Životić: Nije verovatno da bi Rusija predala Belorusiji nuklearno naoružanje

Istoričar Aleksandar Životić, profesor Filozofskog fakulteta kaže da je intenzitet borbenih dejstava u Ukrajini tokom poslednjih nedelja manje-više na istom nivou.

"Većih pomeranja nema ako pogledamo čitav front, međutim ono što je karakteristika dešavanja u poslednjih nekoliko nedelja jeste nešto intenzivniji tempo u oblasti Donbasa, pre svega na prostoru Severodonjecka", ističe Životić.

Kaže da je ruska strana zauzela Severodonjeck pre dva do tri dana, kada su se preostale ukrajinske jedinice povukle prema Lisičansku.

"Ruske snage sada pokušavaju da blokiraju grad sa više strana. Trenutno najintenzivnije borbe su na južnom prilazu gradu. Sve to dosta zavisi i od ruske koncentracije vojne moći na tom prostoru, ali i od samog načina na koji se ukrajinska strana opredelila da brani taj prostor", navodi Životić.

Objašnjava da je Lisičansk lakše braniti od Severodonjecka, pošto se radi o gradu koji je sa druge strane reke i koji se nalazi na većoj nadmorskoj visini.

Profesor Životić ističe da su ukrajinske snage na tom prostoru angažovane već duže vreme i da su u priličnoj meri istrošene, ali kaže da je pitanje i kakav je ofanzivni potencijal ruske armije, pošto se već ušlo u peti mesec ratovanja.

"Samit G7 pod uticajem dešavanja na istoku Evrope"

Kada je u pitanju sastanak Vladimira Putina i Aleksandra Lukašenka i najave da bi svet mogao da dobije još jedni zemlju sa nuklearnom bombom, pošto je Putin najavio da će poslati Belorusiji raketni sistem"iskander-M" koji može da ispaljuje i konvencionalne i nuklearne rakete, profesor Životić kaže da nije verovatno da bi Rusija predala Belorusiji nuklearno naoružanje, pogotovo uz činjenicu da se pre više od 25 godina Belorusija odrekla statusa nuklearne sile.

"Raketni sistem 'iskander' jeste konstruisan tako da može da koristi konvencionalno i nuklearno naoružanje, ali čak i kada bi se desilo nešto tog tipa, to bi zasigurno bilo pod strogom ruskom kontrolom", naglašava Životić.

Ističe da je važnija odluka da se pređe na viši stepen integracije između Rusije i Belorusije, uz zajedničko opredeljenje za jačanje saveza i ruske isporuke konvencionalnih modela naoružanja.

Životić kaže da se otvaraju mnoga pitanja, ali da preovlađuje stav da Belorusija za sada neće ući u sukob.

Napominje i da je aktuelni samit zemalja Grupe 7 pod velikim uticajem dešavanja na istoku Evrope i da G7 traži nove načine delovanja na istoku i nove načine kako će parirati sve snažnijem uticaju Kine.

Celo gostovanje profesora Aleksandra Životića u Jutarnjem programu RTS-a pogledajte u video-snimku na početku teksta.