Starović za RTS: Dolazak Antonija Koste u Beograd predstavlja uspešan zamajac Srbije ka EU

Zapadni Balkan ponovo je visoko na agendi Evropske unije, a uoči posete predsednika Evropskog saveta Antonija Koste Beogradu i predstojećeg samita u Tivtu otvara se pitanje da li Srbija posle višegodišnjeg zastoja ulazi u novu fazu evropskih integracija.

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović je rekao je RTS da serija važnih diplomatskih aktivnosti u poslednjem periodu ukazuje na jačanje međunarodne pozicije Srbije i da dolazak Antonija Koste predstavlja jasan signal podrške evropskom putu zemlje.

"Već sama poseta šalje tu vrstu poruke, a znajući stavove i način delovanja predsednika Evropskog saveta, nesumnjivo je da on lično dobro prepoznaje značaj i ulogu Republike Srbije na Balkanu i na čitavom evropskom kontinentu“, rekao je Starović.

Govoreći o mogućem otvaranju Klastera 3, ministar je istakao da Srbija već godinama ispunjava tehničke uslove, ali da je za taj korak neophodan politički konsenzus svih država članica EU.

"Niko ne može da porekne činjenicu da smo mi odavno ispunili, pre punih pet godina, tehničke uslove za otvaranje Klastera 3, ali da nam je izmicao politički konsenzus među svih 27 država članica“, naveo je Starović.

Dodao je da je Srbija u prethodnim mesecima uložila veliki napor u sprovođenje reformi i usvajanje zakonskih rešenja važnih za evropske integracije, zbog čega gaji, kako je rekao, "oprezni optimizam“ kada je reč o daljem napretku.

O preporukama Venecijanske komisije

Osvrćući se na preporuke Venecijanske komisije u oblasti pravosuđa, Starović je naglasio da je Srbija spremna da ih u potpunosti primeni nakon plenarnog zasedanja Komisije zakazanog za 12. jun.

"Naša je čvrsta namera, smatramo to svojom obavezom koju smo na sebe prihvatili, da sve te njihove preporuke u potpunosti primenimo“, poručio je ministar.

Na pitanje da li odnosi sa Rusijom i dalje predstavljaju prepreku na evropskom putu Srbije, Starović je rekao da država postepeno povećava stepen usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ali da potpuno usaglašavanje u ovom trenutku nije moguće.

"Pre godinu i po dana ta stopa usaglašenosti je bila oko 51 odsto, sada je negde oko 65 procenata. Mi se pridržavamo onoga što predstavlja našu obavezu, ali ukoliko neke države članice očekuju da sada ta stopa usaglašenosti bude sto odsto, to je apsolutno nemoguće“, istakao je Starović.

On je demantovao spekulacije o mogućem uvođenju viza državljanima Ruske Federacije.

"To apsolutno nije tačno. Nije na našem dnevnom redu“, naglasio je ministar.

Govoreći o izjavama hrvatskog premijera Andreja Plenkovića i nerešenom pitanju granice na Dunavu, Starović je ocenio da one izazivaju zabrinutost i upozorio da bi Zagreb u budućnosti mogao da uslovljava napredak Srbije ka članstvu u EU.

Prema njegovim rečima, Srbija se zalaže za primenu međunarodno priznatog talveg principa, prema kojem granica na plovnim rekama ide sredinom glavnog rečnog toka.

"Sve na levoj strani, posmatrano u odnosu na sredinu matičnog toka, predstavlja suverenu teritoriju Republike Srbije i niko nema pravo da od te naše teritorije odustane“, poručio je Starović.

Ministar je zaključio da Srbija nastavlja sa reformama i ispunjavanjem obaveza iz pristupnog procesa, uz očekivanje da će pozitivna politička klima u Evropskoj uniji doprineti daljem napretku na putu ka članstvu.