Dragan Trailović: Vučićeva poseta Pekingu u potpunosti se razlikuje od svih dosadašnjih formata

U razgovoru za Radio Beograd, u emisiji "U središtu pažnje", Trailović naglašava da ova poseta ima snažan politički i normativni značaj i da se realizuje u trenutku kada "svi putevi vode u Peking".

"Ova poseta se i po kineskim medijima vodi kao prva državna poseta predsednika Srbije Narodnoj Republici Kini... Prethodne posete su, uglavnom, bile najčešće multilateralne prirode i bile vezane za samite inicijative 'Pojas i put'", objašnjava Trailović. Dodaje da se ovaj diplomatski događaj dešava u trenutku kada Peking beleži intenzivne posete najviših globalnih zvaničnika – od SAD, preko Vladimira Putina, pa sve do lidera Francuske, Nemačke, Kanade i Ujedinjenog Kraljevstva.

Srbija kroz Kinu jača svoju stratešku autonomiju

Prema rečima Trailovića, kineski profesori i analitičari ovu posetu stavljaju u okvir multivektorske spoljne politike Beograda.

"Oni kažu da Srbija ovde potvrđuje svoju stratešku težnju ka uspostavljanju svoje strateške autonomije, kako bi balansirala između drugih velikih sila, koristeći Kinu kao polugu i prema drugim velikim silama. Oni govore o toj multivektorskoj spoljnoj politici Srbije, s tim što oni odmah stavljaju one normativne okvire kineske spoljne politike – da Srbija time pokazuje da se svrstava uz Kinu po pitanjima koja se odnose na pitanja suverenizma", navodi Trailović.

Kao ključnu zajedničku tačku Trailović izdvaja apsolutno poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, koje je dodatno potvrđeno i uručivanjem Ordena prijateljstva predsedniku Srbije, što simbolizuje sveobuhvatno strateško partnerstvo i lično prijateljstvo dvojice lidera.

"Zajednica sa zajedničkom budućnošću" – stepenik iznad interesa

Trailović ističe da odnos "Zajednice sa zajedničkom budućnošću", koji su dve zemlje uspostavile u maju 2024. godine, predstavlja najviši stepen bilateralnih odnosa koje Peking može ostvariti sa nekom državom, čime je Srbija postala prva i za sada jedina evropska zemlja sa tim statusom.

"To je iskorak od onog partnerstva 'kvit-pro-kvo' (quid pro quo) ili partnerstva zasnovanog na golim, pragmatičnim, strateškim interesima. Već imamo iskorak ka normativnom i principijalnom stepenu ili dimenziji saradnje, gde dve zemlje dele ovu zajedničku viziju kako bi svet trebao da izgleda... Dakle, taj iskorak ide ka jednoj principijalnoj saradnji u deljenju sudbine dveju zemalja u međunarodnom poretku", objašnjava on, ukazujići na to da Srbija time ujednačava diplomatski jezik i stavove o suverenitetu sa Kinom.

Šta Srbija predstavlja za Kinu

Uprkos velikoj nesrazmeri u veličini, Srbija za Kinu ima izuzetan značaj koji se definiše kroz dve primarne dimenzije. Prva dimenzija je geografski i geopolitički položaj, budući da je Srbija ključni strateški koridor u okviru inicijative "Pojas i put" koji povezuje grčku luku Pirej, preko Beograda i nove brze pruge do Budimpešte, sa zemljama Zapadne Evrope. Druga dimenzija je pozicioniranje Srbije kao tačke uticaja u srcu Evrope, čime Kina pokazuje svetu da ostvaruje najviši nivo saradnje sa evropskom državom koja je istovremeno kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.

Na principijalnom nivou, ovaj odnos se ogleda u međusobnoj podršci u međunarodnim institucijama. Kina blokira pokušaje Prištine da aplicira u multilateralne mehanizme i podržava poziciju Beograda u Ujedinjenim nacijama, dok Srbija dosledno podržava politiku jedne Kine.

"Srbija podržava politiku jedne Kine, ne meša se u pitanja Tajvana. Ono što je važno napomenuti, tu nije samo u pitanju Tajvan, nego i pitanje Hongkonga, ali i jedno od gorućih pitanja poslednjih godina – Sinjang. Dakle, Republika Srbija smatra ovo unutrašnjim pitanjem Narodne Republike Kine, pa je čak učestvovala nekoliko puta u potpisivanju pisama Savetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija gde podržava etničke politike Kine u njenoj autonomnoj provinciji Sinjang", podseća Trailović.

Diplomatska moć Pekinga i reakcije Brisela

Osvrćući se na globalni uticaj Kine, Trajlović smatra da su ocene da je Kina najuticajnija zemlja na svetu preterane, jer Peking zadržava dvojni identitet velike države. Ipak, nesporan je rast kineske diplomatije koja, uz pet principa miroljubive koegzistencije, koristi i ozbiljne ekonomske instrumente.

Upravo ekonomski, ali i bezbednosni aspekti saradnje Beograda i Pekinga, neretko izazivaju burne reakcije u Briselu i susedstvu. Trailović navodi tri ključne tačke sporenja sa Evropskom unijom.

Prva je vojno-tehnička saradnja, pošto je Srbija uvezla dronove iz Kine, razvija sopstveni dron "Pegaz" na osnovu transfera kineske tehnologije i koristi najmodernije kineske PVO sisteme. Druga tačka je policijska i tehnološka saradnja kroz zajedničke policijske patrole u srpskim i kineskim gradovima, kao i prihvatanje Huawei 5G tehnologije i sistema za prepoznavanje lica (face recognition) u okviru projekta "Pametan grad" (Smart City) u Beogradu, što je naišlo na oštre kritike EU zbog bezbednosti građana i zaštite podataka. Treća tačka su ekonomske prakse, budući da Brisel zamera Srbiji što kroz međudržavne sporazume sa Kinom zaobilazi standardne ekonomske prakse Unije, pre svega u oblasti sprovođenja javnih tendera.

Uprkos tim pritiscima, najnoviji razgovori sa kineskim premijerom jasno pokazuju da Srbija nastavlja da razvija odnose sa Pekingom u strateškim oblastima poput vojno-tehničke saradnje i nuklearne energije, zaključuje Trailović u razgovoru za Prvi program Radio Beograda.