SAD: Srbija sarađuje sa Hagom

Hilari Klinton, državna sekretarka Sjedinjenih Američkih Država, odlučila je da zvaničnim dokumentom potvrdi da SAD smatraju da Srbija sarađuje sa Haškim tribunalom, rekao je juče u Vašingtonu grupi novinara iz Srbije zamenik pomoćnika državne sekretarke Stjuart Džons, piše "Politika".  Džons je rekao da će dokument postati službeni 1. juna.

Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom Rasim Ljajić ocenio je da taj dokument američke administracije priznanje za trud i napor Beograda.

"Na ovaj način se formalizuje ono što nam je u više navrata rečeno u američkoj administraciji, da su u potpunosti uvereni da Srbija sarađuje sa Haškim tribunalom", rekao je Ljajić agenciji Beta.

"Srbija definitivno sarađuje sa Haškim tribunalom. Takav stav imali smo i prošle godine, pa ova odluka nije veliko iznenađenje. Važno je da se stvari kreću u pravom smeru", rekao je Džons.

"Ovo je velika kvalitativna promena koja je posledica promene odnosa srpske i nove američke administracije i verujem da će imati pozitivne efekte na brzinu evrointegracija Srbije", rekao je zamenik premijera i ministar policije Ivica Dačić.

Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruženje EU Milica Delević, takođe je ocenila da je značajno to što je američka administracija konstatovala da Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom.

Stav Holandije 

Pomoćnik državne sekretarke zadužen za Evropu i Evroaziju takođe je istakao da SAD neće vršiti pritisak na Holandiju da promeni stav u odnosu na Srbiju i da odustane od zahteva koji se tiču saradnje sa Haškim tribunalom.

"Ako nas Holandija pita da li Srbija sarađuje sa Tribunalom, reći ćemo da sarađuje, ali ne možemo da kažemo Holanđanima da promene svoje standarde i odbace insistiranje na Ratku Mladiću", rekao je Džons.

Stjuart Džons je naglasio da i SAD smatraju da Mladić mora da se nađe pred licem pravde, ali da to za Vašington nije uslov za saradnju sa Srbijom.

Dodao je da će SAD biti spremne da Srbiji pruže pomoć u potrazi za preostalim haškim optuženicima, ukoliko takva pomoć bude zatražena.

Šef Nacionalnog saveta je ukazao da je posle američke ocene Holandija ostala poslednja zemlja koja dovodi u pitanje odnos Srbije prema Tribunalu.

Holandija insistira na hapšenju Ratka Mladića kao dokaz da Srbija u potpunosti sarađuje sa Hagom i to postavlja kao uslov za odblokiranje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Komentarišući mogući uticaj dokumenta koji je potpisala Hilari Klinton na promenu stava Holandije, Ljajić je rekao da nije siguran u tako nešto, ali da izveštaj svakako znači ohrabrenje i dokaz da Srbija čini sve što može da ispuni preostale obaveze.

Ljajić je najavio da će glavni haški tužilac Serž Bramerc 4. juna podneti Savetu bezbednosti izveštaj o saradnji Srbije sa Hagom i ukazao da ocena SAD može da utiče, ako ne na Bramercov izveštaj, onda sigurno na diskusije drugih učesnika na toj sednici SB UN. 

"Posle predstavljanja izveštaja glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, 15. juna će biti održan sastanak ministara spoljnih poslova ministara EU u Luksemburgu i tada ćemo videti ishod", rekla je Milica Delević.

Dodatni napredak Srbije

Bramerc je u izveštaju, koji je već podeljen ambasadorima država članica Saveta bezbednosti UN, naveo da je Srbija načinila "dodatni napredak u saradnji sa Haškim tužilaštvom", posebno u delu koji se odnosi na pristup arhivama i dokumentima.

U tom dokumentu, čiju će konačnu verziju Bramerc predočiti najmoćnijem telu svetske organizacije naredne sedmice, pa je samim tim otvoren za izmene, ne pominje se da Srbija "u potpunosti sarađuje" sa sudom u Hagu.

Ipak, Bramerc je, kako su za internet portal Radio-televizije Srbije rekli zapadni diplomati koji su imali uvid u ovaj izveštaj, naveo i da se "na osnovu trenutno raspoloživih informacija dvojica preostalih begunaca nalaze u domašaju srpskih vlasti".

Uticaj Bajdenove posete 

Džons je zaključio da je nedavna poseta američkog potpredsednika Džozefa Bajdena bila veoma uspešna, i da je poslata ključna poruka da Vašington želi bolje odnose sa Srbijom.

Komentarišući da li je prošlonedeljna poseta američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Beogradu uticala na stav SAD o odnosu Srbije i Haga, Ljajić je rekao da je dokument koncipiran ranije, ali da je poseta uticala da se on objavi u ovom trenutku.

Sama poseta stvorila je pozitivnu političku klimu i ambijent u kome će izveštaj doći do izražaja i uticala je da se objavi u ovom trenutku, ukazao je šef Nacionalnog saveta.

Povodom ponude SAD da pomognu u potrazi za dvojicom preostalih optuženih - Ratkom Mladićem i Goranom Hadžćem, Ljajić je rekao da je svaka vrsta dobrih usluga i svaka vrsta informacije koja može da dovede do optuženika, za nas od koristi.

"I do sada smo imali saradnju sa službama bezbednosti na razmeni informacija. U operativnom smislu nama nije potrebna ta vrsta pomoći, naše službe su sposobne da urade posao, ali i najmanja informacija koja može da pomogne u operativnim aktivnostima jeste od velike važnosti", naveo je Ljajić.