Suđenja na KiM – više od 50 Srba u pritvoru, advokati ukazuju na sporne prakse

Nepune tri decenije od završetka sukoba na Kosovu i Metohiji, ratni zločini su jedna od najaktuelnijih tema prištinskog pravosuđa. Na optuženičkim klupama gotovo bez izuzetka nalaze se Srbi koji po ustaljenom obrascu postupak provode u pritvoru.

"Određuje se pritvor bez obzira na to da li okrivljeni živi ovde sve vreme, nikada se nije dao u bekstvo, nije dao razlog da bi se smatralo da može pobeći. Svi moji klijenti u pritvoru sa kojima sam razgovarao kažu jednu istu rečenicu – sve i da me puste, gde bih? Nije tako lako odati se bekstvu", kaže advokat Predrag Miljković.

Navodi i da se presude donose bez jakih dokaza, uglavnom na osnovu izjava svedoka koji prvi put posle više decenija prijavljuju saznanja o dešavanjima iz ratnog perioda. Kao primer navodi slučaj Srđana Lazovića iz Leposavća koji je osuđen na 12,5 godina zatvora na osnovu jedne fotografije. Odbrana je angažovala stručnjake za digitalnu forenziku i fotografiju, iako se, kaže, i golim okom može zaključiti da je reč o sasvim drugom licu.

"I oni su veoma eksplicitno naveli zbog čega nije – različitog oblika ušiju, nosa, dužine, širine, svih vidljivih morfoloških karakteristika. I sve su bile različite. S druge strane, imamo tri svedoka – jedan kaže znam ga po oštrim crtama lica. Drugi kaže, sećam se po mladežima na obrazu, iako ih Srđan ima na čelu. I treći kaže – sećam se da je on, ali imao je kapu, možda se promenio. Nasuprot dva ozbiljna veštačenja imamo tri svedoka koja to bez problema pobiju i to sud usvoji", objašnjava Miljković.

Osim lažnih svedočenja, pravnike zabrinjava i sve češća praksa suđenja u odsustvu, koja je od izmena propisa u periodu od 2019. do 2022. godine postala pravilo, a ne izuzetak. Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, prošle godine u Prištini doneto je ukupno 10 presuda za ratne zločine, od toga jedna oslobađajuća. Ono što posebno zabrinjava je da su okrivljeni u tri slučaja osuđeni u odsustvu na maksimalne kazne zatvora od 15 godina.

Suđenja u odsustvu vode se najčešće protiv lica sa prebivalištem na teritoriji centralne Srbije. Bivši vojni tužilac Dragan Pašić upozorava da takvi postupci mogu otvoriti pitanje usklađenosti sa standardima Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Advokat i bivši vojni tužilac Dragan Pašić ističe da je elementarno pravo svakog optuženog da se izjasni u odnosu na navode optužnice i da aktivno u tome učestvuje.

"Branioci po službenoj dužnosti koji nemaju nikakav kontakt sa svojim klijentima, svakako ne mogu da pruže delotvornu i fer odbranu. Kada se osude lica u odsustvu, ukoliko postanu dostupna pravosudnim institucijama Kosova, suđenje će krenuti iznova", napominje Pašić.

Do predaje izvršnih ovlašćenja pravosudnim organima u Prištini, najosetljivije slučajeve, uključujući i ratne zločine, procesuirao je Euleks. Optužnicama su tada bila obuhvaćena lica različitih nacionalnosti.

"Nažalost, danas su samo te međunarodne institucije i misije kao što su Euleks i Unmik posmatrači neutralni, nemaju aktivnu ulogu u procesima suđenja, pa je sigurno da takva suđenja nisu objektivna nego da su pristrasna", zaključuje Pašić.

Prema podacima pravnih eksperata, procesi za ratne zločine pokreću se i protiv lica koja nisu učestvovala u sukobima. Krivični postupci sve češće vode se protiv onih koji pokušavaju da povrate uzurpiranu imovinu. Takvi postupci, navode, služe kao vid pritiska i odvraćanja vlasnika od imovinskih zahteva.