom", kaže Životić.

Podseća da je počelo kod Bahmuta, gde su se Prigožinovi ljudi žalili da ne dobijaju dovoljno municije...

"Zatim je Prigožin prešao na otvorenu kritiku načina na koji se vodi čitava takozvana specijalna vojna operacija, naročito borbena dejstva u Bahmutu. Onda je prešao na najotvorenije kritike vojnog vođstva, da bi se to na kraju pretvorilo u žestoku kritiku samog Ministarstva odbrane, uz velike pohvale na račun ukrajinske armije i načina na koji izvodi svoja borbena dejstva. To svakako u Moskvi nije moglo da naiđe na dobar prijem", navodi Životić.

"Razilaženje na samom terenu se itekako vidi"

Životić ističe da postoji veliki broj problema na ruskoj strani kada je u pitanju vođenje operacije, naročito kada je u pitanju sistem komandovanja.

Naglašava da samo angažovanje dobrovoljaca i privatnih vojnih kompanija narušava jedinstvo sistema.

"Same Prigožinove akcije su u jednom momentu izašle ispred onoga što je vođenje operacije. I samo Ministarstvo odbrane i Generalštab su imali niz problema od početka rata. Kada je u pitanju komandovanje na terenu, promenio se veliki broj generala. Tražio se krivac za neuspehe i propuste. Razilaženje na samom terenu se itekako vidi i odražava se na efikasnost", naglašava Životić.

Ističe da je i način na koji je Prigožin vodio medijski deo rata i sebe predstavljao, uz rezultate koje su njegovi borci imali, stvorio u ruskoj javnosti vrlo pozitivnu sliku o njemu i njegovoj grupaciji, što nekome verovatno smeta.

"Ne sme se izgubiti iz vida ni način na koji je on tu kompaniju formirao i kako je ona narasla. Imala je svoje aktivnosti pre svega na prostoru Afrike i u Siriji, međutim njeno narastanje na ovaj nivo se desilo uz pomoć državnih i vojnih organa. Njima je data oprema kojom raspolaže samo vojska i omogućen im je pristup kaznenim zavodima da regrutuju ljudstvo iz redova osuđenika za najteža krivična dela", objašnjava Životić.

Ističe da je Vagner zato konglomerat onih koji se mogu nazvati "psi rata" i teških kriminalaca.

"Možete misliti kakav je to mentalni sklop ljudi i koliko mogu biti opasni i na unutrašnjem planu", napominje Životić.

"Učešće dobrovoljaca i plaćenika sve češća praksa u ratovima"

Diplomata i novinar Dragan Bisenić smatra da pobuna jeste bila iznenađenje jer je grupa Vagner stekla reputaciju apsolutnog patriotizma i lojalnosti Rusiji i ruskom cilju u specijalnoj vojnoj operaciji.

"Imajući u vidu da je ta konfrontacija sa Ministarstvom odbrane i sa načelnikom Generalštaba Gerasimovim trajala nekoliko meseci, moglo je da se smatra da je postignut neki modus vivendi, iako je od početka taj odnos začuđujući i neprirodan za jednu uniformisanu organizaciju koja ima strogu hijerarhiju", naglašava Bisenić.

Ističe da učešće neregularnih jedinica, dobrovoljaca i plaćenika postaje sve češća praksa u ratovima.

"To su prvo isprobali Amerikanci u svojim intervencijama, a Rusija je tu doktrinu usvojila nakon intervencije u Avganistanu, kada je postalo jasno da društvo teško podnosi dugačak i iscrpljujući rat u kojem su gubici kontinuirani, gde stradaju rođaci i članovi porodica, što automatski stvara otpor prema tom ratu, stvara napetosti u samom društvu i netrpeljivost prema političkom vođstvu", objašnjava Bisenić.

Ističe da je Vagner učestvovao i u drugim ratovima, ali da ovakvih akcija i najava nije bilo.

"Tim pre, ako možemo da se prisetimo kada je grupa Vagner izvela pred kameru 4. juna pretučenog potpukovnika komandanta 72. moto-mehanizovane divizije, čija jedinica je pucala na pripadnike Vagnera, koji je priznao i govorio da je to činio u pijanom stanju i u trenutku nervnog rastrojstva. Takvo javno poniženje armije verovatno nije zabeleženo, pa ni u svim pobunama koje se dešavaju tokom ratova", navodi Bisenić.

"Prigožin se etablirao kao javno lice specijalne vojne operacije"

Bisenić ističe da su nezadovoljstvo i pobune jedinica u ratovima rutinska i česta stvar koja se događa zbog problema u snabdevanju jedinica i zbog uslova za vođenje rata.

"Postavlja se pitanje zašto Vagner, kao jedinica koja je bila praktično jedina koja je ostvarivala neke rezultate u poslednjih devet meseci, nije dobijao neophodnu opremu da bi uspešno i dalje vodio svoje operacije. Na jednoj strani odgovor je da je Ministarstvo odbrane naredilo štednju svih vojnih materijala kako bi se pripremilo za ukrajinsku kontraofanzivu", ističe Bisenić.

Kaže da se Prigožin etablirao kao javno lice specijalne vojne operacije Rusije i da je logično pitanje zašto je Kremlj dozvolio da dođe do sukoba i veoma neprijatnih stvari koje su nezamislive za jednu vojsku i zašto sve nije rešeno na proceduralan i normalan način.

Smatra da su postojali načini da se ovakav skandal i pretnja za položaj Rusije izbegne, ali su stvari na kraju rešene u poslednjem trenutku.