Lična karta pa pomoć od države

Obaveza nije ista i za preduzeća koja su poluprivatna. Smanjenje nameta na rad ostaje ključna mera na kojoj će insistirati Ministarstvo privrede.  

"Kada u ministarstvo budu pristigle sve lične karte državnih firmi, sešćemo za sto s rukovodiocima tih preduzeća i sa svakim od njih, od 'Galenike' i '14. oktobra' do 'Ikarbusa' i 'Železare' ćemo napraviti plan rešenja njihovih problema i spremiti ih za privatizaciju", kaže u intervjuu za Politiku Saša Radulović, ministar privrede.

Kakva je situacija, koliko ih je stiglo?

Do prošle nedelje ih je bilo tek 10 kompletno popunjenih, ali sada se broj povećava i obećavam da će sve biti objavljene na našem sajtu kako bi svi mogli da ih vide. Ja moram da kažem da je reč o jednostavnim tabelama u kojima se traže informacije o preduzećima, dobavljači, partneri, imovina, finansijski podaci. Ko uredno vodi knjigovodstvo to može da nam dostavi za sedam dana, a ko to ne učini znači da nema uredne knjige ili ima dobavljače i kupce koje nije birao po ekonomskim cenama. A da bi neko preduzeće dobilo pomoć od države, ono mora da nam dostavi svoju ličnu kartu.

Jasno je da je reč o obavezi javnih preduzeća i onih koja su u državnom vlasništvu. Šta je sa onim koja su poludržavna, u kojima postoji privatni kapital i kojima ne treba pomoć države? Zbog čega se i od njih traže lične karte?

Kod njih je ta obaveza malo drugačija. Država kao manjinski vlasnik može preko nadzornih odbora da traži uvid u finansijske podatke i to ćemo raditi. Ali, sada nam je fokus pre svega na preduzećima u Agenciji za privatizaciju i javnim preduzećima. Osim 153 koja su u restrukturisanju, ima još 419 državnih firmi u nadležnosti Agencije.

Ali, da se vratimo na poluprivatne firme u kojima država ima samo deo. Kada javno objavite njihovu ličnu kartu na sajtu, da li time objavljujete poverljive podatke privatnog vlasnika koji su poslovna tajna?

Naravno da kod tih firmi ne možemo niti ćemo da objavljujemo podatke, ali kod svih gde je država većinski vlasnik ne postoji razlog zašto bi bilo šta bilo sakriveno od očiju javnosti.

Znači, za poluprivatne kompanije ne postoji ista obaveza?

Ne na isti način i ponavljam da to sada nije primarno. Veći problem su javna preduzeća i kada s njima budemo završili, krenućemo na komunalna, kojih ima gotovo 600.

Jedna od prvih stvari koje ste najavili je završenje privatizacije po novom modelu. Šta to znači?

Sproveli smo katastrofalnu privatizaciju i vreme je da se to javno kaže. Opljačkana je imovina firmi, stotine hiljada ljudi je ostalo bez posla. Mnogo toga je sporno. Ne samo te 24 privatizacije o kojima svi pričaju, već i mnogo više od toga.

To se uglavnom zna. Šta ćete vi promeniti?

Novi zakon o privatizaciji koji će biti usvojen do kraja godine će se bazirati na dve ključne reči. Jedna je transparentnost postupka i sve će biti javno. Druga je odgovornost, kako rukovodstva tako i državnih službenika u Agenciji za privatizaciju. To je preduslov da se državne firme postave na zdrave noge.

Šta znači postavljanje tih preduzeća na zdrave osnove? Da nastave da posluju kao državna ili da se prodaju? Šta ako niko neće da ih kupi?

Cilj je da se privatizuju. A postavljanje na zdrave noge znači saniranje dugova i to će se uglavnom dešavati kroz konverziju potraživanja u kapital.

To znači da poverioci postaju vlasnici?

Može i tako da se kaže. Poverioci postaju vlasnici, a u slučajevima gde to ne žele, moguć je otkup potraživanja. Postoje modeli kako se ovakve stvari rade u svetu. U jednom broju preduzeća će svakako biti sproveden stečaj.

Gde su u toj priči zaposleni? Moglo se pročitati da će u državnim firmama bez posla ostati i do 20.000 ljudi. Da li je to tačno?

To je veoma teško reći i ja sada ne bih mogao to da vam kažem. Cilj je da što manje ljudi ostane bez posla i imamo socijalni program za one koji će biti pogođeni reformama. Ali, naglašavam da reforma ima za cilj privredi rast, a s njim i zapošljavanje.

Prvo ste udarili na Fond za razvoj. Zbog čega?

Želimo da uvedemo red u trošenje para poreskih obveznika, a kod Fonda za razvoj smo analizirali plasmane kredita vredne gotovo dve milijarde evra. To je više od 20.000 kredita, a imaju svega 61 zaposlenog. Nemoguće je s tim brojem ljudi servisirati toliki broj kredita, proveriti rizike u vraćanju i da li neko ispunjava obaveze. Čini mi se da je sistem bio napravljen tako da nema kontrole.

Ko su najveći korisnici para iz Fonda za razvoj? Pominju se imena najvećih privrednika.

Najpre moramo da utvrdimo zašto je više od 60 odsto kredita Fonda problematično jer ne možemo više da bacamo novac u bunar. I tačno je, mnoge firme kojima su krediti bili dostupni bile su povezane s političkim centrima odlučivanja. Za narednu godinu spremamo sistem u kom će država pri dodeli kredita zajedno s komercijalnim bankama raditi na podeli rizika kako bi kamatne stope pale i to će biti dobro za privredu.

Šta je s onima koji su u prethodnom periodu zatražili sredstva od Fonda za razvoj. Pominje se „Fidelinka", pominje se ime Čedomira Jovanovića, čija je supruga zakupila deo proizvodnje u toj fabrici.

Trenutno proveravamo da li su ti projekti u interesu građana Srbije, u funkciji razvoja i u skladu s delatnošću Fonda za razvoj. Ne može se Fond za razvoj koristiti za uzimanje jeftinog kredita kojim ćete vratiti drugi koji ste ranije uzeli kod komercijalnih banaka.

Da li je to slučaj s „Fidelinkom"?

Tako je u mnogim situacijama, a ja neću govoriti o pojedinačnim slučajevima. Te liste su javne.

Šta se dešava s novim zakonom o radu?

Očekujemo da prođe Skupštinu u decembru. Ključne izmene tiču se otpremnina i toga da ih poslodavac isplaćuje samo za godine rada provedene kod njega, a ne za ukupan staž. Jer, to je ranije sprečavalo zapošljavanje starijih radnika umesto da ih zaštiti.

Da li će rad na određeno biti produžen s jedne na tri godine, kako su to zatražili poslodavci?

To nije naš predlog. Mi želimo da se omogući lakše zapošljavanje i otpuštanje i u svakoj zemlji koja je to uradila došlo je do rasta zaposlenosti.

Često se dešavalo da neko ko bude proglašen tehnološkim viškom tuži firmu i bude vraćen na posao uz obeštećenje. Da li se bavite i time ili je to pitanje za sudstvo?

To je kombinacija i sudstva i zakona o radu i neke stvari ćemo i tu pojednostaviti. Radimo na tome.

Da li ste odustali od smanjivanja nameta na rad jer nisu deo mera koje ste predložili prošle nedelje?

Postoji saglasnost u Vladi da je to neophodno uraditi, ali je pitanje kada i u kolikoj meri. Imamo veliki deficit u budžetu i procena je bila da bi ga smanjenje poreza i doprinosa uvećalo. Moje mišljenje je bilo drugačije, ali ja sam deo Vlade i poštujem odluke. Međutim, smanjenje poreza i doprinosa ostaje ključna mera ovog ministarstva. Ako moler ili programer pogode posao za 300 evra, a od toga 120 moraju da daju državi, to je nerazumno i povećava rad na crno.

Imate li samostalnost u donošenju odluka i koliko ste ranije stavove morali da promenite jer sada ste kolega i s Dačićem, i s Vučićem, i s Krkobabićem?

Da bi neke mere prošle, morate da ubedite ostale članove Vlade. Recimo kod smanjenja nameta na rad ja preuzimam na sebe da za sada nisam uspeo u tome. Naravno da postoje različiti stavovi u Vladi i to je zdravo jer jednoumlje nikada nije dobro. Postoji saglasnost oko toga da moramo da smanjimo deficit, da moramo da rešimo problem preduzeća u restrukturisanju, da ne možemo da nastavimo sa javnim preduzećima na ovaj način.

I kako su prošli vaši predlozi na Vladi?

Imam punu podršku oko predloga koji se tiču preduzeća u restrukturisanju, ličnih karata i svega što radimo s javnim preduzećima.

Zbog čega Agencija za licenciranje stečajnih upravnika vodi spor protiv vas?

Ja to ne mogu da komentarišem, to je upravni postupak koji je u toku. Ali, mogu da kažem da je u prethodnom periodu ta agencija loše obavljala svoj posao. U mnogim stečajevima je došlo do velikog oštećenja poverilaca i radnika, pa i do pljačke preduzeća. Ali, doći će do promena, novi zakon o stečaju će to promeniti.

I da li posle svega može da se kaže kada će biti više radnih mesta u Srbiji?

Ja bih voleo da to mogu da vam kažem, ali to je, nažalost, nemoguće tačno proceniti. Zapošljavanja nema bez rasta privrede i zato insistiramo na smanjenju nameta na rad i na novom modelu finansiranja privrede kroz komercijalne banke.

O tajkunima

U svojim blogovima ste pisali da su tajkuni u Srbiji imali model - ulaganje u nekretnine preko kredita kojima su zaduživali firme koje su kupovali. Sada su zbog toga u velikim problemima. Naveli ste da i kod njih treba da dođe do konverzije duga u kapital, odnosno da ih preuzmu banke. Da li to i dalje mislite?

U pravu ste. Imamo veliki problem u privatnom sektoru. Privatizovana preduzeća su zadužena, izvlačen je novac preko of šor kompanija, kupovane nekretnine. Sada su te firme u ogromnim dugovima jer su krediti kod kojih postoje problemi s naplatom dostigli 22 odsto. Kod nekih banaka i 50. U takvoj situaciji umire osnovna delatnost firmi koje su kupljene i zato mora da dođe konverzije potraživanja u kapital. Banke će morati da uđu u taj postupak, a kako nemaju mehanizme da se bave tim problemom, mi smo počeli da razgovaramo s velikim investicionim fondovima, koji bi došli ovde, kupili potraživanja od banaka i izvršili konverziju.

Dobar posao s Itihadom

Šta mislite o poslu sa Itihadom? Zašto taj ugovor nije javno objavljen?

Taj ugovor je potpisan pre nego što sam ja stupio na dužnost. „Jat" je bio veliki bolesnik i mora da se postavi na zdrave noge. „Itihad" nam daje odličan menadžment i njihovo poznavanje tog biznisa. To je velika vrednost koju donosi strani partner. A pošto cilj jeste ozdravljenje „Jata", mislim da je ovo partnerstvo dobro za Srbiju.

Da li država sredstvima baš iz Fonda za razvoj garantuje za posao s „Itihadom"?

Fond za razvoj jeste uključen u to, ali to su poluinformacije i postoji šira slika. Znate, ima zahteva investitora da se neki ugovori objave ili ne objave i to pitanje nije za ovo ministarstvo.