Bekerat za RTS: Srbija ima kapacitet da ubrza napredak ka EU, ali mora da sprovede realne reforme

Budućnost Evropske unije i njeno proširenje ponovo su među važnim političkim temama – od Njujorka do Brisela. Za Srbiju, prioritet je ubrzanje na tom putu, poručuju zvaničnici. A dokle se stiglo, o odnosima Srbije i Unije za Dnevnik RTS-a govorio je šef Delegacije EU Andreas fon Bekerat.

I u Njujorku se govorilo o budućnosti Evropske unije. Predsednica Evropske komisije rekla je da je proširenje Unije visoko na agendi. S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je ubrzanje evropskog puta Srbije jedan od prioriteta. Gde vi danas vidite da se susreću te dve poruke?

– Mogu da podržim obe ove izjave. Proširenje definitivno jeste u samom vrhu evropske agende i mislim da takođe Srbija treba da ubrza svoj napredak ka EU. Srbija definitivno ima kapacitet i sposobnost da to učini brže, ali taj kapacitet mora da se kombinuje sa političkom voljom i sprovođenjem realnih reformi, naročito kada govorimo o vladavini prava, medijskim slobodama, ali takođe i poštovanju demokratskih principa i vrednosti.

U samoj srži svega toga su slobodni i fer mediji. Za mesec dana Srbija će imati izbore i mislim da će izborni uslovi i sprovođenje izbora biti važan lakmus test za zrelost i otpornost demokratije u Srbiji i koliko Srbija ispunjava te demokratske principe. I zaista verujem da će izborni uslovi, izborna kampanja, imati uticaj na proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji nakon izbora.

Želeo bih da naglasim da se Evropska unija nikada nije, niti će se ikada mešati u izbore, ali ćemo pratiti izborne uslove, što je važno kako bismo bili sigurni da glasači u Srbiji mogu da donesu informisane odluke bez ikakvog pritiska ili zastrašivanja. ODIHR je objavio preporuke u kojima se navodi da je neophodno razdvajanje državnih i stranačkih kapaciteta, zatim jednak pristup medijima...

Srbija jeste preduzela niz koraka upravo na tom putu kada su reforme izbornog procesa u pitanju. Najpre je prošle godine usvojila Zakon o biračkim spiskovima, zatim niz zakona koji se tiču i same kampanje, ali i onih koji se tiču monitoringa ponašanja javnih funkcionera. Sve to jeste ocenjeno u izveštaju Evropske komisije, zabeleženo je da je Srbija upravo na tom polju napravila pomak. Ipak, izostala je politička saglasnost za otvaranje Klastera 3, iako su se negde upravo ti uslovi o kojima i Vi govorite navodili kao ključni. Da li sada Evropska unija prepoznaje urađeno u Srbiji?

– Istina je, tačno je da je Skupština Srbije usvojila određene važne zakone koji idu u skladu s preporukama ODIHR-a, ali sada treba sprovesti te zakone i postoje određene preporuke koje se tiču razdvajanja stranaka i države, zatim transparentnosti i robusnosti biračkog spiska, kao i pristupa medijima.

I s obzirom na to da se nalazimo na javnom servisu, želim da naglasim važnost toga da javni servis omogući jednak pristup i pokrivanje svih političkih stranaka kako bi glasači mogli da dobiju nepristrasne i relevantne informacije.

Kada je reč o Klasteru 3, činjenica jeste da ne podržavaju sve države članice otvaranje Klastera 3. Evropska komisija daje procenu, daje preporuku, ali nisu sve države članice podržale otvaranje Klastera 3. Mi ćemo ponovo, kasnije tokom jeseni, objaviti naš godišnji izveštaj o svim važnim oblastima.

Ono na čemu Brisel takođe insistira godinama jeste puna primena ranije potpisanog. Tu konkretno mislim na dijalog Beograda i Prištine i sve ono što je prethodilo poslednjih trinaest godina na tom putu dijaloga. Koji su mehanizmi Brisela danas da u nekom narednom periodu insistira i negde možda privoli Prištinu na implementaciju? Tu mislim na Zajednicu srpskih opština.

– Početkom nedelje visoka predstavnica Kaja Kalas se u Njujorku srela s predsednikom Vučićem i naglasila upravo važnost normalizacije odnosa između Beograda i Prištine i da to ide ruku pod ruku s napredovanjem na evropskom putu.

To znači da moraju da se sprovedu Ohridski sporazum i drugi relevantni sporazumi i da svaka strana sprovede svoj deo obaveza iz tih sporazuma. Za Prištinu to znači osnivanje Zajednice srpskih opština, odnosno opština sa srpskom većinom, što očekujemo da će se uraditi u dobroj veri i u skladu sa sporazumom, ali i Beograd ima niz obaveza koje očekujemo da sprovede bez odlaganja. Dakle, obe strane moraju da sprovedu obećano u okviru ovog dijaloga.

Kada pominjemo ispunjavanje obećanog, jedan deo tiče se i finansija koje je Evropska unija predvidela za Zapadni Balkan, ali i za Srbiju. Taj Plan rasta predviđa veliki novac za različite projekte na teritoriji naše zemlje. Dokle se stiglo s implementacijom? I vi ste imali prilike, u prethodnih godinu dana koliko ste u našoj zemlji, da obiđete različite delove. Kakav je vaš utisak, koliko je podrška Evropske unije vidljiva izvan glavnog grada?

– Kada je reč, recimo, o ulasku u jedinstvenu zonu transakcija u evrima, što je maltene besplatno, odnosno sa vrlo niskim troškovima... Kada je reč o vidljivosti Evropske unije van Beograda, mislim da po celoj Srbiji ima dosta toga što još treba da se uradi. Mi bismo voleli veću vidljivost, veću pažnju za vrlo izdašnu podršku koju Evropska unija pruža građanima Srbije, kao što je, recimo, podrška koju smo pružili za gašenje strašnih šumskih požara.

Nemačka, Češka Republika, Slovačka i Rumunija su u roku od nekoliko sati reagovale na poziv za pomoć, ali pored toga gradimo puteve, železnicu, zatim gradimo bolnice, škole, pomažemo male firme, obnavljamo kulturno nasleđe. Dakle, postoji stvarno duga lista projekata kojima Evropska unija pomaže građanima Srbije i mislim da je potrebno da sve to dobije veću vidljivost, a očekujemo od naredne vlade da više čini po tom pitanju, a i da se suzdrži od anti-EU retorike.