Deset godina od Đinđićeve Vlade

Pre tačno deset godina, u Srbiji je formirana prva demokratska Vlada posle petooktobarskih promena 2000, koju je vodio Zoran Đinđić.

Suočavala se s brojnim problemima nasleđenim iz devedesetih i pokušala je da izolovanu i ekonomski uništenu zemlju posle godina ratova vrati u red uređenih evropskih država.

Tadašnji ministar finansija, Božidar Đelić, izjavio je da je prvu Vladu nosila energija dobijena petooktobarskim promenama.

Đelić kaže da je prvi ulazak u zgradu Vlade i prva sednica na kojoj je smenjen dotadašnji šef Državne bezbednosti, Radomir Marković, na njega ostavila trajni utisak.

"Zatekli smo veoma uplašene ljude i apsolutno zastarelu infrastrukturu, sve je bilo pusto, samo jedan faks, nije bilo Interneta... i krenulo se", kaže Đelić. 

U ekspozeu predstavljenom poslanicima, Đinđić je 2001. godine rekao da je Srbija posle 5. oktobra "ponovo uzela sudbinu u svoje ruke" i da je njegova vlada "dobila mandat za promene od naroda na ulicama Srbije".

"Onog dana kada to zaboravimo i pomislimo da smo dobili mandat da vladamo i upravljamo, toga dana smo izgubili", poručio je tada Đinđić poslanicima republičkog parlamenta.

Za prvog demokratskog premijera Srbije dan formiranja Vlade bio je, kako je tada naveo, početak sprovođenja nacionalnog konsenzusa za korenite promene i povratak kredibiliteta zemlje, za šta je bila neophodna opšta politička stabilnost u regionu - regulisanje odnosa Srbije i Crne Gore, suzbijanje terorizma na jugu Srbije i pronalaženje rešenja za Kosovo.

Đinđić je tada ukazao na neophodnost dobrog zakonodavstva, kvalitetnu saobraćajnu infrastrukturu, kvalifikovanu i pouzdanu radnu snagu.

Đinđić je tada postavio cilj vlade - za najkasnije 10 godina Srbija će postati član EU, a njegova vlada, posle četvorogodiošnjeg mandata ostaviće zemlju, koja je tada na dnu evropske lestvice, u napredovanju i prosperitetu.

Realizacija ciljeva, koje je Đinđić tada zadao svojim kolegama u Vladi Srbije, zaustavljena je njegovim ubistvom 12. marta 2003. godine.

Đinđićeva vlada imala je sedam potpredsednika, 17 ministarstava i 16 ministara.

Potpredsednici su bili Žarko Korać, Nebojša Čović, Dušan Mihajlović, Jožef Kasa, Momčilo Perišić, Aleksandar Pravdić i Vuk Obradović.