Meta napada na Vinicu – stambene zgrade ili Dom oficira

Vlasti u Kijevu ponovo su optužile ruske snage za terorizam i ratni zločin, navevši da je su raketama "kalibar" pogođeni stambeni i javni objekti u gradu Vinica i da je tom prilikom stradalo najmanje 20 osoba. Iz Moskve poručuju da je pogođen Dom oficira i da su meta bili isključivo vojnici.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da je napad na Vinicu u centalnom delu zemlje, daleko od fronta još jednom potvrđuje da Moskva vodi "osvajački i ničim izazvani rat", navodi Rojters.

Prema njegovim rečima, projektili su pogodili dva kulturna centra, ubivši 20 ljudi, uključujući troje dece uz mnogo više ranjenih.

Ukrajinska Služba za vanredne situacije navela je da su stambene zgrade, administrativne i kancelarijske prostorije pretrpele "značajnu štetu ili su uništene u napadu", za koji se tvrdi da je izveden raketama "kalibar".

Uz navode da su uništeni i automobili i tramvaji, Zelenski koji se na Konferenciju Međunarodnog krivičnog suda (MKS) u Hagu uključio video-linkom, dodao je da je reč o "aktu ruskog terora".

Na optužbe iz Kijeva odgovorio je viši savetnik stalne misije Rusije pri Ujedinjenim nacijama Jevgenij Varganov izgovorivši već uobičajenu rečenicu da ruske snage napadaju samo vojne ciljeve. Tvrdi da su se ukrajinski vojnici nalazili u u Domu oficira u Vinici, prenosi list Izvestija.

Prema njegovim rečima, istovremeno se nastavlja se granatiranje ukrajinske vojske u Donjeckoj oblasti. "Danas je ponovo bilo udara na Donjeck. Optužbe predstavnika Ukrajine su potpuno neosnovane", rekao je ruski diplomata.

Deklaracija o istragama ratnih zločina u Ukrajini

Istovremeno, SAD i još 44 zemalja saglasilo se u Hagu da koordinišu istrage osumnjičenih za ratne zločine u Ukrajini.

Deklaraciju kojom se na to obavezuju uključuje države članice Evropske unije, Britanije, SAD, Kanade, Meksiko i Australiju.

Kako ističe britanska agencija, koraci koje će preduzeti uključuju stvaranje krovne grupe za izbegavanje dupliranja istraga, obuku ukrajinskih tužilaca i proširenje broja forenzičkih timova koji rade u Ukrajini.

Takođe su obećali dvadeset miliona evra za pomoć MKS-u, kao i kancelariji generalnog tužioca u Ukrajini.

Slučaj "Buča"

Vlasti u Kijevu već su u više navrata od početka rata u Ukrajini optužile Moskvu za ratne zločine od kojih je na Zapadu najviše odjeknuo slučaj "Buča".

Ukrajina tvrdi da je više od 1.000 tela početkom aprila pronađeno u mestu u blizini ukrajinske prestonice, posle povlačenja ruskih vojnika. Optužuju se da su povlačeći iz predgrađa Kijeva, ostavili za sobom tela na ulicama, u podrumima, sa povezima preko očiju, vezanih ruku.

Moskva je i tada odbacila optužbe Ukrajine i zapadnih zemalja o ratnim zločinima.

U Ukrajinu je poslat tim francuskih istražitelja koji je formirao Međunarodni krivični sud i to za zločine počinjene u to zemlji osam godina unazad.

Krivični sud u Hagu postoji dve decenije. SAD i Rusija najpre su potpisale Rimski statut, pa se potom povukle iz Sporazuma, kojim je osnovan. U ime Vašingtona to je, već krajem 2002. godine, učinio Džordž Buš, u ime Moskve 2016. godine Vladimir Putin.