Ruski mediji: Izglasano pripajanje Rusiji; Zelenski: Referendum insceniran, biće dobrih vesti sa fronta

Уједињене нације поштују територијални интегритет Украјине и не могу да признају резултате референдума за припајање Руској Федерацији ДНР, ЛНР, Херсонске и Запорошке области, изјавила је у Њујорку подсекретарка УН за политичка и мировна питања Розмари ди Карло.

Референдуми су одржани усред ратног сукоба у областима под руском контролом, изван украјинских легалних институција и због тога не могу бити сматрани правим изразом воље народа, рекла је Ди Карло на седници Савета безбедности УН о Украјини.

Она је истакла да УН у потпуности подржавају суверенитет, јединство, независност и територијални интегритет Украјине у њеним међународно признатим границама у складу са релевантним резолуцијама светске организације.

Референдуме је пратило више од 100 међународних посматрача из 40 земаља, укључујући чланице ЕУ.

Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да су референдуми које су руске власти организовале на окупираним територијама фарса и да се никада неће сматрати легитимним.

"Ова фарса у окупираним територијама не може се чак назвати ни имитацијом референдума", навео је Зеленки у свом вечерњем обраћању.

Истакао је да ће Украјина бранити свој народ који још живи под окупацијом у те четири области, као и у деловима Харкова који је под контролом руских снага.

Зеленски је рекао и да ће ускоро бити добрих вести са фронта.

"Напредујемо и ослободићемо своју земљу", рекао је Зеленски.

(Reuters)

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је у разговору са украјинским председником да је неприхватљива употреба нуклеарног оружја од стране Русије као и да би она имала озбиљне последице.

"Било каква употреба нуклеарног оружја је апсолутно неприхватљива, и потпуно ће променити природу конфликта и Рuсија мора да зна да нуклеарни рат не може да буде добијен и никада не сме да се води", рекао је Столтенберг.

Када изнова и изнова видимо такву врсту реторике у Русији, то је нешто што морамо oзбиљно да узмемо у обзир, поручује шеф Алијансе.

"Стога шаљемо јасну поруку - то би имало страшне последице по Русију", поручио је Стлтенберг.

(Reuters)

Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да је разговарао са генералним секретаром НАТО-а Јeнсом Столтенбергом о даљој помоћи Алијансе његовој земљи.

До телефонског разговора Зеленског и Столтенберга дошло је док се пребројавају гласови са референдума у четири украјинске области,

Зеленски је захвалио шефу НАТО-а што је осудио одржавање референдума.

"Расправљали смо о тренутним дешавањеима на бојном пољу и даљој подршци држава чланица Алијансе Украјинским оружаним снагама", навео је Зеленски.

(Reuters)

Комисије за пребројавање објавиле су резултате референдума о будућности ДНР, ЛНР, Запорошке и Херсонске области, наводе руске агенције.

На бирачким местима у Русији гласови становника ових региона распоређени су на следећи начин:

- 98,63 одсто бирача подржало је улазак ДНР у Русију (након обраде 51,83 одсто гласова);
- за улазак ЛНР у Русију - 97,93 одсто (51,76 одсто гласова);
- за улазак Запорошке области у састав Русије - 97,74 досто (57 одсто гласова);
- за улазак Херсонске области у састав Русије - 96,3 одсто (53 одсто гласова).

Говорећи о могућој употреби нуклеарног оружја, заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев се ослонио на документе ратне доктрине, изјавио је новинарима Дмитриј Песков, портпарол руског председника Владимира Путина, на питање да ли изјаве Медведева представљају званични став Русије.

"Он се позивао на наше доктринарне документе. Зато је довољно овде поменути релевантне одредбе (нуклеарне) доктрине", рекао је Песков, пренео је Тас.

Медеведев је раније данас написао на свом Телеграм каналу да Русија има право да употреби нуклеарно оружје ако је потребно, у унапред одређеним случајевима.

"У строгом складу са Основама државне политике у области нуклеарног одвраћања. Ако смо ми или наши савезници нападнути том врстом оружја. Или ако агресија употребом конвенционалног наоружања угрози само постојање наше државе. То је недавно директно рекао председник Русије", навео је Медведев.

Истакао је да ће Русија, поред тога, учинити све да спречи појаву нуклеарног оружја код, како је написао, "непријатељских суседа", наводећи као пример Украјину, коју, према његовој оцени, контролишу земље НАТО.

(Танјуг/Тасс)

Украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба позвао је Европску унију да уведе економске санкције Русији, уместо индивидуалних, како би је казнила због организовања референдума у четири окупирана региона који имају за циљ њихову анексију.

Он је рекао да потези Москве неће променити деловање Украјине на бојном пољу, пренео је Ројтерс.

Након разговора у Кијеву са шефицом француске дипломатије Катрин Колоном, Кулеба је изјавио да индивидуалне санкције неће бити довољне као казна за референдуме које је Русија најавила као увод у анексију самопроглашених ДНР и ЛНР, као и Херсонске и Запорошке области.

Руски председник Владимир Путин саопштио је да ће жетва житарица у тој држави достићи рекордан ниво, а да санкције на извоз руског жита и ђубрива могу довести до глобалне прехрамбене кризе, преноси Тас.

"То нема никакве везе са специјалном војном операцијом Русије у Донбасу. То је резултат финансијске и прехрамбене политике коју су усвојиле неке водеће земље. За то је свакако потпуно крив такозвани колективни Запад", додао је Путин на састанку о сезонским пољопривредним радовима. 

Нагласио је да би према експертима, жетва житарица могла да износи рекордних 150 милиона тона, укључујући и 100 милиона тона пшенице. 

Холандске и британске цене гаса порасле су данас пошто је вест о оштећењима на гасоводу Северни ток 1 од Русије до Европе изазвала забринутост за безбедност енергетске инфраструктуре у ЕУ, при чему је све мања вероватноћа да ће проток гаса кроз тај цевовод бити брзо обновљен.

Цена гаса за испоруку у октобру на холандској берзи порасла је за 11 евра на 184,50 евра по мегават-сату на трговању до 9.07 по средњоевропском времену.

Истовремено, цена новембарских "фјучерса гаса" у Холандији скочила је за 13,85 евра на 203,10 евра по мегават-сату, док је британска цена гаса за новембрску испоруку порасла за 24 пенија на 4,08 фунти по британској термалној јединици (БТУ).

(Ројтерс) 

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да је председник Руске Федерације Владимир Путин у разговору са турским колегом Реџепом Тајипом Ердоганом рекао да Москва остаје спремна за преговоре са Украјином, али да су се, с обзиром да се ситуација променила, и услови променили.

"Председник је рекао да Русија остаје спремна за преговоре. Али ситуација се променила, па и услови", рекао је Песков новинарима, преноси Тас.

Турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу изјавио је јуче да је Путин рекао Ердогану да постоји могућност да се врати преговорима са Кијевом, али под новим условима.

Чавушоглу је навео да је Путин то изнео у разговорима са турским колегом на маргинама самита Шангајске организације за сарадњу, који је недавно одржан у Самарканду, преносе РИА Новости.

"У току преговора са нашим председником, господин Путин је изнео могућност повратка на преговоре са Кијевом, али под новонасталим условима", рекао је Чавушоглу на конференцији за новинаре у Токију.

Канцеларија Високог комесара УН за људска права саопштила је да је руска инвазија на Украјину погоршала ситуацију са људским правима у тој земљи.

Канцеларија у извештају наводи да је посебно забринута зато што је руска војска и оружане групе повезане с Русијом мучиле и малтретирале затворенике, али је додала да је било кршења права на обе стране, преноси Ројтерс.

Канцеларија изражава забринутост и због "огромних ризика" које изазивају сукоби у близини нуклеарних електрана и позива на хитне кораке за демилитаризацију нуклеарне електране Запорожје, која је под контролом руских снага.

Кијев и Москва нису одмах коментарисали извештај Канцеларије, који је заснован на истраживању Мисије Уједињених нација за праћење људских права у Украјини, спроведеном између 1. фебруара и 31. јула.

Обе стране су негирале наводе о кршењу људских права.

"Оружани напад Руске Федерације на Украјину и повезана непријатељства довели су до страшне ситуације са људским правима широм земље. Сукоб је довео до широког спектра кршења људских права која погађају и цивиле и борце", наводи се у саопштењу.

Из Канцеларије саопштавају да ће наставити са документовањем и истраживањем кршења људских права, као и да ће наставити да документују и истражују незаконита убиства стотине цивила страдалих током акција руске војске у Кијевској, Харковској и Суми области.

Наводе и да су документовали најмање шест убистава цивила оптужених за издају и колаборационизам са Русима на окупираним територијама.

Додају и да су документовали кршење људских права повезаних са третманима ратних заробљеника, а да ти прекршаји укључују вансудска погубљења, мучење и злостављање, сексуално насиље, ускраћивање правичног суђења, ускраћивање медицинске помоћи, недостатак хране и воде и лоше санитарне услове.

"Нека од ових кршења могу представљати ратне злочине", наводе из Канцеларије високог комесара УН за људска права.

Заменик председника Савета за безбедност Дмитриј Медеведев изјавио је да Русија има право да употреби нуклеарно оружје ако је потребно, у унапред одређеним случајевима.

"У строгом складу са Основама државне политике у области нуклеарног одвраћања. Ако смо ми или наши савезници нападнути том врстом оружја. Или ако агресија употребом конвенционалног наоружања угрози само постојање наше државе. То је недавно директно рекао председник Русије", написао је Медведев на Телеграму.

Истакао је да ће Русија, поред тога, учинити све да спречи појаву нуклеарног оружја код, како је написао, "непријатељских суседа", наводећи као пример Украјину, коју, према његовој оцени, контролишу земље НАТО-а.

Медведев сматра да је бесмислено рачунати на разум и политичку вољу кијевског режима, али да још постоји крхка нада за здрав разум и осећај самоодржања код земаља које подржавају Кијев.

"Они разумеју да ако претња Русији пређе утврђену границу опасности, ми ћемо морати да одговоримо. Не питајући никога за дозволу, без дугих консултација. И сигурно није блеф", написао је Медеведев.

Он је додао да, ако замислимо да је Русија принуђена да употреби најстрашније оружје против "украјинског режима", верује да се НАТО ни у таквој ситуацији неће директно мешати у сукоб и додаје да је за Северноатлантску алијансу много важнија безбедност Вашингтона, Лондона, Брисела од судбине Украјине.

"Прекоморски и европски демагози не намеравају да страдају у нуклеарној апокалипси", сматра Медведев.

Шведске власти саопштиле су да су издата упозорења на два цурења гасовода Северни ток 1 у шведским и данским водама.

"Гасовод Северни ток 1 цури на два места, једно у шведској економској зони и једно у данској економској зони. Она су веома близу једно другом", рекао је портпарол шведских поморских власти за Ројтерс.

Цурење је лоцирано североисточно од данског острва Борнхолм, рекао је портпарол, уз напомену да се узрок инцидента још утврђује.

Данске власти упозориле су у понедељак бродове да избегавају воде око острва Борнхолм у Балтичком мору, у радијусу од пет наутичких миља, због цурења гаса из руског гасовода Северни ток 2, а пад притиска утврђен је и у Северном току 1.

Украјинска војска гранатирала је рано јутрос девет насеља у самопроглашеној Доњецкој Народној Републици (ДНР), испаливши укупно 53 пројектила, саопштиле су власти ДНР, преноси Тас.

Према подацима проруских власти, до шест часова јутрос на Доњецк је испаљено десет пројектила калибра 152 мм и 11 калибра 155 мм, а под ударом је било више насеља у овој области.

Украјинска војска снажно гранатира територију ДНР у покушају да спречи њен референдум о придруживању Русији, рекао је лидер проруских власти Денис Пушилин у суботу за ТВ канал "Росија-24".

Украјинске оружане снаге гранатирале су и самопроглашену Луганску Народну Републику (ЛПР) три пута у протекла 24 сата, испаливши 14 ракета уз употребу вишенаменског ракетног система америчке производње ХИМАРС, известиле су власти ЛПР, преноси Тас.

Прецизира се да је украјинска војска извела ударе са 14 ракета на три насељена места користећи системе ХИМАРС, према саопштењу проруских власти, које су навеле и да је пет цивила рањено у овим нападима.

Извештава се да је у ракетним нападима уништена једна од средњих школа у Рубежноју, која је такође служила као бирачко место на референдуму за придруживање Русији, а нанета је штета и на четири вишеспратне стамбене зграде и пријављено је да је оштећена болница у околини Мостког.

На територијама самопроглашених република Луганск и Доњецк и у Херсонској и Запорошкој области у Украјини које су делом под контролом руске војске, у току је последњи дан референдума за придруживање Русији.

Кијев и већина земаља одбацили су ове референдуме и обећали да неће признати његове резултате, пренео је раније Ројтерс.

У ноћашњем гранатирању Запорожја има повређених, а избио је пожар, саопштио је секретар градског већа Анатолиј Куртев.

Претходно је шеф обласне војне администрације Олександар Старух саопштио да су погођени инфраструктурни објекти у граду, преноси Интерфакс Украјина.

Старух је позвао грађане да не напуштају склоништа јер постоји могућност поновних напада, наводи Униjан.