EU pred novim pravilima – ograničena mogućnost veta, stroži uslovi za buduće članice
Jedanaest članica Evropske unije traži da se ograniči mogućnost veta u spoljnoj politici. Istovremeno, evropska komesarka za proširenje Marta Kos predstavila je novi plan za buduće članice – uz mogućnost postepene integracije, ali i strože uslove. Debata o proširenju poslednjih meseci značajno se ubrzala, ali još nema saglasnosti o tome kako bi sledeće proširenje trebalo da izgleda.
ЕУ пред новим правилима – ограничена могућност вета, строжи услови за будуће чланице
Predstojeću jesen Evropska unija, prema rečima komesarke za proširenje Marte Kos, posvetiće – pripremi zemalja kandidata za članstvo i reformama unutar EU.
"Prethodnih meseci zemlje članice stavile su na sto različite, pa nekad i suprotstavljene ideje. Tu su različiti koncepti – pridruženo članstvo, postepena integracija u zajedničko tržište, u institucije EU, a govori se i o određenom ograničavanju prava novih zemalja članica, pa čak i ograničenju prava glasa. Sa druge strane, neki kažu ne, to ne dolazi u obzir, ne možemo imati zemlje članice prvog i drugog reda", navodi Dušan Gajić, izveštač RTS-a iz Brisela.
Kandidati pred novim pravilima pristupanja
Jesen važna i za kandidate – traži se odgovor i na pitanje kada bi novo proširenje zaista moglo da se dogodi.
"Mislim da je ovaj novi predlog u skladu sa predlogom koji je i Fridrih Merc izneo, a to je da postoji neka blokovska integracija. U suštini, države će dobijati prava u onim oblastima u kojima su izvršile određeni stepen reformi ili integracije", ističe Mijat Kostić, Novi treći put.
"Zemlje kandidati verovatno pre svega očekuju više jasnoće i predvidivosti o narednim koracima", dodaje Gajić.
Menja li se jedan od ključnih principa EU
Istovremeno – zahtev jedanaest članica – traže da se ograniči mogućnost veta u spoljnoj politici. Da li se time menja jedan od ključnih principa Unije ili se samo traži način da se bolje koriste mehanizmi koji već postoje?
"Preglasavanje je uvek tema, zato je i došlo do ovakvog sistema da se jednoglasno odlučuje. Ali upravo zloupotreba ovakvog sistema je dovela do potrebe u aktuelnim geopolitičkim okolnostima, u trenutku kada se EU oseća ugroženom u smislu bezbednosti, oseća se potreba da se način odlučivanja promeni", poručuje Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku.
Mijat Kostić smatra da je ključni motiv za menjanje tih pravila da se stvori ponovo neko jedinstvo i kooperacija.
"U smislu da se ucenjivački kapacitet smanji, ali i da nove članice zemlje koje dolaze sada ne mogu zbog svojih nekih, kako se to navodi u ovom dokumentu, nesuštinskih stvari vezanih za samo odlučivanje, da one sada ucenjuju odlučivanje u nekim drugim poljima", naglašava Kostić.
Očekuje se da 30. septembra Evropska komisija zvanično predstavi nove predloge. Evropski savet bi potom, na sastanku 15. oktobra, trebalo da donese konkretne odluke.
