Turudić: Nije problem da Rusija iranske dronove nabavi na trećim tržištima

Iran nema interes da bude umešan u sukob Rusije i Ukrajine, a ni Moskvi nije problem da iranske dronove nabavi na trećim tržištima, izjavio je novinar "Vremena" Momir Turudić uz konstataciju da je demanti Teherana da se u Rusiju ne izvoze dronovi verovatno tačan. Ističe i da je licemerno da se samo Iran, pod pretpostavkom da je to tačno, optužuje za izvoz oružja u ratnu zonu, iako se zna da to rade svi. Podsetio je da je, kroz istoriju, u odnosima Irana i Rusije bilo više sukoba nego saradnje, odnosno da su dve države bile na istoj strani u borbi protiv ISIS-a i Al Kaide u Siriji.

Momir Turudić je, u emisiji Prvog programa Radio Beograda "U središtu pažnje", rekao da Iran već dugo ima problem sa ekstremnim grupama i da pravi otklon od radikalnih islamista koji slede ideologiju radikalnog sunitskog islama.

Precizirao je da je pre 10 dana došlo do terorističkog napada u Širazu u kome je poginulo 13, a povređeno 30 osoba – ta vest prošla je prilično nezapaženo, a da je pre pola godine izvršen napad u Mašadu, kao i na kompleks imama Homeinija.

Ističe da je za sve napade odgovornost preuzeo ISIS, što potvrđuje da Teheran ima problem sa najekstremnijim islamističkim grupama. Podršku Hezbolahu, koji se bori protiv izraelske okupacije Libana, Turudić objašnjava činjenicom da je Iran regionalna sila, ali i neka vrsta šiitske matice.

"Iran je jedina država u kojoj su šiiti na vlasti, a činjenica da su u svim ostalim zemljama regiona manjina stvara osećaj ugroženosti, posebno u okolnostima u kojima postoji jaz između šiita i sunita", objašnjava Turudić.

Kaže i da SAD imaju veliki uticaj na odnose Saudijske Arabije i Irana posebno zbog činjice da je Rijad, donedavno, bio najverniji saveznik Vašingtona u arapskom svetu.

Vašington i Rijad se, prema njegovim rečima, nalaze na istoj strani, a Iran se, još od Islamske revolucije 1979. godine, u SAD tretira kao jedan od vodećih neprijatelja, uostalom, kao i SAD u Iranu.

"Za Iran frustrirajući pokušaji da se negira pravo da koristi nuklearnu energiju"

Okruženje Irana je veoma nestabilno, prvi sused je Avganistan, iz koga je u Iranu konstantno oko dva miliona izbeglica, tu je i Pakistan i u takvom okruženju nije lako imati stalne saveznike i prijatelje, smatra Turudić i ističe da se ne pamti kada je Iran, bez obzira na to ko je na vlasti, izazvao neki rat, da je ratovao sa susedima tako što je izazivao agresiju.

Protivnici Irana, posebno Izrael, tvrde da nukearni program Islamske Republike predstavlja opasnost po svetski mir, a on može biti ugrožen samo ukoliko dođe do direktnog sukoba Teherana i Tel Aviva, veruje Turudić uz napomenu da je iranski nuklearni program dosta frustrirajuća stvar za Tel Aviv – koji tvrdi da taj program nije mirnodopski.

U tom smislu, kako kaže, posebno su za Teheran frustrirajući pokušaji da se negira pravo Irana da koristi nuklearnu energiju, jer ako ga imaju drugi, zašto ne bi mogao i Iran.

Stoga, Turudić ukazuje da iranski nuklearni program, za svet, nije ništa veća pretnja od nuklearnog oružja koje poseduju Pakistan, Indija ili sve druge države. Iran ga nema, pitanje je i koliko je blizu njega, jer sankcije prouzrokuju zaostajanje u razvoju nuklearnog oružja, kaže novinar Vremena.

Slika o Iranu, kao državi koja podržava terorizam, koja rigidno tumači islam, i u kojoj je položaj žena nezavidan, rezultat je medijskih kreacija protivnika Teherana, navodi Turudić.

Ne spori da u Iranu nije sve savršeno, ali veruje da u islamskom svetu ima mnogo više država koje bi mogle da budu negativni simboli onoga što se pripisuje Iranu – pre svega Saudijska Arabija i despotije iz Persijskog zaliva.

"Teško je u zemlji u kojoj je tradicija jaka nešto raditi na silu"

Kada je reč o demonstracijama u Iranu, Turudić precizira da su one razlog nagomilanog nezadovoljstva koje je posledica ekonomske krize, inflacije, skoka cena osnovnih prizvoda, pa i goriva.

Ističe da je nezadovoljstvo stanjem u društvu kulminiralo smrću Mahse Amini – što je bila neka vrsta varnice koja je u svetu predstavljena kao borba za ženska prava.

Turudić kaže i da su pravila oblačenja u Iranu uvedena posle Islamske revolucije i da je teško, u zemlji u kojoj je tradicija jaka, nešto raditi na silu.

Pravila oblačenja su, kako je objasnio, u početku bila dosta striktna, ali i da su ona u realnosti sve slabija i slabija.

"Iranci su obrazovana i moderna nacija, dosta žena studira, i kada Iran uporedimo sa rigidnijim islamskim društvima, vidimo da slobode ima mnogo više", zaključio je Turudić.