Jović za RTS: Mnogima je odgovaralo da imaju "babarogu" u Beogradu, Srbija sada menja sliku o sebi

Profesor Dejan Jović kaže za RTS da su parlamentarni izbori u Srbiji pokazali otpor studenata, profesora i intelektualaca pritiscima kojima su bili izloženi, ali i da su uspeli da se povežu sa širim slojevima društva.

Jović je podsetio da je stranka koja je do izbora bila na vlasti tokom kampanje najavljivala mere prema univerzitetima, koje je, kako ocenjuje, smatrala svojim glavnim protivnicima.

"Izgleda mi da je zapravo ovo što se dogodilo neka vrsta otpora u odnosu na te pritiske. Dakle, jedna vrsta otpora u širem smislu intelektualaca, mladih, studenata, ali takođe i profesora koji se često malo zaboravljaju iz te šire priče", rekao je Jović.

Prema njegovim rečima, izborni rezultati pokazali su da su se intelektualci i veliki broj građana našli na istoj strani, nasuprot ideji da su profesori i studenti otuđena elita koja ne razume volju naroda.

"Ovde vidimo da se sada zapravo spojila ta intelektualna elita sa velikim brojem građana i u tom kontekstu ova izborna kampanja i to što se ovde događalo i rezultati izbora pokazuju nam neki odnos između te antiintelektualističke i antielitističke strane, s jedne strane, i ovog otpora intelektualaca tome, s druge strane", naveo je Jović.

Intelektualci moraju da izađu iz sigurnog prostora akademske zajednice

Govoreći o ulozi intelektualaca u društvenim promenama, Jović je istakao da svako vreme ima svoje okolnosti i svoje heroje, ali da je zajednička spremnost pojedinaca da preuzmu odgovornost za javno dobro.

"Mislim da moraju postojati ljudi koji su spremni da iskorače iz svojih zatvorenih prostora i sigurnog prostora akademske zajednice ili instituta ili bilo čega drugoga, ako žele da menjaju društvo, ako su zainteresovani ne samo za privatno dobro nego za javno i opšte dobro", naglasio je Jović.

Kako je dodao, posebno je važno sačuvati prostor za racionalnu raspravu i slobodno izražavanje mišljenja.

"Mislim da je važno da se održi ta ideja odbrane racionalnosti, odbrane prosvetiteljstva, odbrane ideje slobodne diskusije, koja se, naravno, odupire svakome ko pokušava da ograniči taj prostor. Vremena su različita, ali izazovi su često slični i rizici su slični, ali je i otpor sličan", ocenio je Jović.

"Ako ne verujemo obrazovanim ljudima, kako možemo verovati građanima koji ulaze u vlast"

Na pitanje kakvu ulogu intelektualaca očekuje u budućoj vlasti, Jović je ukazao na to da ulazak u politiku predstavlja izazov za ljude koji su profesionalnu karijeru gradili van političke sfere.

"Čim intelektualci uđu u javnu sferu, oni jednim delom postaju amateri u toj javnoj, a posebno u političkoj sferi, osim ako su politikolozi ili, na primer, ako uđu u ekonomsku sferu vlasti, onda ako su ekonomisti ili pravnici. Ali ovi koji dolaze iz drugih disciplina, koje nisu društvene i humanističke, nađu se na novom terenu i često im treba dosta vremena da se u njemu snađu", objasnio je Jović.

Ističe, međutim, da nedostatak političkog iskustva ne može biti razlog za nepoverenje prema intelektualcima.

"Ali opet, postavlja se pitanje – ako ne verujemo njima, dakle ljudima koji su vrlo obrazovani, onda kako možemo verovati običnim građanima kada uđu u sferu vlasti? Onda bismo bili protiv demokratije kao takve", rekao je Jović.

Podsetio je i na iskustvo Srbije posle političkih promena 2000. godine, kada su Dragoljub Mićunović, Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić preuzeli važne državne funkcije.

"Tri vrlo ozbiljna srpska intelektualca – Dragoljub Mićunović, Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić – preuzeli su glavne funkcije u zemlji i suočili su se sa ogromnim otporom te tradicionalne duboke države, raznih službi koje su tu delovale i starog režima, u krajnjoj liniji. Trebalo im je dosta vremena da ga savladaju i delimično su uspeli, delimično ne", naveo je Jović.

EU ne bi trebalo da ponavlja pritiske iz vremena Đinđića i Tadića

Na pitanje šta iz iskustva 2000. godine ne bi trebalo da se ponovi, Jović je odgovorio da odgovornost nije bila samo na tadašnjim političkim liderima, već i na međunarodnim akterima.

"Ja mislim da su oni dali najbolje što su mogli u tom trenutku i stvarno su iskreno bili zainteresovani da sprovedu tu većinsku narodnu volju, ali su se suočili s preprekama spolja. Ja mislim da je jako važno da se te greške ne ponove", rekao je Jović.

Prema njegovoj oceni, Evropska unija bi trebalo da izbegne politiku pritisaka i da Srbiji ponudi konkretniju evropsku perspektivu.

"Mislim da je važno da, na primer, Evropska unija ne vrši pritisak kakav je vršila i na Zorana Đinđića u vezi sa izručenjem Miloševića i na Borisa Tadića kasnije u vezi sa drugim stvarima, kao što je Kosovo i drugo, a istovremeno da se pripremi da dâ mnogo bolju ponudu ako Srbija želi da uđe u Evropsku uniju, da Evropska unija ne ostane samo na nekim frazama", istakao je Jović.

Dodaje da bi budućoj vlasti bilo lakše ukoliko bi mogla da sprovede izbornu volju građana bez spoljnih pritisaka, uz vidljiv napredak u ostvarivanju spoljnopolitičkih ciljeva.

"Ako izostane taj pritisak i ako im se dopusti da sprovedu volju većine kako je izražena na izborima u zemlji i ako za to postoji neki kredibilan korak napred, dakle da se jasno vidi da su se postigli neki spoljnopolitički ciljevi, mislim da će onda stvar biti lakša", smatra Jović.

Srbija ima šansu za novi početak u odnosima sa Hrvatskom

Govoreći o budućim odnosima Srbije i Hrvatske, Jović je ocenio da promena vlasti u Beogradu predstavlja priliku za poboljšanje saradnje dve zemlje, ali je upozorio da ne treba očekivati automatsko otklanjanje dosadašnjih problema.

"Mislim da ovo jeste šansa za novi početak, jer je doista bilo jako teško u Hrvatskoj predstaviti Tomislava Nikolića ili Aleksandra Vučića kao partnere i prijatelje. Taj problem nisu imali, recimo, ljudi kao što su Vojislav Koštunica i Boris Tadić, pa je saradnja mogla biti direktnija i pozitivnija", rekao je Jović.

Ipak, ukazuje da su pojedine države već najavile uslovljavanja na evropskom putu Srbije, što, prema njegovoj oceni, pokazuje da prema političkim promenama u Beogradu postoji određena uzdržanost.

"Ne bih bio odmah automatski preveliki optimista, zato što već vidimo da je u nekim zemljama, kao što su, na primer, Hrvatska, Slovenija, Bugarska, došlo do određenih uslovljavanja već sada ili najava uslovljavanja za ulazak u Evropsku uniju", naveo je Jović.

"Postoji jedna vrsta opreza u tim zemljama, u Hrvatskoj takođe, jer je mnogima odgovaralo da imaju neku babarogu u Beogradu", ocenio je Jović.

Ističe da Srbija posle izbora menja svoj međunarodni imidž i da bi to moglo da ojača njen položaj u odnosima sa evropskim partnerima.

"Srbija menja sliku o sebi, globalno i u evropskim okvirima. Ona je sada pre svega viđena kao neki centar otpora autoritarnosti, kao zemlja koja je dva puta u 26 godina uspela da napravi taj demokratski preokret", rekao je Jović.

Dodao je da bi nastavak takvog političkog razvoja mogao da oteža pokušaje pojedinih država da uslovljavanjima utiču na spoljnopolitički put Srbije.

"Ako se dalje nastavi tako, mislim da će pozicija Srbije globalno biti snažnija i u tom smislu, naravno, možda oni koji su očekivali da mogu pritiscima, pretnjom vetom ili nekim nacionalističkim uslovljavanjima preusmeriti taj spoljnopolitički put Srbije, mislim da bi mogli biti razočarani i naići na veći otpor u samoj Evropskoj uniji", istakao je Jović.

Hrvatskoj će biti teže da opravda nacionalističku retoriku

Na pitanje da li očekuje da će najviši hrvatski zvaničnici korigovati nacionalističku retoriku prema Srbiji, Jović je odgovorio da nije preveliki optimista.

"Pa ja to uvek očekujem, ali se retko kada dogodi, nažalost", rekao je Jović.

Kao primer dosadašnje politike Zagreba naveo je odnos prema evropskim integracijama Crne Gore, ocenjujući da Hrvatska proces proširenja koristi i za ostvarivanje sopstvenih političkih interesa.

"Vidim kako se, recimo, Hrvatska odnosi prema proširenju Evropske unije na Crnu Goru. Znači, vrlo tvrdo često ispostavlja zahteve koji nisu realni i koje niko drugi u Evropskoj uniji ne podržava. Mislim da Hrvatska koristi to proširenje Evropske unije da bi ostvarila neke svoje individualne političke ciljeve", naveo je Jović.

Ne očekuje, kako kaže, da će nacionalistička retorika u Hrvatskoj nestati, ali smatra da će je biti teže opravdati ukoliko nova vlast u Srbiji ne bude vodila sličnu politiku.

"Hoće li Hrvatska postati manje nacionalistička? Ja nisam siguran da će to biti slučaj. Mislim da će se nastaviti dalje sa tom retorikom, ali će joj biti puno teže da je opravda ako sa druge strane ne bude neko kome to isto odgovara i ko će nastaviti sa takvom politikom, a nadam se da neće", zaključio je Jović za RTS.