EU ponovo otvara vrata proširenja - gde je Srbija u toj trci

Nakon neformalnog razgovora šefova diplomatije Evropske unije i Zapadnog Balkana u Briselu, sledi zvanični samit lidera regiona i EU u Podgorici 5. juna.

O novom krugu proširenja govori se sve više, a predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas naglašava da je Zapadni Balkan strateški prioritet i da mu je mesto u uniji.

Zauzvrat, napominje ona, od zemalja regiona očekuju se reforme, poštovanje vladavine prava i usklađivanje sa spoljnom politikom EU.

Potpredsednica skupštine Srbije i predsednica skupštinskog odbora za evropske integracije Elvira Kovač ocenila je da je proširenje ponovo među prioritetima Evropske unije, pre svega zbog geopolitičkih okolnosti i rata u Ukrajini.

"Najveće šanse da uskoro postane članica trenutno ima Crna Gora, dok se napredak očekuje i u slučaju Albanije, Moldavije i Ukrajine. Sve to bi za Srbiju trebalo da bude dodatni podstrek za sprovođenje reformi", rekla je Kovačeva.

Istakla je da Srbija mora da nastavi sa reformskim procesom, ali da se i dalje suočava sa specifičnim političkim pitanjima, među kojima su Kosovo i Metohija i neuvođenje sankcija Rusiji, ali i dvostruki standardi.

"Ali mi nikako ne treba da odustanemo, već da nam sve ovo da vetar u leđa za naše reforme", rekla je Elvira Kovač.

O predlogu ministra Marka Đurića

Govoreći o predlogu ministra spoljnih poslova Marko Đurić da Srbija i region postanu deo šengenskog prostora, Kovačeva navodi da bi takav potez imao konkretne koristi za građane i privredu.

Šengen bi doneo lakši protok ljudi i robe, smanjio troškove i omogućio građanima da neposredno osete prednosti evropskih integracija, rekla je ona, podsećajući da je najveća podrška članstvu Srbije u EU zabeležena nakon vizne liberalizacije.

Dodala je da za sada nema zvaničnih reakcija iz Brisela, ali da pojedine države članice ocenjuju inicijativu kao zanimljivu i vrednu razmatranja.

Komentarišući izjavu evropske komesarke za proširenje Marta Kos o integraciji kandidata u delove jedinstvenog tržišta EU, energetsku i digitalnu mrežu, Kovačeva je rekla da je reč o mehanizmu postepenog približavanja zemalja regiona Evropskoj uniji i pre formalnog članstva.

Kao primer navela je pristupanje Srbije sistemu SEPA, jedinstvenom evropskom prostoru za plaćanja u evrima, što bi trebalo da doprinese bržim i jeftinijim transakcijama.

Govoreći o zahtevima Evropske unije za usklađivanje spoljne politike sa Briselom, Kovačeva je ocenila da se to pre svega odnosi na pitanje sankcija Rusiji.

"Srbija ima niži stepen usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU u odnosu na druge zemlje kandidate, ali je cilj da se taj procenat postepeno povećava", rekla je ona.

Dodala je da Srbija zbog energetske zavisnosti i političkih razloga ostaje pri odluci da ne uvodi sankcije Rusiji.

Važno je da dijalog napreduje

Kovačeva smatra da izjava Kaje Kalas o tome da pitanje Pridnjestrovlja neće biti prepreka evropskom putu Moldavije može predstavljati pozitivan signal i za Srbiju.

Dobro je što se pokazuje da nerešena teritorijalna pitanja ne moraju nužno da zaustave evropske integracije, iako postoje razlike između slučaja Moldavije i pitanja Kosova i Metohije, rekla je ona.

"U našem slučaju je najbitnije da dijalog napreduje i čini mi se da u ovom momentu se ipak razume da je Srbija konstruktivan partner", rekla je Elvira Kovač. 

U skupštinskoj proceduri više zakona

Govoreći o reformama u oblasti izbornog zakonodavstva, Kovačeva je podsetila da su u skupštinskoj proceduri izmene više zakona koje se odnose na izbor predsednika Republike, lokalne izbore, izbor narodnih poslanika i rad Ustavnog suda.

Kako je navela, Srbija je u izradi zakonskih rešenja uzela u obzir preporuke ODIHR-a, organizovala javne rasprave i nastavila konsultacije sa evropskim institucijama.

Najavila je i dodatne izmene zakona koje se odnose na finansiranje političkih aktivnosti i sprečavanje korupcije, kao i usklađivanje pravosudnih zakona sa preporukama Venecijanske komisije.

"Ukoliko bude sve spremno, onda ćemo to usvojiti do sredine juna, pa ako treba, bićemo spremni za izbore, ali ja nekako očekujem da će ti izbori biti kasnije. Mislim da je značajnije da institucije funkcionišu i da radimo", rekla je Kovačeva.

Za Srbiju je važno da nastavi donošenje evropskih zakona, posebno u oblastima koje se odnose na Poglavlja 23 i 24, jer se upravo tu procenjuje napredak, zaključila je Elvira Kovač.