EU se sprema za novo proširenje – šta to znači za Srbiju, Crnu Goru i Ukrajinu

Debata o proširenju poslednjih meseci značajno se ubrzala, ali još nema saglasnosti o tome kako bi sledeće proširenje trebalo da izgleda.

Ministri za evropske poslove u Dablinu ove nedelje razgovaraju o zaštiti Unije od mogućeg kršenja vladavine prava nakon prijema novih članica, što je samo prvi u nizu sastanaka i odluka u periodu do kraja godine, za koji komesarka Marta Kos najavljuje kao "jesen proširenja".

Zemlje članice stavile su na sto različite, ponekad i suprotne predloge. Nemačka i Francuska zajedno su u junu predložile koncept postepene integracije zemalja kandidata u institucije EU i zajedničko tržište, kako bi prednosti članstva bile dostupne i pre formalnog prijema – za one koji napreduju.

Berlin i Pariz navode da je cilj ubrzavanje proširenja, a ne traženje zamene za punopravno članstvo. U slučaju Ukrajine, kancelar Merc predložio je "pridruženo" članstvo, kao fazu na putu ka punopravnom članstvu. Svoje ideje iznele su i zemlje Beneluksa i mnoge druge države članice.

Kako sprečiti da prijem novih članica znači i uvoz problema

Dilema koja je pred ministrima za evropske poslove ove nedelje već godinama prati svaku debatu o proširenju – kako sprečiti da prijem novih članica znači i uvoz problema. Šta ako nove članice krše vladavinu prava i zloupotrebljavaju pravo veta? Neke zemlje traže dodatne zaštitne mehanizme – od privremenog ograničavanja prava glasa novih članica do novih instrumenata za zaštitu vladavine prava.

Drugi, međutim, upozoravaju da se tako rizikuje stvaranje Evropske unije sa članicama prvog i drugog reda.

"Zaštitni mehanizmi biće deo pristupnog ugovora, u to nema sumnje, zbog onoga čemu smo ranije bili svedoci unutar Evropske unije", rekao je irski ministar za evropske poslove Tomas Bern, dodajući da je rasprava o tim mehanizmima već "ključni deo pristupnog procesa Crne Gore".

"Razgovaramo o novoj generaciji zaštitnih mehanizama kako bismo osigurali da nove države članice poštuju demokratiju i vladavinu prava kada jednom uđu u EU, tokom narednih pet, deset ili petnaest godina", poručila je Kos na sastanku ministara za evropske poslove u Dablinu.

Prema njenim rečima, zaštitne klauzule nisu novost u procesu proširenja i postojale su i u ranijim pristupnim ugovorima. Odbacila je ocene da bi takvi mehanizmi mogli da dovedu do stvaranja članstva „drugog reda“, jer bi morali da budu privremenog karaktera.

Već 30. septembra Evropska komisija trebalo bi da predstavi svoje predloge za pripremu EU za proširenje – kako reformisati odlučivanje, kako sprečiti nove blokade i kako kandidatima omogućiti postepenu integraciju.

A onda, 15. oktobra, sledi ključna strateška debata na samitu evropskih lidera.

Tada bi trebalo da postane jasnije kojim putem EU želi dalje i da li postoji politička saglasnost da se sadašnja geopolitička podrška proširenju pretvori u konkretne odluke.

Ukrajina i Crna Gora čekaju konkretne odgovore

Zemlje kandidati očekuju više jasnoće i predvidljivosti o narednim koracima.

Ukrajina očekuje jasan odgovor šta znači obećanje o budućem članstvu i kako nastaviti pregovore uprkos postojećim političkim blokadama. Za Kijev je to posebno važno i u kontekstu mogućih mirovnih pregovora sa Rusijom i razgovora o budućem političkom i bezbednosnom poretku u Evropi.

Crna Gora bi, prema planovima, trebalo da zatvori sva pregovaračka poglavlja do kraja godine, a započet je i rad na pristupnom ugovoru. Podgorica želi odgovor na pitanje može li realno da računa na članstvo u naredne dve ili tri godine.

Srbija i dalje na čekanju

U slučaju Srbije – ista dilema kao i prethodnih godina: da li je među državama članicama moguć konsenzus o narednom koraku.

Gotovo pet godina nije otvoren novi pregovarački klaster, a poslednji neuspeli pokušaj učinjen je u julu. Srbija sada ulazi i u izbornu kampanju, pa je pitanje da li u takvim okolnostima do kraja godine uopšte može da dođe do koraka koji bi omogućili političku deblokadu procesa.

Krajem oktobra stiže i novi godišnji paket Evropske komisije o proširenju, sa novim ocenama napretka svih kandidata.

Komesarka za proširenje Marta Kos govori o svojevrsnom novom "Helsinškom momentu" u Evropskoj uniji – aludirajući na političke odluke donete sada već daleke 1999. godine na samitu u Helsinkiju, koje su trasirale put za veliko proširenje EU 2004. godine.

Da li smo zaista pred sličnim trenutkom, trebalo bi da bude mnogo jasnije do kraja "jeseni proširenja".