Nova vlast pred prvim ispitima – kratki rokovi i velika očekivanja

Dok se čeka konstituisanje i izbor predsednika Skupštine, zadatke koji će biti pred poslanicima u Takovskoj 10  analizirali su Stefan Surlić, profesor Fakulteta političkih nauka, Aleksandar Lukić, naučni saradnik Instituta za političke studije i Radojka Nikolić, ekonomska novinarka i urednica magazina Biznis.

Krajnji rok za predsedničke izbore

Stefan Surlić kaže da je reč o ključnom momentu u političkom smislu. 

"To znači konstituisanje Narodne skupštine, potvrđivanje mandata, ujedno i izbor predsednika Narodne skupštine, koji će biti i vršilac dužnosti predsednika države i već u prvih deset dana ima obavezu da raspiše predsedničke izbore, tako da izbore možemo očekivati za šefa države ili 20. ili 27. decembra, to je krajnji rok", rekao je Surlić.

Usvajanje budžeta pod znakom pitanja

Radojka Nikolić kaže da okončanje izbornog procesa nije pitanje samo preuzimanja odgovornosti, već da je, kada je reč o ekonomiji, veoma važno zbog svih koraka koje nova vlada mora da preduzme. "Jedna od najvažnijih stvari, presudno važnih za nastavak, za ekonomski razvoj, jeste da se vlada što pre formira, a drugo zbog usvajanja budžeta", istakla je Radojka Nikolić.

Podsetila je da je rebalans sadašnjeg budžeta urađen u avgustu i da po zakonu budžet za sledeću godinu mora da bude donet do 20. decembra. Prema njenim rečima, prilično je nerealno očekivati da to bude urađeno s obzirom na sve rokove i korake, što znači da će morati da se pređe na privremeno budžetsko finansiranje, koje može da traje tri plus tri meseca.

Parlament umesto arene

Naučni saradnik Instituta za političke studije Aleksandar Lukić smatra da je veoma važno da se Narodna skupština što pre konstituiše i nada se da će ponovo postati parlament, a ne ovo što je bila u prethodnom sazivu. "To uopšte nije bio parlament, već više gladijatorska arena, na to je ličilo, na takve borbe je podsećalo", rekao je Lukić.

Smatra da je zemlja, iako su parlamentarni izbori završeni, i dalje u nekoj vrsti predizborne situacije, s obzirom na predsedničke izbore koji će najverovatnije biti 20. ili 27. decembra. Lukić pretpostavlja da će to verovatnije biti 27. decembar, jer je 20. decembar dan posle Svetog Nikole.

Poređenje SNS-a i DPS-a

Surlić kaže da, prema zahtevima Studentske liste, nema klasičnog odnosa između vlasti i opozicije dok ne dođe do procesa odgovornosti za ono što je činjeno u prethodnom periodu.

Ukazuje i da unutar Srpske napredne stranke nije postavljeno pitanje ko je odgovoran za gubitak izbora. Kao primer naveo je Demokratsku partiju socijalista u Crnoj Gori, na čijem čelu više nije Milo Đukanović, čime je, kako kaže, data mogućnost da mlađa generacija, ljudi "iz poslednjih klupa", rebrendira DPS nakon dugogodišnje autoritarne vladavine.

U Srbiji se to, prema njegovim rečima, ne dešava, iako istraživanja pokazuju da oko 300.000 ranijih birača SNS-a ovog puta nije poklonilo poverenje toj stranci, već je glasalo za Studentsku listu, a da je oko 400.000 ljudi koji ranije nisu izlazili na birališta imalo potrebu da glasa.

Lukić ne bi pravio analogije sa Crnom Gorom, jer je, kako kaže, situacija u Srbiji potpuno drugačija.

"Mislim da nešto drugo treba da očekujemo, a to je da pobednička lista predstavi svoj program. Mi smo imali situaciju, i zato je izašlo toliko ljudi, da se glasalo protiv. Bila je dobra kampanja, koja je bila pre svega digitalizovana, neka vrsta digitalne revolucije se dogodila i ljudi su zahvaljujući takvom delovanju glasali protiv i glasali su za jednu listu koja je nepoznata po tome ko donosi odluke, kakav je program, šta nas čeka i tako dalje", naveo je Lukić.

Za program objavljen na sajtu Studentske liste kaže da sadrži opšta mesta i da se ne može smatrati zvaničnim. "Jedino što je zvanično bilo jeste onih 11 tačaka. U njima su sve opšta mesta i podrazumevane vrednosti, osim tužilačke policije, to je jedna jedina konkretna stvar u tom programu koja je do sada objavljena, a ovo drugo što je do sada izlazilo, to je bilo manje-više nezvanično", kaže Lukić.

"Studentska lista je jedna tajnovita organizacija, mi ne znamo ko stoji iza", ocenio je Lukić.

Nikolić: U javnosti 250 imena i detaljan ekonomski program

Radojka Nikolić ne misli da je Studentska lista tajna ili tajnovita organizacija, jer je u javnosti prisutno 250 imena, koji su izašli sa ekonomskim programom dostupnim i na zvaničnom portalu liste i analiziranim u više medija.

"To je jedan od najdetaljnijih ekonomskih programa koje jedna partija ili bilo koja organizacija može da ima, koja učestvuje i u izborima", istakla je Radojka Nikolić.

Naglašava da program nije pravljen naknadno, "post festum", već unapred, da bi se svi sa njim upoznali pre izbora. Kao važan detalj izdvojila je deo koji se odnosi na budžetsku rezervu, koja ne može da iznosi više od dva odsto.

"Cela poruka ekonomskog programa jeste u transparentnosti rada, dakle nema tajnih ugovora", rekla je Radojka Nikolić.

Surlić: Studentskoj listi pomagale hiljade profesora i istraživača 

Surlić kaže da ljudi žele da čuju predstavnike Studentske liste i šta planiraju da rade u budućnosti. "Ti ljudi su dobili ogromnu podršku i crpe veliki legitimitet. Nikada toliko ljudi nije izašlo na birališta i podržalo ovako jednu političku opciju", rekao je Surlić.

Ističe da su Studentskoj listi pomagale i savetovale je hiljade profesora i istraživača širom Srbije, koji su i dalje u stručnom timu.

"Ovaj parlament će biti jedan od najobrazovanijih parlamenata i najstručnijih po zvanjima. To u politici može da bude uspeh, ne mora da znači, ali niko ne može da dovodi u pitanje stručnost tih ljudi", naveo je Surlić.

Program će se, prema njegovim rečima, videti pre svega kada bude izabran mandatar za sastav nove vlade, a ključni momenat biće ekspoze, u kojem će biti jasno koji su prioriteti u odnosu na celokupan program i koji su prvi koraci. Neke osnovne rezultate, kaže, možemo pratiti već u prvih 100 dana.

"Kada se ljudi oslobode straha, mogu da deluju po zakonima"

Kao teoretičar političkog sistema, Surlić napominje da razvlašćivanje onoga što se naziva zarobljenom državom nije brz proces.

"To traje i to može da traje minimum dve godine u jednom složenom birokratskom i administrativnom aparatu. Ali vidite i promene u jednom kratkom vremenskom periodu, gde institucije, bez obzira što nije došla nova vlast, deluju po postojećim zakonima. Kada se ljudi oslobode straha, mogu da deluju po zakonima i to je već jedna vrsta promena", rekao je Surlić.

"Reč je o demokratskom procesu"

Što se tiče Studentske liste, ne misli da je reč o tajnovitosti, već o demokratskom procesu.

"Mi smo do sada imali kao normalnost, od uvođenja višestranačja, da liste onih koji će imati mandate određuje vrhuška, lider stranke i eventualno još dvoje-troje ljudi zajedno sa njim. Sada smo po prvi put imali proces da je svako od njih koji je bio kandidat preispitivan, njihova biografija", kaže Surlić.

Lukić: Plenumi su tajnoviti

Lukić smatra da postoji razlika, jer je demokratski politički sistem zamišljen tako da funkcioniše preko partija ili grupa građana.

"Znamo ko su u tim partijama, čak i kad kažemo maliciozno vrhuške tih partija, mi znamo ko su te vrhuške i možemo da ne prihvatimo te vrhuške i da glasamo za nešto drugo, gde nisu vrhuške. A ovde mi ne znamo ko je u plenumu, a plenumi odlučuju ko će biti na listi", rekao je Lukić i pojasnio da, kada je govorio o tajnovitosti, nije mislio na 250 kandidata, već na plenume.

"Plenumi su tajnoviti, mi ne znamo imenom i prezimenom ko su članovi plenuma. To bi trebalo da su studentski plenumi po fakultetima, a studenata ima 250.000. Ne znamo koji od tih 250.000 su u plenumima i ko je izabrao Studentsku listu da izađe na izbore", ukazao je Lukić.

O Kosovu i Metohiji

Za Lukića je najvažnije pitanje Kosova i Metohije. Kaže da se Studentska lista o tom pitanju nije izjasnila i da nije čuo kakav će stav imati o pravima koja će država Srbija imati na Kosovu i Metohiji.

Surlić ističe da, kada je reč o politici prema Kosovu i Metohiji, svi Srbi moraju da sarađuju, jer je reč o ugroženoj zajednici i sve je u kontekstu kriznog menadžmenta. Ocenio je kao veoma dobru i pozitivnu poruku to što su predstavnici Studentske liste obišli Kosovo i Metohiju i razgovarali sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve.

"Studentska lista jeste rekla da ne želi da sarađuje sa Srpskom listom i to je legitiman stav, ali neka komunikacija mora da postoji, zato što Srpska lista ima većinu u lokalnim samoupravama, ima članove u parlamentu privremenih institucija na Kosovu i ta komunikacija mora da se ostvaruje zbog dobrobiti običnih ljudi, zbog građana koji žive na Kosovu i Metohiji", rekao je Surlić.

Odnosi sa Rusijom i sankcije

Govoreći o odnosu prema Rusiji i poruci akademika Radomira Saičića da se pripremaju delegacije i za Moskvu i za Vašington, Radojka Nikolić ističe energetsko pitanje kao pitanje broj jedan i u svetu i kod nas.

Lukić kaže da bi, načelno, svaka nova vlast trebalo da sagleda šta je bilo dobro, a šta loše, da loše popravi, a dobro sačuva, i nada se da će nova vlast tako postupati.

"Oni su tokom kampanje rekli da neće uvoditi sankcije Rusiji i mislim da se od te politike neće odstupati", rekao je Surlić i dodao da, ako se u Evropskoj uniji vodi računa o dobrobiti Srbije i društva u Srbiji, neće insistirati da se sankcije uvedu.

Da li će biti lokalnih izbora

Na pitanje da li nas očekuju još neki izbori, Radojka Nikolić kaže da sve zavisi od situacije i da će, ako se prilike na lokalnom nivou toliko promene, verovatno biti potrebni izbori.

Surlić smatra da su lokalni izbori izvesni u mnogim lokalnim samoupravama, posebno tamo gde je tesna većina i gde su vladajuće strukture možda izgubile legitimitet u političkom smislu, pa teško mogu da obavljaju osnovne komunalne poslove, te da će se tražiti provera izborne volje.

"To je neminovnost, ali ono što jeste prioritet u ovom trenutku jeste izbor vlade. Bilo bi dobro i da na početku 2027. imamo i izabranog predsednika i izabranu vladu i da pratimo političke procese kroz normalnost u kojoj možemo da vidimo da institucije funkcionišu i kako svi poštuju procedure i imamo rezultate već u prvih 100 dana rada vlade", zaključio je Surlić.