Drecun: Vojna saradnja Zagreba, Tirane i Prištine prerasta u pretnju Beogradu

Milovan Drecun kaže da je posebno značajno to što Hrvatska i Albanija, kao članice NATO-a, razvijaju dodatni oblik vojne saradnje sa Prištinom.

"Kada dve članice NATO-a, koje imaju jedan najsnažniji okvir za međusobnu vojnu saradnju, a to je sam NATO, prave neki dodatni podsavez i to sa delom teritorije međunarodno priznate države Srbije, vi jedino možete da izvučete zaključak da taj podsavez ima agresivan karakter i da je uperen protiv nekoga. U ovom slučaju protiv naše zemlje", rekao je Drecun.

Smatra da se priroda te saradnje mora posmatrati i kroz dugoročne političke ciljeve Zagreba, Tirane i Prištine.

"Vi iz ovih političkih ciljeva Zagreba, Tirane i Prištine vidite da oni imaju jedan dugoročan karakter. To nije politika ad hok, to je dugoročna politika i iz toga možete da izvedete zaključak kakva je to opasnost po nas", naveo je Drecun.

Prema njegovoj oceni, vojna saradnja tri strane već je prevazišla nivo rizika.

"Kada gradirate opasnosti na vojnom planu, vi govorite o izazovima, rizicima i pretnjama. Ovo je prevazišlo izazov, ovo prevazilazi rizik, ovaj trojni savez postaje pretnja“, naglasio je Drecun.

Kao posebno važnu izdvojio je najavljenu zajedničku vojnu vežbu.

"Hrvatska i Albanija i takozvano Kosovo uigravaju svoje kapacitete, dakle formiraju jedinice koje mogu zajedno da deluju. To je ta interoperabilnost, to će biti uvežbano na ovoj vežbi, a tu je ključno uvežbavati komandovanje jedinicama", rekao je Drecun.

U patrolama Kfora uz administrativnu liniju i pripadnici kosovske policije

Drecun je tokom gostovanja izneo i tvrdnju da Kfor postepeno deo aktivnosti uz administrativnu liniju obavlja zajedno sa pripadnicima kosovske policije.

"Zašto Kfor ne obavesti našu javnost da je postepeno počeo da predaje nadležnosti koje su vezane za administrativnu liniju takozvanim kosovskim bezbednosnim institucijama", upitao je Drecun.

Tvrdi da se u patrolama Kfora uz administrativnu liniju nalaze i pripadnici kosovske policije.

"To znači da postepeno prenose i taj deo svojih nadležnosti na takozvane kosovske bezbednosne institucije", rekao je Drecun.

Drecun o Crnoj Gori: Demanti jeste moguć, ali nije presudan

Pojavile su se i informacije o mogućnosti da se ovoj saradnji u nekoj formi približi i Crna Gora. Na pitanje da li je umirujuće to što je Ministarstvo odbrane te zemlje demantovalo da Podgorica ima nameru da pristupi ovom obliku vojne saradnje, Drecun je odgovorio da to, po njegovom mišljenju, nije presudno.

"Moguće, ali nije bitno. Najvažnije je to što Crna Gora mora da ispunjava uslove koje Hrvatska postavlja ako želi da postane članica Evropske unije, a ti uslovi su često upereni protiv države Srbije i protiv uspostavljanja i jačanja bilateralnog partnerstva između Srbije i Crne Gore“, naveo je Drecun.

Ocenio je i da Zagreb nastoji da "obuzdava Srbiju u svim aspektima – političkom, ekonomskom i vojnom" i da je, kako tvrdi, "što je moguće više u geopolitičkom smislu okruži".

"Povratak Tačija mogao bi da oslabi Kurtija"

Govoreći o predstojećoj prvostepenoj presudi Hašimu Tačiju i još trojici bivših čelnika OVK, Drecun je izneo očekivanje da Tači neće biti oslobođen po svim tačkama optužnice.

"Po nekim tačkama optužnice, prema najavama, verovatno će biti oslobađajuća, ali će Tači biti osuđen. Dužina kazne je pitanje, verovatno onoliko koliko je proveo u pritvoru", rekao je Drecun.

Ukoliko bi se Tači nakon presude vratio na političku scenu u Prištini, Drecun smatra da bi to moglo da promeni odnos snaga među albanskim strankama.

"Za političke prilike bi mogao da znači jedan pravac jačanja opozicije i pariranja Kurtiju, umanjivanja moći Kurtija", naveo je Drecun.

Prema njegovoj oceni, Tači bi mogao da pokuša da "preokrene političku situaciju" i umanji politički uticaj Aljbina Kurtija.

Kada je reč o položaju Srba na Kosovu i Metohiji, Drecun ne očekuje da bi povratak Tačija doneo pozitivnu promenu.

"Što se tiče srpskog naroda, ništa dobro ne bi to donelo, bez obzira na to što se govori o tome da je on bio konstruktivan pre odlaska u zatvor. Ali sada ako bude izašao iz zatvora, zašto bi imao bilo kakav razlog da pokazuje bilo kakvo razumevanje za interese srpskog naroda", upitao je Drecun.

Na pitanje da li bi Beogradu ipak bilo lakše da razgovara sa Tačijem nego sa Kurtijem, Drecun je odgovorio: "Moguće je".

"Ako bismo pogledali ono što je radio pre odlaska u zatvor, onda je odgovor 'da'. Ali sada je pitanje kako će se ponašati, da li mu je i šta obećano. Nema nikakve dileme da je napravljen politički dogovor moćnih zapadnih zemalja, bar nekih od njih, sa njim i rečeno mu je: 'Bićeš osuđen, recimo, toliko koliko si proveo, izlaziš, postaješ politički činilac, tvoji zadaci su ti, ti i ti.' Koji su zadaci, treba da vidimo", dodao je Drecun.

Drecun je ocenio i da početak strateškog dijaloga Srbije i Sjedinjenih Američkih Država može da utiče na budući pristup Vašingtona pitanju Kosova i Metohije.

"Ohrabruje zaokret Trampove administracije prema Srbiji, početak strateškog dijaloga. To bi značilo da će Tramp u narednom periodu odustajati od politike brutalnog pritiska na Beograd koji bi bio fokusiran samo na priznanje lažne države Kosovo i da će više ići na saradnju sa Beogradom", zaključio je Drecun.