Poslanici o državnim praznicima

Poslanici republičkog parlamenta završili su raspravu o izmenama Zakona o državnim i drugim praznicima, koji uvodi dva nova praznika: 11. novembar, Dan primirija u Prvom svetskom ratu, i 21. oktobar, Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić rekao je u Skupštini da će izmenama Zakona o državnim praznicima, koje predviđaju uvođenje dva nova praznika, u Srbiji biti deset neradnih dana godišnje, umesto osam kao što je sada.

Obrazlažući poslanicima predložene izmene Zakona, Ljajić je kazao da je to manje od evropskog proseka, ali da će sigurno biti primedbi zbog uvođenje novih praznika i neradnih dana.

Ljajić je naveo da je predloženo da se Dan državnosti, Sretenje, praznuje dva dana – 15. i 16. februara, umesto jedan dan kao što je do sada bilo i dodao da će se na taj način afirmisati taj važan praznik i doprineti jačanju svesti građana o Danu državnosti.

Prema njegovim rečima, predviđeno je da se Dan primirja u Prvom svetskom ratu neradno obeležava 11. novembra.

Ljajić je naveo da je Srbija prvi put 2005. godine obeležila taj praznik, koji se inače slavi u svim državama pobednicima.

"Srbija kao zemlja učesnica u Prvom svetskom ratu koja je najviše stradala u ratu i u njemu izgubila trećinu populacije treba da obeleži taj dan", smatra Ljajić.

Ljajić: Većina zemalja slavi Dan sećanja

Ministar je naveo da je predviđeno da se Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu praznuje radno 21. oktobra kao spomen na stradanje u Kragujevcu i širom Srbije kada su nemačke okupacione snage izvršile masovni zločin nad civilima.

Ljajić je istakao da većina zemalja ima svoj nacionalni dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu.

Prema njegovim rečima, inicijativu za uvođenje tog praznika podržalo 16.000 građana, kao i većina stranaka vlasti i opozicije i da je to izraz potpune saglasnosti za uvođenje tog praznika.

"Uvođenjem tog praznika biće upotpunjeno obeležavanje onih praznika iz perioda Drugog svetskog rata koji će naglasiti i značaj koji je Srbija dala u antifašističkoj borbi", dodao je Ljajić.

Niz predloga za nove praznike

Poslanici vladajućih stranaka danas su u raspravi podržali predložene izmene i dopune Zakona o državnim i drugim praznicima, a i oni i opozicioni radikali izneli su niz predloga za nove praznike ili izmene postojećih, među kojima i uvođenje Dana demokratije, obeležavanje ujedinjenja Vojvodine sa Srbijom, Dan sećanja na žrtve ustaškog genocida

Iz Partije ujedinjenih penzionera Srbije poručili su da se slažu da 21. oktobar, kad su nemačke okupacione snage streljale građane Kragujevca, bude Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, ali da bi trebalo razmisliti o izmeni naziva jer, kako su naveli, osim Srba bilo je i drugih žrtava.

Iz poslaničkog kluba SPS-JS takođe su najavili da će podržati predložene izmene smatrajući da su "apsolutno na mestu", ističući i da je Dan državnosti najvažniji državni praznik koji treba ubuduće obeležavati dva dana.

Poslanici SRS predložili su da se kao praznik obeležava 25. novembar 1918. godine kada je Velika narodna skupština u Novom Sadu donela odluku da se Vojvodina pripoji Srbiji, a prema njihovom mišljenju Dan ustanka koji se slavi 7. jula bi trebalo da se promeni i umesto tog datuma da se obeležava 31. avgust 1941. godine kada su četnici oslobodili Loznicu.

Iz poslaničkog kluba Za evropsku Srbiju su poručili da će podržati predložene izmene, ali i pozvali na jedinstvo pri izglasavanju predloženih izmena zakona i na više dostojanstva u raspravi oko ove tačke dnevnog reda.

SPO je podržao predlog Srđana Milivojevića iz ZES-a da treba da se obeležava 22. april, ali ne kao dan sećanja na proboj logoraša iz Jasenovca, već kao dan sećanja na žrtve ustaškog genocida.

Državni praznici u Srbiji su Nova godina, koja se praznuje 1. i 2. januara, Praznik rada koji se obeležava 1. i 2. maja, Dan pobede 9. maj, dok se radno praznuju Sveti Sava 27. januara i Vidovdan 28. juna.

U popodnevnom radu poslanici su nastavili raspravu o predlogu izmena i dopuna zakona o platama u državnim organima i javnim službama.