Gasni rat Rusije i Nemačke – "Severni tok 1" kao kamen spoticanja

Cena gasa pala je na tri hiljade dolara, nafte na 95 dolara, ali neizvesnost snabdevanja ruskim gasom i tenzije između Brisela i Moskve rastu. Gasprom je zbog remonta na tri dana potpuno zavrnuo slavine "Severnog toka 1." Taj zajednički rusko-nemački gasovod postao je zbog rata u Ukrajini politički kamen spoticanja dve zemlje.

Samo u roku od 24 sata, "Gasprom" je napravio tri poslovna poteza – smanjio isporuke Francuskoj, jer jedan od distributera nije platio gas ugovorenom dinamikom, sa Mađarskom potpisao ugovor o povećanju isporuka od septembra, a prvom evropskom partneru Nemačkoj obustavio glavni dotok snabdevanja gasovodom "Severni tok 1", što je izazvalo žustru polemiku Berlina i Moskve dolivajući ulje na vatru već loših međusobnih odnosa zbog rata u Ukrajini.

"Rano smo prepoznali pretnju Rusije da koristi svoj izvoz uglja, nafte i gasa kao sredstva da utiče na odluke drugih zemalja", kaže nemački kancelar Olaf Šolc.

Dodaje da se to upravo vidi sad sa smanjenim isporukama gasa, gde su ugovori koje su Rusija i njene kompanije potpisale, ne poštuju. "Zato preduzimamo sve kao bismo prebrodili predstojeću zimu", ističe Šolc.

Sa druge strane, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova napominje da je Moskva učinila sve da ne bude nestašice energije u Nemačkoj.

"Gradili smo gasovod zajedno sa nemačkim kompanijama. Razumem da je veoma zgodno pretvarati se da ne znate za to ili se ne sećate. Uništavate ovu energetsku saradnju i optužujete nas da pretimo nestašicama energije", navodi Zaharova.

Brisel smatra da je to ruska priprema za potpunu obustavu gasa pa traži alternativu u snabdevanju. Osam zemalja koje izlaze na Baltičko more – Danska, Nemačka, Poljska, Litvanija, Letonija, Estonija, Finska i Švedska – dogovorilo se da će do kraja decenije sedam puta povećati proizvodnju struje iz morskih vetro-kapaciteta.

"Putinov pokušaj da nas uceni fosilnim gorivom propada. Mi ubrzavamo zelenu tranziciju, oslobađamo se zavisnosti od ruskih fosilnih goriva, a ubrzavamo projekte čiste, jeftinije i domaće obnovljive energije", napominje predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Do tada, u susret predstojećoj grejnoj sezoni, prva pomoć je štednja energije. Uz povećanje cena gasa i struje u više evropskih zemlja od 1. septembra na snazi su i rigorozne mere rezanja potrošnje. Za nepoštovanje mera biće i kazni. Štednja je prioritet i u Srbiji.

Resorna ministarka Zorana Mihajlović kaže da su mere štednje koje koje je izdalo to ministarstvo – obavezne, posebno za preduzeća.

"Veliki su troškovi električne energije u toplanama, vodovodima, a u EPS-u i Elektrodistribuciji Srbije veliki su gubici. Njihova obaveza je da u roku od pet dana daju svoje planove gde će štedeti električnu energiju i da to poštuju", navodi Mihajlovićeva.

Kaže da će se odrediti i način kontrole kao što će biti određeni ljudi koji će se time baviti u svakom preduzeću.

Neće biti kazni, a za štediše energije spremaju se povlastice. Smanjenju računa mogu se nadati domaćinstva koja uspeju da umanje potrošnju u odnosu na isti mesec prošle godine.