Izbori na Kosovu i Metohiji – izlaz iz krize ili uvod u novu političku buru

Milovan Drecun ocenjuje da ponašanje Aljbina Kurtija pred izbore prati već poznat obrazac.

Kako navodi, politika Samoopredeljenja zasniva se na nacionalnom populizmu, oštroj retorici prema Beogradu i kontinuiranom pritisku na srpsku zajednicu.

"Druga karakteristika njegovog delovanja jeste kontinuirana institucionalna kriza gde imate česte izbore, gde on nema mogućnosti da, recimo, kod odluka za koje je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu u Prištini nametne svoju volju", dodao je Drecun.

Poručuje i da je Kurtiju "od izuzetnog značaja da nastavi sa incidentnim situacijama prema srpskom narodu, da teroriše srpski narod".

"Kurti pred svake izbore igra na kartu incidenata i pritisaka na Srbe i da onemogućava funkcionisanje bilo koje institucije u srpskom sistemu. To mu donosi političke poene kod mladih birača i dela dijaspore, gde njegova retorika ima najveću podršku", rekao je Drecun.

Prema njegovim rečima, brojni incidenti i akcije prema srpskim institucijama služe mobilizaciji biračkog tela Samoopredeljenja.

Gudžić: Kurti nema šta da ponudi biračima osim jeftinog nacionalizma i populizma

Istoričar Aleksandar Gudžić osvrnuo se, kako kaže, na folklor koji je Samoopredeljenje priredio Srbima pred ove izbore.

"To je nešto što se ponavlja iz izbornog procesa u izborni proces. Za par godina imali smo nekoliko izbora što parlamentarnih što lokalnih i praksa je pokazala da vladajuća stranka na Kosovu – Samoopredeljenje i njen predsednik nemaju svom biračkom telu da ponude ništa drugo sem jeftinog nacionalizma i populizma i borbe protiv izmišljene srpske pretnje", dodaje Gudžić.

Ističe i da ne veruje da će ponovljeni parlamentarni izbori razrešiti političku i institucionalnu krizu.

"Po mom mišljenju, do kraja godine nas očekuje još jedan izborni proces i još jedan period institucionalne krize", navodi Gudžić.

Ukazuje da se sutrašnji izbori održavaju u atmosferi političkih pritisaka, hapšenja, kao i da se to odražava na razmišljanje običnog čoveka.

"Sutra nas očekuju izbori koji se održavaju u atmosferi hapšenja direktora zdravstvenih i obrazovnih ustanova, ali i polarizacije političke scene u srpskim sredinama. Srpska lista i dalje ima ubedljivo najveću podršku među Srbima", naveo je Gudžić.

Izborne kalkulacije

Naglašava da je malo verovatno da će izbori doneti stabilizaciju institucija.

Navodi da će Vjosa Osmani, koja se razišla sa Aljbinom Kurtijem, svakako oduzeti određeni broj glasova.

"Procene su između pet i deset procenata Aljbinu Kurtiju, tako da nakon ponovljenih izbora Samoopredeljenje neće imati većinu da formira vladu, da formira institucije, da omogući Kosovu da izađe iz institucionalne krize", smatra Gudžić.

Ukazuje da se Aljbin Kurti godinama unazad pokazao kao političar koji nema koalicioni potencijal.

"Sumnjam da će nakon sutrašnjih parlamentarnih izbora Kosovo izaći iz institucionalne krize. Mišljenja sam da će do kraja godine biti održan još jedan ponovljeni izborni proces, osim u slučaju ukoliko se u politički život Kosova ne umešaju predstavnici međunarodne zajednice, predstavnici velikih sila i da kosovskim političarima nametnu rešenje, a u prošlosti bili smo svedoci da se tako nešto već dešavalo", ocenio je Gudžić.

Drecun napominje da je jedan od ključnih Kurtijevih problema što nema stabilne koalicione partnere.

"Posebno ne može da ima dvotrećinsku većinu kada je u pitanju izbor takozvanog predsednika. I tu imate veoma snažne opozicione stranke, ali ne dovoljno snažne da preuzmu eventualno vlast. Mislim da će Kurti opet odneti ubedljivu pobedu, ali da mu neće biti dovoljno", dodao je Drecun.

"Kurtijev cilj da se Srpskoj listi nanese što veća politička šteta"

Smatra da je niz nedavnih incidenata i hapšenja Srba na Kosovu i Metohiji usmeren ka slabljenju pozicije Srpske liste i smanjenju izlaznosti srpskih birača.

"Cilj je da se Srpskoj listi nanese što veća politička šteta i da se što je moguće veći broj Srba natera da ne glasa za Srpsku listu ili da ne izađe na izbore, a da se otvori prostor za delovanje Nenada Rašića", rekao je Drecun.

"To pokazuje nameru Kurtija da Rašiću obezbedi ne jedan mandat, nego možda i čak dva mandata, jer njemu je problematična Srpska lista zbog toga što ona jeste, kako oni kažu, manjinska lista, ali kada pogledate deset mandata koji pripadaju srpskom narodu, to već nije manjinska grupacija, jer je ona ključna, posebno kada se donose odluke za koje je potrebna dvotrećinska većina ili za koje je potrebna saglasnost svih predstavnika, kako oni kažu, manjinskih zajednica", ocenio je Drecun.

Istakao je da većina Srba i dalje podržava Srpsku listu.

"Jasno je da je Srpska lista direktno povezana sa zvaničnim Beogradom koji pruža pomoć bez koje srpski narod ne bi mogao da opstane", poručuje Drecun.

Formiranje žandarmerije kao nastavak militarizacije

Drecun je naglasio i da najavljeno formiranje žandarmerije predstavlja nastavak procesa militarizacije Kosova i Metohije.

"Kada je u pitanju formiranje žandarmerije, to je dovršetak maksimalne militarizacije Kosova i Metohije i posebno severa Kosova i pokušaj Kurtija da prevari međunarodnu zajednicu, odnosno da postupa mimo onog dogovora između Prištine i NATO-a o tome da pripadnici takozvanih kosovskih snaga bezbednosti, odnosno te buduće nekakve vojske Kosova, ne mogu da budu prisutni i stalno stacionirani na severu i uz administrativnu liniju bez odobrenja komandanta KFOR-a", objašnjava Drecun.

Ukazao je da se time formira jedinica za koju je Kurti rekao da će biti nešto između policijske i vojne jedinice.

"To će biti klasična vojna jedinica, ali maskirana kao specijalna policijska jedinica, upravo da bi Kurti mogao da sa njom upadne na sever Kosova, da je tamo stalno stacionira, da je rasporedi uz administrativnu liniju i da kaže: 'Evo, ja sam izašao na takozvane granice Kosova''. I to bez odobrenja komandanta KFOR-a, jer komandant KFOR-a nema nadležnost da sprečava funkcionisanje tih policijskih jedinica, mada bi ustvari trebalo da ih sprečava. I ovako će biti izbegnuta zamka da Kurti mora da traži odobrenje komandanta KFOR-a", dodao je Drecun.

Prema njegovim rečima, cilj je dodatno jačanje kontrole nad severom pokrajine i koncentrisanje bezbednosnih struktura koje bi, kako je ocenio, trebalo da onemoguće otpor srpskog stanovništva jednostranim potezima Prištine.

Da li Evropska unija otvara vrata postepenoj integraciji regiona

Na samitu lidera Zapadnog Balkana i Evropske unije u Tivtu dominirale su teme budućnosti politike proširenja i mogućnosti postepene integracije regiona u evropske institucije. Drecun ocenjuje da se Evropska unija nalazi pred izborom između nastavka tradicionalne politike proširenja i novog, faznog pristupa koji bi državama kandidatima omogućio postepeno uključivanje u pojedine evropske politike i institucije.

Ukazao je i da se Evropska unija suočava sa ozbiljnim geopolitičkim izazovima, od rata u Ukrajini do jačanja uticaja Kine, SAD i drugih aktera u regionu.

Prema njegovim rečima, zbog toga Brisel nastoji da unese novu energiju u proces proširenja i da zemlje Zapadnog Balkana čvršće veže za evropski politički i ekonomski prostor.

Kako je naveo, predlozi koji se razmatraju predviđaju postepenu integraciju zemalja kandidata u jedinstveno tržište, šengenski prostor i rad pojedinih institucija Evropske unije, čak i pre punopravnog članstva.

"Bilo bi značajno ne samo za Srbiju, već i za ceo region da takav predlog bude usvojen, jer bi omogućio veći stepen integrisanja Zapadnog Balkana u evropske strukture i nastavak evropskog puta u uslovima kada se ne očekuje brzo proširenje", rekao je Drecun.

Smatra da Evropska unija deluje u dva pravca – nastoji da ubrza integraciju Ukrajine, ali i sačuva dominantan uticaj na Zapadnom Balkanu.

"Evropska unija ovim poručuje da želi da zadrži punu kontrolu nad procesima u regionu i da smanji prostor za uticaj drugih velikih sila – Kine, Rusije i SAD, jer ovaj prostor smatra područjem od vitalnog interesa", ocenio je Drecun.

Istoričar Aleksandar Gudžić smatra da samit Evropske unije i lidera Zapadnog Balkana u Tivtu predstavlja pokušaj Brisela da zadrži i očuva uticaj u regionu u uslovima sve izraženijih geopolitičkih promena.

"Evropska unija je važan partner regiona i nastoji da očuva svoj politički i ekonomski uticaj na Zapadnom Balkanu", zaključio je Gudžić.