Šverc oružja iz Ukrajine, kada projektili završe u gepeku

Nepoznate osobe otvorile su prtljažnik "folksvagena" albanskih registracionih tablica u kojem su se, ispod maskirne cerade, nalazili kontejneri za švedsko-britanske protivtenkovske projektile "NLAW MANPAD" i američke "džaveline". Ljudi čiji se glasovu čuju na snimku govore na ukrajinskom.

Albanska policija se, za sada, nije oglašavala o ovom slučaju, a ukoliko se ispostavi da je snimak autentičan, značiće da su se kriminalci u toj državi "dokopali" protivtenkovskih projektila tri godine pre nego što "džavelini" budu uvedeni u naoružanje oružanih snaga Albanije.

Tirana je, u maju, ugovorila kupovinu projektila "džavelin" po ceni od oko 250.000 po komadu. Prve rakete ovog tipa naći će se u naoružanju albanske vojske 2025. godine.

Iako nije poznato gde i kada su projektili snimljeni, Evropska unija je upozorila na opasnost da oružje sa ukrajinskog fronta dopadne šaka kriminalcima širom Evrope.

Upravo zbog toga, ministri unutrašnjih poslova članica EU uspostavili su u Moldaviji centar kojem će ključni zadatak biti sprečavanje "prelivanja" naoružanja iz Ukrajine u zemlje EU.

"Slično iskustvima iz rata u bivšoj Jugoslaviji... I dalje imamo problema sa oružjem koje su švercovale organizovane grupe kriminalaca, čime je dolazilo do rasta nasilja među kriminalcima u EU", rekla je komesarka EU za unutrašnje poslove, Jiva Johanson.

Opasnost da oružje iz arsenala ukrajinske vojske završi na crnom tržištu potvrdio je direktor ukrajinskog Biroa za ekonomsku bezbednost Vadim Meljnjuk, koji je rekao da je njegova agencija otkrila nekoliko slučajeva preprodaje oružja i humanitarne pomoći.

"I vojna oprema se prodaje. Otkrili smo takve slučajeve", rekao je ukrajinski zvaničnik, navodeći da se, trenutno, procesuira desetak takvih slučajeva, ali da istrage vode i druge ukrajinske bezbednosne službe.

Prvi slučaj preprodaje zapadne vojne pomoći zabeležen je početkom juna, kada je na darknetu oglašena prodaja "džavelina" po početnoj ceni od 30.000 američkih dolara.

Kao prethodno na Balkanu, Iraku i Avganistanu, deo te zapadne vojne pomoći, neminovno, završiće na crnom tržištu, pa je Interpol apelovao na zemlje članice da uspostave sistem praćenja oružja, kako bi se, donekle, onemogućilo da završi u rukama kriminalaca.

"Kriminalci će pokušati da iskoriste haotičnu situaciju i dostupnost oružja, uključujući i teško naoružanje. To oružje će biti dostupno na crnom tržištu i predstavljaće ozbiljan izazov... Moramo da budemo oprezni i očekujemo da će to naoružanje biti prodavano ne samo u okolnim državama već i na drugim kontinentima", upozorio je šef Interpola.

Dodatni problem predstavlja činjenica da je Ukrajina u prethodnih desetak godina bila jedan od centara za nelegalno oružje u svetu, te da su se vlasti u Kijevu u prošlosti često okretale prodaji oružja kao glavnom izvoru čvrste valute.

Samo između 1997. i 2000. godine, iz te države legalno je izvezeno oružje vredno oko milijardu i po dolara, dok je na druge načine naoružanje dospevalo i do arsenala režima Sadama Huseina, Muamera el Gadafija ili talibana.

Organizacija "Small Arms Survey" objavila je pre nekoliko godina izveštaj prema kojem je između 2013. i 2015. godine iz arsenala vojske i policije nestalo oko 300.000 komada streljačkog naoružanja, od kojih je samo 13 odsto kasnije pronađeno posle ozbiljnih istraga koje je u nekoliko navrata preduzimalo ukrajinsko ministarstvo odbrane.