Sirene za vazdušnu opasnost u Kijevu i drugim ukrajinskim regionima; Zelenski: Rakete nas neće slomiti

Уједињене нације су позвале стране у споразуму уз посредовање УН који је омогућио наставак извоза украјинских житарица из Црног мора да обнове договор, наводећида је то потребно да би се допринело глобалној безбедности хране.

УН су позвале и на пуну имплементацију сличних договора не би ли се обезбедило да жито и ђубриво из Русије стиже на светска тржишта. 

"Подвлачимо хитност да то учинимо како бисмо допринели безбедности хране широм света и ублажили патњу коју ова глобална криза трошкова живота наноси милијардама људи", рекао је портпарол УН Стефан Дижарик.

(Ројтерс) 

Украјински председник Володимир Зеленски изразио је данас сумњу у саопштење Русије да је њена делимична мобилизација завршена и саопштио да "лоши резултати руских снага на фронту значе да ће Москви бити потребно више људи".

"Врло брзо ће Русији можда требати нови талас људи које ће послати у рат", рекао је Зеленски у видео обраћању.

(Ројтерс)

У Кијеву и Кијевској области издато је упозорење за ваздушни напад, саопштиле су локалне украјинске власти.

Градска управа Кијева и регионална војна управа упозориле су становнике на ваздушне нападе на својим званичним Телеграм каналима, преноси агенција РИА Новости.

Власти суседних Черниговске, Полтавске, Черкаске и Кировоградске области у северној и централној Украјини такође су пријавиле ваздушну опасност, наводи руска агенција.

(Танјуг) 

Директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафале Гроси рекао је да се решавање питања успостављања безбедносне зоне око нуклеарне електране Запорожје одвија споро.

"Напредак је спор и јако сам фрустриран због тога јер је потреба за успостављање безбедносне зоне око Запорожја очигледна. Како, забога, неко може да гранатира нуклеарку? А то се дешава", рекао је Гроси на Конференцији о међународној нуклеарној политици Карнеги 2022. у Вашингтону.

Додао је да не зна да ли ће безбедносна зона бити успостављена, али да се наставити с покушајима, преноси Тас.

Нуклеарка Запорожје, највећа у Европи, налази се на југу Украјине, а од фебруара је под контролом руских снага.

Почетком септембра мисија ИАЕА коју је предводио Гроси посетила је постројење, а два члана тима остала су као посматрачи.

Касније је ИАЕА објавила извештај у којем позива на успостављање безбедносне зоне око нуклеарке како би се спречили акциденти изазвани ратним дејствима.

(Танјуг)

Тврдње о томе да је Русија користила иранске дронове у нападима на Украјину представљају покушај притиска на Савет безбедности Уједињених нација и наметања одређених ставова међународној заједници, изјавио је стални руски представник у УН Василиј Небензја на састанку СБ о Средњем истоку.

Небензја је истакао да је био изненађен данашњом изјавом сталног представника Израела у УН у којој је говорио о употреби иранских дронова у рату у Украјини као да је то доказана чињеница.

Русија је већ одбацила такве тврдње као нетачне и још једном их категорички негорала, истакао је Небензја.

Украјина и западне земље оптужују Русију да у нападима на украјинску енергетску инфраструктуру користи иранске дронове камиказе.

(Танјуг)

Канада је увела санкције против још 35 Руса и шест руских фирми, изјавио је канадски премијер Џастин Трудо.

Он је на годишњем сусрету Конгреса Украјинаца у Канади у Винипегу рекао да ће Канада продати владине обвезнице да би повећала помоћ Украјини.

У Канади живи велики број Украјинаца који су тражили од владе у Отави да пооштри санкције према Русији.

Санкције су уведене заменику руског премијера Александру Новаку, министру индустрије Денису Мантурову, министру за енергетику Николају Шулгинову и председнику борда директора Гаспрома Виктору Зубвкову.

Канада је такође увела санкције компанијама Лукоил, Трансоил и Согаз.

(Танјуг) 

Министар одбране Русије Сергеј Шојгу изјавио је након састанка са председником Владимиром Путином да су активности везане за делимичну мобилизацију у Русији завршене.

"Задатак који подразумева мобилизацију 300.000 грађана је извршен. Наставак мобилизације није предвиђен", рекао је Шојгу и нагласио да се припреми мобилисаних грађана пре њиховог слања у зону специјалне операције придаје велика пажња.

Министар одбране пренео је руском лидеру да је у зону специјалне операције до сада послато 82.000 мобилисаних војника, јавио је Спутњик.

Такође је рекао и да ће сви који учествују у борбеним операцијама у специјалној војној операцији у Украјини добити статус ветерана.

Истовремено, руски председник је захвалио свима који су организовали мобилизацију и поручио да је сада главни задатак да сви они који су мобилисани прођу сву неопходну обуку и да добију комплетну опрему.

„Сада је најважније да се они припреме и да добију сву неопходну опрему како би се осећали сигурно уколико буде потребе да учествују у непосредним борбама", истакао је Путин и додао да се на фронт могу слати искључиво добро припремљени борци.

(Танјуг)

Украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба рекао је да је у телефонском разговору са иранским колегом Хосеином Амирабдолахијаном захтевао да Техеран престане да шаље оружје Русији.

"Захтевао сам да Иран хитно престане да шаље оружје Русији која га користи за убијање цивила и уништавање виталне инфраструктуре у Украјини", написао је Кулеба на Твитеру.

Како је навео, разговор је одржан на иницијативу иранске стране.

Украјина и западне земље оптужују Иран да Русији обезбеђује дронове "камиказе", који се користе за разарање украјинске инфраструктуре, док Техеран негира те оптужбе.

(Ројтерс)

У Санкт Петербургу је завршена делимична мобилизација грађана, речено је агенцији Интерфакс у прес служби администрације гувернера другог по величини руског града.

"Петербуржани који подлежу регрутацији су обавештени у потпуности. Прикупљање резервиста се завршава", рекао је саговорник агенције.

У Москви је 17. октобра завршена делимична мобилизација.

Председник Русије Владимир Путин је 21. септембра потписао указ о делимичној мобилизацији, док је руски министар одбране Сергеј Шојгу рекао је да ће 300.000 резервиста бити позвано у оквиру делимичне мобилизације.

(Танјуг)

Десетине хиљада грађана протестовало је данас у Прагу тражећи од владе да поднесе оставку и омогући одржавање превремених избора, као и иступање Чешке из ЕУ и НАТО-а.

Демонстрације су одржане на национални празник на главном тргу у Прагу, а учесници су такође тражили да Чешка преговара са Русијом о испорукама гаса пред предстојећу зиму.

То су биле треће демонстрације у Прагу које су организовали покрети крајње деснице, маргиналних група и Комунистичке партије.

Група која је организовала протесте - "Чешка Република на првом месту" - противи се чланству у ЕУ и НАТО и жели да Чешка буде војно неутрална.

(Танјуг)

Норвешка је усвојила нови пакет санкција Русији, које укључују 30 руских држављана и седам организација, саопштила је данас прес служба норвешке владе.

"Норвешка још једном стоји уз ЕУ по питању санкција Русији, са циљем да се одржи притисак на владу те земље и њене пристаслице", рекла је министарка спољних послова Аникен Хуитфелт, пренео је Тас.

Норвешка влада је оценила да су санкције, када је реч о појединцима, уведене организаторима референдума у самопроглашеним републикама Доњецк и Луганск, као и у регионима Херсон и Запорожје.

(Танјуг)

Беспилотне летелице у руском арсеналу често су коришћене у последњих месец дана за гађање укрјинске енергетске инфраструктуре.

Иран је раније већ одбацио оптужбе Кијева и Запада да испоручује дронове Русији.

(theguardian.com)

Начелник Крима Сергеј Аксјонов рекао је да се први заменик шефа администрације председника Русије Сергеј Киријенко налази у Херсону, који је под контролом руских снага.

Киријенко, бивши шеф "Росатома", посетио је луку преко које се грађани са десне стране реке Дњепар евакуишу уочи очекиване украјинске офанзиве, додао је Аксјонов.

"Рад на организованом одласку становника је завршен", навео је Аксјонов, преноси Ројтерс.

Како је додао Аксјонов, Киријенко је такође посетио нуклеарну електрану Запорожје и разговарао са особљем.

Британска новинска агенција наводи да је Киријенко један од најмоћнијих званичника у Кремљу, уз Путиновог шефа особља Антона Вајна.

(Reuters)

Генерални директор турске компанија "Бајкар", која производи беспилотне летелице "бајрактар", рекао је да та компанија планира да у наредне две године изгради фабрику у Украјини.

"Наш план напредује. Тренутно имамо пројекат и ускоро крећемо са изградњом. Желимо да изградимо фабрику у року од две године", рекао је Халук Бајрактар на маргинама сајма одбране САХА у Истанбулу.

Како оцењује Ројтерс, беспилотне летелице "бајрактар", које је Украјини испоручио "Бајкар", биле су кључне у одбрани од руских оклопних и противваздухопловних система у првих неколико недеља рата.

План да "Бајкар" изгради фабрику у Украјини део је споразума потписаног између Анкаре и Кијева непосредно пре руског напада на Украјину 24. фебруара.

(Reuters)

Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да се Кијев не боји мрака нити беспилотних летелица које Русија шаље на енергетску инфраструктуру те земље.

"Ракетни напади нас неће сломити – слушати химну непријатеља у нашој земљи је непријатније и страшније од летелица на нашем небу. Не плашимо се мрака", рекао је Зеленски, обраћајући се нацији са кијевских улица.

Зеленски је навео да је Русија до сада извела више од 8.000 ваздушних удара и испалила 4.500 пројектила на Украјину.

Тврди да је Украјина за два дана оборила најмање 23 руска дрона.

Москва је у последње две недеље фокус ваздушних напада преусмерила на украјинску електромрежу.

Како су саопштиле украјинске власти, због насталих оштећења Кијев и више украјинских области ће можда морати да прекину испоруку струје дуже него што је планирано.

(Reuters)

Пентагон ће послати Украјини нови пакет оружја и друге помоћи вредан 275 милиона долара, у покушају да се појачају напори да се руске снаге истерају из кључних области на југу Украјине, рекли су неименовани амерички званичници, преноси АП.

Званичници који су тражили да остану анонимни, пошто се очекује да детаљи пакета помоћи буду објављени тек данас, рекли су да у њему нема већег новог оружја, већ да је реч углавном о допуни залиха муниције за системе наоружања који су већ у Украјини, укључујући и ракетне системе ХИМАРС.

САД су Украјини од почетка 24. фебруара упутиле скоро 18 милијарди долара помоћи у оружју и другој опреми.

(Танјуг/АП)

Амерички председник Џозеф Бајден скептичан је када је реч о изјавама руског председника Владимира Путина да нема намеру да употреби нуклеарно оружје у Украјини.

"Ако нема намеру, зашто стално говори о томе? Зашто говори о могућности употребе тактичког нуклеарног оружја? Томе је приступио на опасан начин", рекао је Бајден, преноси Ројтерс.

Председник Русије Владимир Путин јуче је изјавио да Русија никада није самоиницијативно говорила да може да употреби нуклеарно оружје.

"Никада нисмо самоиницијативно говорили о могућој примени нуклеарног оружја, него смо само одговарали наговештајима на изјаве лидера западних земаља", навео је Путин.

Истакао је да Русија има војну доктрину, у којој, како је навео, пише у којим случајевима, из ког разлога, у вези с чим и на који начин Русија сматра могућом примену оружја за масовно уништење у виду нуклеарног оружја, а то су заштита суверенитета и територијалног интегритета, као и осигуравање безбедности руског народа.

(Ројтерс)

Генерални директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси изјавио је да шаље стручњаке на две локације у Украјини, за које је Русија навела да се на њима одвијају активности у вези са могућом производњом "прљавих бомби".

Гроси је у саопштењу навео да ће стручњаци ИАЕА отпутовати ове недеље на две локације, које су под заштитом те агенције, а након писменог захтева украјинске владе, пренео је АП.

"Сврха овонедељних посета је откривање свих могућих непријављених нуклеарних активности и материјала у вези са развојем 'прљавих бомби'", наводи се у саопштењу.

Такође, како се наводи, ИАЕА је пре месец дана извршила инспекцију једне од две локације и тамо нису пронађене непријављене нуклеарне активности или материјали.