Pavkov: Prenamene zemljišta u Deliblatskoj peščari neće biti, obnova će trajati bar pet do 10 godina

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov istakla je u Jutarnjem programu RTS-a da je najvažnije to što tokom borbe sa vatrenom stihijom u Deliblatskoj peščari nema stradalih.

"Najvažnije je da istaknemo da zbog ogromne borbe i vatrogasaca i Vojske Srbije i vatrogasnih dobrovoljnih društava i građana nismo izgubili nijedan ljudski život", rekla je Pavkov.

Dodala je da su životinje puštene iz pojilišta i da nijedna životinjska vrsta nije ugrožena, kao i da je reč o području koje je izuzetno značajno za biodiverzitet Srbije, budući da poseduje autohtona travnata staništa i šumske ekosisteme čija je sadnja počela još 1818. godine.

“I tu ćemo se truditi da zajedno sa strukom, sa republičkim pokrajinskim organima, profesorima, definišemo i već smo to počeli da radimo, bez obzira što neki kažu da nije to trebalo tada, nego moramo da čekamo da se završi požar. Mi smo počeli da pravimo plan koji nadam se da će biti vrlo, vrlo spreman onog momenta kada MUP kaže – požar je ugašen“, istakla je Pavkov.

"Izgleda kao u horor filmu"

Utiske sa terena ministarka je opisala slikovito. "Iskreno da vam kažem, ono izgleda kao u horor filmu", navela je Pavkov.

Prema njenim rečima, upravljači su godinama gradili protivpožarne puteve, takozvane proseke, u dužini od 60 kilometara samo u obuhvatu specijalnog rezervata prirode, a poslednjih nedelja i šire od uobičajenih 30 do 50 metara, ali je vatra ipak uspevala da pređe na jednu ili drugu stranu.

"Šišarke su letele preko četiri stotine metara", istakla je ministarka, uz ocenu da i najiskusniji vatrogasci, uključujući i pomoć pristiglu iz Evropske unije, kažu da tako nešto nisu videli.

Prema njenim rečima, ne može se predvideti kako će vetar duvati i na koju stranu će baciti vatru.

"Prenamene zemljišta neće biti"

Tvrdnje da bi opožareno zemljište moglo da dobije prenamenu Pavkov je odbacila kao dezinformacije. Podsetila je da je Deliblatska peščara stavljena pod zaštitu države u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode, sa jasno definisanim granicama i stepenima zaštite.

"Elementarna nepogoda koja dovede do promene stanja na terenu ne može da bude preduslov za bilo kakvu promenu namene zemljišta, niti može da bude preduslov da bilo ko u datom momentu kaže da ovo više ne može da bude zaštićeno područje", objasnila je ministarka, uz ocenu da ne postoji prostor za bilo koje drugo tumačenje osim ovoga što su rekli i ona i predsednik države. Krivo joj je, kako je navela, što se značaj pridaje formi, a ne suštini.

"Mi se ovde bavimo suštinom, a to je gašenjem požara i pripremom svega onoga što treba da usledi, a to je sanacioni plan koji će biti deo jednog većeg plana obnove", poručila je Pavkov.

"Obnova od pet do deset godina"

Formalna radna grupa biće obrazovana onog trenutka kada MUP saopšti da je požar ugašen, a prvi korak biće izlazak upravljača, "Vojvodinašuma", sa dronovima radi monitoringa kompletnog terena, kako bi se utvrdilo šta je i u kojoj meri pogođeno.

Procenila je da će za obnovu biti potrebno najmanje pet do deset godina, ali i da će preciznije projekcije, kao i procena potrebnih sredstava, biti moguće tek nakon izlaska na teren.

Sistem nadzora kao rano upozorenje

Efikasnost nacionalnog inteligentnog monitoringa šuma, uvedenog u maju, ministarka je ocenila kao izuzetnu.

"Čini mi se da, da nismo imali taj sistem, ne bi ni upravljači ni MUP mogli pravovremeno da reaguju", rekla je Pavkov i najavila da će Ministarstvo insistirati da od 2027. godine u programima upravljanja zaštićenim područjima bude najmanje jedna aktivnost posvećena ranoj predikciji.

Ceo razgovor sa Sarom Pavkov možete pogledati u video-zapisu na početku teksta