Izbori između "dve kule" – ide li Srbija ka referendumskoj atmosferi

Predsednik Aleksandar Vučić potvrdio je za RTS da će sutra u podne potpisati ukaz o raspuštanju Narodne skupštine i raspisati vanredne parlamentarne izbore za 25. oktobar. Kako će izgledati predizborna kampanja? Da li se već naziru ključne teme i kako će izgledati izborne liste?

Direktor agencije "Faktor plus" Vladimir Pejić veruje da će raspisivanje izbora kratkoročno doneti stabilizaciju, ali upozorava da bi problemi mogli da se pojave tokom samog izbornog procesa.

"Ja verujem da će na kratak rok doći do stabilizacije, ali ono što mene plaši i što nisam siguran da će sam izborni proces, pre svega mislim na izborni dan i još više na ono što sledi nakon izbora, biti sve onako kako bi trebalo da bude, u političkim, odnosno zakonskim okvirima“, rekao je Pejić.

Podseća da je i tokom nedavnih lokalnih izbora bilo incidenata i ocenjuje da bi predstojeća izborna kampanja mogla da bude "prljava".

"Na to smo, nažalost, već negde navikli, ali mislim da potencijalna kulminacija može biti upravo na izborni dan i ne bih voleo to da vidimo, a još manje bih voleo da nakon izbora bilo koja strana ne prihvati izbore ili da na neki malo grublji način opovrgne rezultate izjašnjavanja građana", naveo je Pejić.

Vukadinović: Izbori će razgoreti tenzije umesto da ih smire

Za razliku od Pejića, urednik portala "Nova srpska politička misao" Đorđe Vukadinović ne očekuje da će izbori doneti smirivanje političkih prilika.

"Mislim da ovi izbori neće doneti ono što izbori inače donose, a to je smirivanje tenzija, makar privremeno popuštanje pritiska u tom političkom ekspres-loncu", rekao je Vukadinović.

Očekuje, naprotiv, da će izbori "razgoreti tenzije umesto da ih smire", a uzrok vidi u nedostatku društvenog i političkog dijaloga u prethodnom periodu.

"Dijaloga nije bilo, imamo samo prepucavanje, imamo eskalaciju prepucavanja. Imamo optužbe koje sada idu do apsurda", ocenio je Vukadinović.

Smatra da je, nakon što izbori nisu raspisani ubrzo pošto su ih zatražili studenti i deo opozicije, vreme do njihovog raspisivanja moglo da bude iskorišćeno za dogovor o osnovnim pravilima i poboljšanju izbornih uslova.

"Mislim da izborni uslovi nisu popravljeni. Mislim da su čak gori i u političkom i u medijskom smislu nego što je bilo na prethodnim izborima, da su strasti još žešće i još su se više razbuktale i negativna energija i nivo javne rasprave“, istakao je Vukadinović.

Zbog toga bi, kako kaže, bio "prijatno iznenađen" ukoliko bi izborni proces protekao bez problema.

Čomić: Kako nema dijaloga među onima koji ne podnose vlast

Bivša ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić smatra da će izborni proces proteći "sasvim glatko", ali je kritikovala način na koji se u političkom životu tretiraju stranke i ideja političkog organizovanja.

"Ne može bez političkih stranaka. Vi idete u jedan izborni proces sa tom idejom: ne trebaju nam političke stranke, ne treba nam opozicija, smenićemo opoziciju", rekla je Čomićeva.

Poručuje i da ono što je ton kampanje pred nama je pluralizam propagande. Ocenjuje i da je jedno od ključnih pitanja uoči izbora nedostatak dijaloga.

"Ono što je meni važno pitanje bez odgovora jeste taj prezir prema dijalogu nas, sa nama, o nama. Bez toga nema nikakvog napretka nigde", istakla je Čomićeva.

Postavila je i pitanje zbog čega dijalog ne postoji ni među političkim akterima koji se protive vlasti.

"Ne podnosiš vlast, to normalno. Ko bi podnosio vlast. Kad god se neko popne na vlast, odmah ga ne podnosi, jer on pre ili kasnije dobije izliv vlasti u mozak, posle imaš problem sa njim. Ali kako nema dijaloga među onima koji ne podnose vlast", upitala je Čomićeva.

Vuletić: Šteta što nije bilo razgovora o izbornim uslovima

Profesor Filozofskog fakulteta, sociolog Vladimir Vuletić kaže da ima poverenja u građane, bez obzira na to da li podržavaju vladajuću koaliciju ili joj se protive.

"Za većinu građana izbori će biti onakvi i rezultati onakvi kakvi budu. Mi zaista nikada nismo imali problem sa brojanjem glasova. Uvek su primedbe bile vezane za izborni proces", rekao je Vuletić.

Smatra da je šteta što u prethodnih više od godinu dana nije bilo razgovora o izbornim uslovima.

"Imali smo više od godinu dana vremena da se sedne, ne da se sada nekakve tenzije smiruju, nego upravo da se dođe do toga koji su to izborni uslovi koji će manje-više odgovarati svima", naglasio je Vuletić.

Očekuje da bi pojedine grupe mogle da pokušaju da izazovu nemire na izborni dan, naročito kada počnu da pristižu prve procene rezultata, ali ne veruje da bi to moglo suštinski da utiče na ishod izbora.

"Pretpostavljam da će biti pokušaja da se unese nekakav nemir, ali, opet kažem, nekako verujem u zdrav razum naših građana", poručio je Vuletić.

Ko je odgovoran za izostanak dijaloga

Govoreći o tome zbog čega nije došlo do razgovora o izbornim uslovima, Vuletić je naveo dva problema. Prvi je, prema njegovim rečima, pitanje ko bi uopšte bili učesnici takvog dijaloga.

"Za dijalog morate pre svega da znate ko su akteri tog dijaloga. Problem je što smo sa jedne strane znali – Aleksandar Vučić je bio ta adresa ili neko koga on delegira. A sa druge strane, kada je reč o opozicionim strankama koje su etablirane, koje su u parlamentu, njih je mnogo", naveo je Vuletić.

Kao najveći problem vidi to što se, kako kaže, kod "takozvane studentske liste ne zna ko bi mogao da učestvuje u tom razgovoru".

Drugi razlog Vuletić vidi u načinu komunikacije u savremenom društvu, posebno na društvenim mrežama.

"Živimo u vreme kada su eho-komore i sve ono što čine nove tehnologije i način komunikacije doveli do toga da imate jednu netrpeljivost, koja bi onda svakoga ko bi pokušao da uđe u dijalog automatski na neki način demonizovala, optužila da je saradnik vlasti ili kako god", rekao je Vuletić.

Vukadinović se saglasio da atmosfera u društvu i pritisci sa društvenih mreža predstavljaju prepreku za dijalog, ali smatra da najveća odgovornost ipak pripada vlasti.

"Ja uvek kažem – riba smrdi od glave. I kao što je vlast najzaslužnija, i kad nam se sviđa i ne sviđa za nešto čime se hvali – putevi, pruge – onda je ipak najodgovornija i za stanje u društvu, između ostalog i stanje dijaloga, stanje u medijima i stanje u Skupštini“, rekao je Vukadinović.

Naglasio je da odgovornost postoji i na strani opozicije, ali smatra da je ona godinama bila izložena pritiscima i kritikama i vlasti i dela javnosti nezadovoljnog njenim rezultatima.

Podsetio je da je deo opozicije početkom prošle godine predlagao prelaznu, odnosno tehničku vladu, ali da je ta inicijativa naišla na oštre reakcije sa obe strane.

Koliki je domet preporuka ODIHR-a

Vukadinović smatra da je usponu studentskog pokreta kao, kako ga je nazvao, "realno najjače snage na antirežimskoj strani", doprinelo i uverenje da je moguće pobediti bez obzira na izborne uslove.

"Tu je bilo mnogo i naivnosti, rekao bih, i možda preteranog optimizma, mada ne sasvim neosnovanog, ali ipak preteranog, tipa: 'Mi pobeđujemo pod svakim uslovima. Šta nas briga za uslove, kakva prelazna vlada, kakvi bakrači'", rekao je Vukadinović.

U takvoj atmosferi, dodaje, i sama spremnost na razgovor o izbornim pravilima postala je predmet sumnje.

"Ako hoćeš da razgovaraš o elementarnim izbornim uslovima, onda si sumnjiv da si, ne znam, kolaborant sa režimom", naveo je Vukadinović.

Kritikovao je i domete preporuka ODIHR-a, uz ocenu da suštinski problemi nisu rešeni.

"Kada bih rekao da je to čaj od nane ili čaj od kamilice, ja bih vređao nanu i kamilicu. To su mnogo ozbiljniji lekovi od ovih preporuka ODIHR-a", rekao je Vukadinović.

Suština primedaba na izborni proces, naglašava, trebalo je da bude obezbeđivanje uslova za "fer i ravnopravnu izbornu utakmicu". "To se nije dogodilo", naglasio je Vukadinović.

Kao primer konkretne mere o kojoj je mogao da bude postignut dogovor naveo je postavljanje kamera na biračkim mestima, što bi, prema njegovoj oceni, imalo i psihološki efekat i pokazalo da je bar nešto promenjeno.

Vukadinović je zaključio da se na predstojeće izbore ide "pod uslovima Aleksandra Vučića".

Veliki broj lista na izborima

Vladimir Pejić očekuje veliki broj lista na predstojećim izborima i procenjuje da bi ih moglo biti i do 20.

Kada je reč o mogućoj referendumskoj atmosferi, Pejić smatra da ona još nije u potpunosti stvorena, pre svega zato što nisu poznati svi akteri na političkoj sceni.

Kao posebno važno pitanje izdvaja studentsku listu, za koju kaže da ne mora da predstavi svih 250 kandidata za poslanike, ali da bi javnost trebalo da zna nekoliko imena koja simbolizuju taj pokret, kao i politiku koju zastupa.

"Potrebno je da bude nekoliko imena koja simbolizuju taj pokret, odnosno tu politiku. Da čujemo koja politika i koji ljudi se kandiduju", naveo je Pejić.

Na osnovu istraživanja javnog mnjenja, Pejić kaže da se građani koji podržavaju studentsku listu za nju opredeljuju iz dva dominantna razloga. Jedan je protivljenje vlasti, dok je drugi to što birači u njoj prepoznaju političku opciju kakvu bi sami želeli.

"Ljudi vrlo često zamišljaju studentsku listu onako kako bi oni želeli da zapravo izgleda neka buduća politika u ovoj zemlji", rekao je Pejić.

Objašnjava da nacionalno orijentisani birači u njoj vide listu koja bi vodila politiku blisku njihovim stavovima, dok je proevropski orijentisani građani doživljavaju kao jasno proevropsku.

"To je sve u redu, čak je strateški zanimljiv taj koncept, ali kada se bliže izbori, a pogotovo kada dođe sam dan izbora, ljudi očekuju da čuju koja je to politika", istakao je Pejić.

Pejić smatra da postoji značajan broj građana koji će se opredeliti isključivo prema tome da li je neko protiv vlasti, ali ocenjuje da to samo po sebi nije dovoljno za izbornu pobedu.

"Postoji jedna kritična masa ljudi, to nije mali broj, ali pitanje je da li je to dovoljno, odnosno u ovom trenutku se i vidi da to nije dovoljno za pobedu", rekao je Pejić.

Za pobedu je, kako ističe, osim nezadovoljstva potrebno ponuditi i određenu politiku.

"Ne govorim da li je ona dobra ili loša. Govorim samo o tome da ljudi očekuju i žele da čuju za koga će glasati", naglasio je Pejić.

Kao neke od tema na osnovu kojih se birači opredeljuju naveo je odnos prema Evropskoj uniji, NATO-u, Kosovu i Metohiji, regionalnoj saradnji, ekonomskoj politici i obrazovanju.

Od toga kako će se politička scena profilisati zavisiće, smatra Pejić, da li će se naspram vladajuće koalicije formirati jedan jedinstveni blok ili će opozicioni prostor ostati heterogen, sa više različitih opcija.

Vukadinović: Personalni sastav liste biće manje važan

Đorđe Vukadinović ima drugačije viđenje značaja imena na izbornim listama. Smatra da bi u uobičajenim okolnostima bili važni i politika i personalni sastav liste, ali da će u atmosferi snažne političke polarizacije imena kandidata imati znatno manji uticaj.

"Neću reći da nije uopšte važno, ali je znatno manje važno i to je karta na koju su ovoga puta dosta vešto igrali tvorci ili autori studentske liste", rekao je Vukadinović.

Kako se izbori budu približavali, očekuje da će pitanje ko se konkretno nalazi na studentskoj listi postajati sve manje važno.

Vukadinović smatra da je politička scena već snažno podeljena na one koji su za vlast i one koji su protiv nje.

"Ne znam da li je to referendumska atmosfera, mada de fakto jeste, ali postoji jedna polarizacija za i protiv vlasti", naveo je Vukadinović.

Odgovornost za takvo stanje prvenstveno vidi na strani vlasti, uz ocenu da se uzroci tenzija ne mogu objašnjavati isključivo spoljnim faktorima.

"Naravno da ima onih koji žele i navijaju i da bude što gore. Gore imamo u komšiluku i u nekim ozbiljnim velikim zemljama, ali mi smo najodgovorniji za stanje u našoj kući i u našem društvu", rekao je Vukadinović.

Prema njegovoj proceni, predstojeća kampanja će političko opredeljivanje u velikoj meri svesti na odnos prema predsedniku Srbije.

"Personalni sastav će minimalno uticati. Politika će se svesti na priču – da li si za Vučića ili si protiv Vučića. Nažalost, na to će se svesti naša politika", ocenio je Vukadinović.

Teorija dve kule

Govoreći o rezultatima istraživanja koje su radili, Vukadinović kao glavni trend izdvaja polarizaciju koja, kako kaže, "duva vetar u jedra" dva najveća politička bloka. Tu situaciju opisao je kao "teoriju dve kule".

"Imate dve kule, neko voli jednu, sviđa mu se, neka je svetla, neka je tamna, ali svejedno. Imate neke male kućice ispod. Većina ljudi ide, hrli ka tim kulama", objasnio je Vukadinović.

Prema njegovoj oceni, takav trend ne predstavlja problem samo za manje opozicione stranke, već i za SPS.

"Izvesnije je da će ići ka tim kulama, ali to je problem i za SPS", rekao je Vukadinović.

Ocenjuje da polarizacija ide u prilog i SNS-u i studentskoj listi, dok ostale stranke ostaju u težoj poziciji.

Iako je, kako kaže, imao razumevanja za položaj parlamentarne opozicije "između čekića i nakovnja", Vukadinović smatra da ona snosi deo odgovornosti za situaciju u kojoj se sada nalazi.

"Da oni za tih godinu dana ili šest meseci ili šest nedelja nisu uspeli da naprave dve logične koalicije – e, za to im više nisu krivi ni studenti, nije im kriv ni Vučić", naveo je Vukadinović.

Prema njegovoj oceni, politički trend trenutno ide ka daljoj polarizaciji, a SNS u takvoj situaciji preuzima i deo podrške SPS-a.

"Vetar duva u pravcu polarizacije, a po nama je studentska lista nešto jača, ali sada u ovom trenutku SNS vuče, odnosno 'isisava' neki procenat iz SPS-a", rekao je Vukadinović.

Sigurnost izlaska sopstvenih birača

Gordana Čomić dovela je u pitanje samo tumačenje predstojećih izbora kao svojevrsnog referenduma.

"Referendum može biti oko teme. Oko toga ko više ne podnosi nekog čoveka – to nije referendum, to je demokratija", rekla je Čomićeva.

Osvrnula se i na razlike između rezultata različitih istraživanja javnog mnjenja, ocenivši da je veliki problem precizno izmeriti političke emocije građana. To je ilustrovala poređenjem sa merenjem visine čoveka.

"Vi se izmerite da ste dugački metar i osamdeset, a u ponedeljak ste metar i osamdeset, u utorak metar i šezdeset pet, a u sredu metar i četrdeset pet. Ne valja metar", rekla je Čomićeva.

Prema njenim rečima, problem je u tome što emocije građana nije jednostavno pretočiti u istraživačka pitanja koja će dati pouzdan odgovor.

"Vi imate emocije ljudi koje ne možete da prevedete u dobru materiju pitanja da biste dobili odgovarajući odgovor. Držite etički do svoje struke, pa pravite najbolje što možete“, rekla je Čomićeva.

Kao podatak koji smatra posebno važnim za političke stranke izdvojila je nešto drugo od samog procenta podrške.

"Sigurnost izlaska sopstvene podrške. To je ključni podatak koji radite kao politička stranka na osnovu onoga što vam pametni ljudi daju kao podatke o stanju stvari kada je u pitanju stanovništvo, društvo i različite društvene grupe“, zaključila je Čomićeva.

Vuletić: Ako SNS zadrži svoje birače, nema dileme ko će pobediti

Vladimir Vuletić kaže da poštuje istraživanja javnog mnjenja, ali da je za procenu ishoda izbora važnije pitanje da li će Aleksandar Vučić i SNS uspeti da zadrže birače koji su ih ranije podržavali.

"On je imao dva miliona i dvesta hiljada glasova, možda i malo više na predsedničkim izborima. Poenta je sada u tome da li će on izgubiti deo ljudi koji su tada za njega glasali ili će možda još ponekoga pridobiti", rekao je Vuletić.

Nedavni lokalni izbori, naglašava, ne mogu da budu reprezentativni za celu Srbiju, ali smatra da su pokazali nešto važno – da SNS nije izgubio podršku svog biračkog tela.

"Čak i u trenucima kada se činilo da se sve raspada, SNS nije izgubio podršku svojih birača. To je jako važno i ukoliko ne izgube podršku, a pre svega Aleksandar Vučić i oni koji su za njega glasali pre sada već četiri-pet godina, mislim da tu nema uopšte dileme oko toga ko će pobediti“, ocenio je Vuletić.

Govoreći o studentskom pokretu, Vuletić smatra da postoji realna mogućnost da na izborima budu dve studentske liste.

"Ja mislim da je vrlo verovatno da će biti dve zato što u samom tom pokretu postoji, i od samog početka, ta tenzija koja na kraju može do toga da dovede", rekao je Vuletić.

Ne sumnja, kako kaže, u ishod parlamentarnih izbora, ali smatra da bi predsednički izbori mogli da budu drugačiji. Istakao je, ipak, da je još rano za detaljnije prognoze predsedničkih izbora.