Da li su izneverene ideje 5. oktobra

Ni trinaest godina od petooktobarskih promena, vodeći akteri ovog događaja ne mogu da se slože da li su ideje 5. oktobra izneverene. Činjenica je da danas nema Slobodana Miloševića, da je Srbija na putu ka EU, da je prosečna plata veća nego devedesetih, ali isto tako da broj siromašnih i nezaposlenih dramatično raste, da kriminal i nasilje uzimaju svoj danak, da se savez sa Crnom Gorom raspao, a Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost.

Vojislav Koštunica, prvi postpetooktobarski predsednik Jugoslavije, za Novosti, kaže:

"Ideja 5. oktobra je pre svega slobodna Srbija i sloboda je zaista stečena. Miloševićev režim je gušio slobodan život zemlje i to je suštinski razlog zašto ga je narod srušio. Narod je želeo i da se zemlja uredi kao normalna pravna država i da pristojno živi od svoga rada. Taj drugi veliki cilj nije ostvaren, iako je Srbija u periodu 2004-2008. išla korak po korak sigurno napred".

Koštunica objašnjava i zašto ovaj drugi cilj nije ostvaren:

"Najpre zato što su velike zapadne sile posle 5. oktobra svim silama radile da se Srbija teritorijalno razbije i da se potom potčini uslovima i diktatu EU. Danas EU ugrožava i najveći ostvareni cilj 5. oktobra, a to je sloboda. Sve više, EU postaje tutor Srbije i meša se u sve pore života. To postupno dovodi u pitanje njenu slobodu i samostalnost. Zato je pravi trenutak da Srbija razmotri napuštanje evropskih integracija i proglasi političku neutralnost kako bi sačuvala unutrašnju slobodu i samostalnost".

Takođe dodaje da su danas na vlasti političari koji su bili Miloševićevi saveznici, dok su stranke koje su oborile Miloševićev režim u opoziciji:

"Samo po sebi to ne mora da bude loše, jer demokratija podrazumeva smenljivost stranaka na vlasti. Podsećam na važnu činjenicu da je Srpska radikalna stranka među prvima priznala da sam pobedio u prvom krugu Miloševića. Važna je obaveza svih stranaka danas da sačuvaju slobodu zemlje i da ne dozvole podanički odnos Srbije prema EU, što je na delu".

Jedan od tadašnjih lidera DOS-a Rasim Ljajić, danas potpredsednik Vlade, smatra da nisu propale ideje 5. oktobra, već samo koalicija koja se za njih borila:

"Te ideje tek dobijaju svoju punu vrednost. Upravo sada se radi na približavanju EU i na reformama. Tog dana srušen je nedemokratski režim, i to je bio cilj. Ostalo su bila očekivanja građana koja nisu ispunjena jer je koalicija DOS bila šarolika, pojedinačni i partijski interesi prevladali su opšte, više je bilo međusobne konkurencije nego saradnje".

On dodaje da su u prve dve godine udareni temelji reformama, koje su posle posustale zbog čestih izbornih ciklusa".

Ni Zoran Živković, u to vreme potpredsednik DS-a i gradonačelnik Niša, danas lider Nove stranke, ne misli da su ideje 5. oktobra propale, ali ne zato što su realizovane, naprotiv, već zato što i danas u Srbiji postoje partije, poput njegove, koje pokušavaju da ih ožive:

"Peti oktobar je stvorio šansu za bolje uslove života, i na tome se i radilo do kraja 2003. A onda su samozvane proevropske, pronacionalne, prodemokratske stranke izvitoperile tu ideju. Odavno je trebalo da bude završeno stvaranje demokratskih političkih institucija i da parlament postane pravi predstavnički dom, a da vlade ne budu posledica trulih koalicija, već sinergije i znanja. Umesto toga, državom upravlja nekoliko ljudi u vlasti i opoziciji. Bez pravih demokratskih promena nema ni ekonomskog napretka".

Čak ni Žarko Korać, danas narodni poslanik SDU-a, ne misli da je 5. oktobar izneveren.

"Tada su otvorene šanse da Srbija prekine rat, otvori se prema svetu i postane uspešno društvo. Od narednih generacija zavisi koliko su te šanse ispunile očekivanja građana".

Nakon objavljivanja izbornih rezultata po kojima je opozicioni kandidat Vojislav Koštunica na predsedničkim izborima dobio 48 odsto glasova i najava da će biti održan drugi krug, DOS je pozvao građane da se 5. oktobra 2000. okupe ispred Savezne skupštine i suprotstave se izbornoj krađi. DOS je ultimativno zatražio da Slobodan Milošević do 5. oktobra, u 15 časova, prizna izbornu volju građana izraženu na saveznim, predsedničkim i lokalnim izborima, održanim 24. septembra. Traženo je i da čelni ljudi RTS-a podnesu ostavke, a da RTS promeni uređivačku politiku.

Ceo 5. oktobar protekao je u okršajima sa policijom na beogradskim ulicama, da bi dan kasnije Slobodan Milošević javno priznao poraz, a 7. oktobra Koštunica je položio predsedničku zakletvu.