Vučić: Evropa gubi mnoge bitke, zaostaje za SAD i Kinom – potrebne smele odluke

Predsednik Vučić, na panelu u okviru Međunarodne konferencije o globalnoj politici, istakao je da prethodnih godina ništa nije rešavano, već da Evropljani očekuju da će se stvari rešiti same od sebe i potcenjuju druge.

"Kao Evropljani, svi mi gubimo mnoge važne bitke. I uvek mislimo da smo najpametniji, da je ovo najlepši deo sveta. I dalje verujem da je to tako, ali uvek zaboravljamo i potcenjujemo druge i nekako ne shvatamo da zaostajemo za nekim drugim delovima sveta", rekao je Vučić na panelu koji je vodio Tijerije de Monbrijal, osnivač i izvršni predsednik Francuskog instituta za međunarodne odnose i Međunarodne konferencije o globalnoj politici.

Monbrijal je predsednika Srbije kao iskusnog političara sa 12 godina na vlasti pitao o, kako je naveo, najvažnijem pitanju, a to je budućnost našeg kontinenta, odnosno Evrope i Evropske unije.

"Srbija je uvek bila, po istorijskim merilima, ključna zemlja onog što nazivamo istočnom Evropom u nekom širem smislu", rekao je Monbrijal i upitao predsednika Vučića kako posmatra Evropu u ovom trenutku i kakva je njegova vizija aktuelne Evrope i pravca u kome ide.

Vučić je istakao da Evropa zaostaje ne samo za Sjedinjenim Državama, u pogledu robotike, veštačke inteligencije, već zaostaje i za Kinom.

"To postaje sve veći jaz između nas. Takođe verujemo, u čemu takođe grešimo, da imamo nekakvu moralnu i demokratsku superiornost nad drugima, što nikako nije istina, ali mi u to svejedno verujemo. To je kao kada zapadno Rimsko carstvo nije shvatalo šta se dešava na njegovim granicama i to carstvo se urušilo. Ne verujem da će se Evropa urušiti, to se nikada neće desiti, ali sa svim tim statistikama, recimo za nekih 70 godina, činićemo 5,8 odsto ukupnog svetskog stanovništva, ako govorimo pre svega o demografiji, zatim novim tehnologijama, veštačkoj inteligenciji i robotici, takođe o bezbednosti i odbrani. Kao Evropa, mi tu zaostajemo", naveo je Vučić.

Dodao je da je drugo pitanje da li su Evropljani spremni da to priznaju ili ne.

"Kinezi vredniji, temeljniji, posvećeniji od Evropljana"

Navodeći da Evropljani mogu da nastave da žive u nekakvom balonu verujući da su važniji od ostalih, Vučić je ukazao da je to velika greška.

Naveo je da u poslednjih 20 godina ništa unutar evropskih zemalja nije menjano kako bi se situacija promenila.

"Moraćemo da pripadamo Evropi, bićemo u Evropi, imaćemo istu sudbinu kao i vi, ali ja nisam veliki optimista kada je reč o ukupnoj budućnosti koju gradimo ovde", poručio je Vučić.

Naveo je kao primer Kinu i istakao da su Kinezi vredniji, temeljniji, posvećeniji od Evropljana.

"Imaju to tigrovo oko, u smislu da su spremni da prešišaju svakoga na svetu, a mi nismo. Da pomenemo naše radno vreme ili sindikate, njihove zahteve. Šta je sa digitalnom lenjošću za vreme radnog vremena u Evropi, a u poređenju sa Kinom? Ne možemo da se nadmećemo sa njima ni na jednom nivou i to se neće promeniti. Možemo sebi da laskamo, da lažemo sami sebe, da radimo četiri sata dnevno efektivno u poređenju sa osam do 10 sati dnevno. Na taj način se ne mogu postići isti rezultati i ciljevi i to se neće promeniti. Postali smo u potpunosti zavisni od društvenih mreža, političke odluke donosimo ne u skladu sa stvarnim ciljevima, već to radimo samo da bismo laskali javnom mnjenju i publici i društvenim mrežama", rekao je Vučić.

Dao je primer kada su mu tokom pregovora Beograda i Prištine u Briselu Žozep Borelj i Miroslav Lajčak rekli da ne mogu otvoreno da kažu određene stvari, jer će imati probleme na društvenim mrežama.

"Otvoreno su mi rekli 'Aleksandre, imamo problem sa armijom botova, sa armijom trolova na društvenim mrežama jer ako kažemo nešto, naći ćemo se pod masovnim udarom tih ljudi i Evropska komisija to ne može da izdrži'. Ja sam onda rekao: 'To znači da vi vaše odluke donosite da biste zadovoljili ljude na društvenim mrežama'. Čemu da se nadamo u budućnosti? I to tako ide, jer svi znaju i svi govore ono što ljudi žele da čuju", ukazao je Vučić.

"Preživljavamo dan za danom, očekujemo da bi nešto moglo da padne sa neba da nas spase"

Upitao je koja je to odluka koja je doneta proteklih godina koja je promenila putanju kako rešiti nizak privredni rast u Evropi.

"Da li je Evropa najlepše mesto na svetu? Jeste, ali kakva je bila stopa rasta proteklih 10 godina? Da li se možemo porediti sa kineskim rastom ili američkim rastom? Ne možemo da se poredimo, zaostajemo. Predviđeno je da će Evropska unija, evrozona konkretno, imati ove godine recimo 0,7 odsto privredni rast, a sada je to palo na 0,4 odsto, pa na 0,3 odsto. To su stvari o kojima moramo da pričamo, ali da bismo shvatili našu poziciju, svet nije samo Evropa i mi moramo da shvatimo našu poziciju u tom svetu", istakao je Vučić.

Kada je reč o Ukrajini, kako je naveo Vučić, sve je u redu sa tim da je potrebno primiti je u EU zbog pitanja bezbednosti, ali pitanje je kakva bi bila teritorija Ukrajine koja će biti primljena kao deo Evrope.

"Sve je komplikovano. Šta je rešeno prethodnih godina? Gotovo ništa. Preživljavamo iz dana u dan, očekujemo da bi nešto tako moglo da padne sa neba, da nas spase", dodao je Vučič.

Na konstataciju Monbrijala da je to njegova dijagnoza i da je možda malo previše, Vučić je rekao da nije previše, već da pre može biti premalo.

"Evropi potrebne strateške i smele odluke"

Predsednik je poručio da su Evropi potrebne strateške i smele odluke i da mora biti aktivnija u širenju svog uticaja u Africi i Aziji, a da ne treba da gubi vreme na tehnička i birokratska pitanja.

Vučić je istakao da, i ako dođe do promena administracije u budućnosti u Vašingtonu, ne veruje da će to doneti nekakve velike vesti u smislu da će to povratiti jedinstvo između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država.

"SAD vode sopstvenu bitku protiv Kine po različitim pitanjima. Ne znam šta će Evropa uraditi tim povodom. Ako me pitate za rešenja, ja nisam toliko pametan kao vaši prethodni gosti i to moram otvoreno da kažem. I nemam rešenja, ja vidim rezultate. To je kao da analizirate izbore u nekoj zemlji. Znam rezultate i vidim ko je negde grešio, a ko je imao dobru kampanju i šta je trebalo drugačije da se uradi. Ali da budem iskren, ne vidim nekakva velika rešenja. Ako pitate nas kao jednu malu zemlju u poređenju sa velikom Evropom, naravno, moja zemlja je meni izuzetno značajna, ali iz vašeg ugla je beznačajna, smatram da treba da idemo u pravcu nekih strateških rešenja. Svi mi moramo biti hrabriji i otvoreniji za promene", naveo je Vučić.

Dodao je da, ako se sve svodi na, kako kaže, popovanje drugima o moralnoj superiornosti i demokratskim vrednostima, onda bi on postavio pitanje da li bilo ko veruje da su Rumunija i Bugarska bili u boljem stanju 2007. nego Srbija 2026. godine?

"Reći ću vam odmah – niko ozbiljan u to ne veruje. Ali u međuvremenu, sve se promenilo, ali mi to nismo primetili. Sve oko nas u današnjem svetu se promenilo. Kako će Evropa to prebroditi, ne znam. Ne verujem da će svi problemi biti rešeni ako neko prihvati moje ideje ili ideje (premijera Albanije) Edija Rame da naše zemlje budu uvedene u Evropu bez da imamo naše visoke predstavnike, odnosno komesare, bez prava na veto, bez da možda imamo pravo glasa u Evropskoj komisiji ili u Evropskom parlamentu. Ljudi će uvek reći: 'To nam ne treba, to nije popularno u našoj zemlji', jer je ljudima dosta svih tih stranaca, nekih novopridošlih i ostalih. Smatram da su Evropi potrebne smele, strateške odluke, ali to je moje mišljenje", naglasio je predsednik Srbije.

Na pitanje Monbrijala šta bi preporučio sadašnjim članicama Evropske unije i u kom pravcu bi trebalo da gledaju, Vučić je rekao da, što se tiče nekakvih preporuka i saveta EU, ne bi bilo ozbiljno i bilo bi neodgovorno sa njegove strane da se upušta u tako nešto.

"Ako mogu da kažem na nekom filozofskom planu, ja bih veoma agresivno išao sa širenjem još jačeg uticaja Evrope u Africi, u Aziji. Ne bih gubio vreme svakodnevno na nekim tehničkim, birokratskim pitanjima. Treba raditi velike stvari u tom novom svetu u razvoju, jer ne radi se samo o ekonomiji, o rastu, već i o veštačkoj inteligenciji i robotici. Kina postaje, recimo, dominantna sila i u Africi. Šta će se desiti sa Latinskom Amerikom? Sjedinjene Države se sada time bave, iz sopstvenog ugla. Evropa je krenula da se hvata u koštac sa tim pitanjima i to je dobar strateški odgovor, ali potrebno je više. Evropi je potrebno više, u to nema sumnje", poručio je predsednik Vučić.

"Najveće zemlje na svetu, osim SAD, ne priznaju kosovsku nevazisnost"

Predsednik Vučić izjavio je da mnogi zaboravljaju da je Srbija, bez bilo kakve dozvole Saveta bezbednosti UN, napadnuta pre 27 godina i istakao da najveće i najsnažnije zemlje na svetu, osim SAD, nisu priznale kosovsku nezavisnost.

Ukazao je i da je Srbija i danas u teškoj situaciji zbog pitanja KiM.

"Neki od vaših gostiju su rekli 'Dobro, to je bio prvi rat u Evropi posle Drugog svetskog rata, rat u Ukrajini', a to nije tačno. Mi smo napadnuti i to ne u skladu sa rezolucijama i poveljom Ujedinjenih nacija pre 27 godina, niko to ne može da porekne. Bila je to laka odluka za velike zapadne sile, bez bilo kakve dozvole Saveta bezbednosti. Danas, kada razgovaram sa Francuzima, Nemcima i ostalima, uvek mi kažu i koriste istu rečenicu 'Aleksandre, zašto vi još uvek gledate u prošlost? Okrenite se budućnosti'. Kažu mi, 'vodite računa o budućnosti vaše zemlje'", rekao je Vučić.

Naveo je da im uvek odgovori da Srbija radi, da ima veći privredni rast, iako možda nije bogata.

"Da li ste, međutim, spremni da odete u Ukrajinu i kažete mom prijatelju Volodimiru Zelenskom: 'Slušaj, ne razmišljaj o prošlosti, ono što se desilo sa Krimom 2014. desilo se, ali koga briga?'", rekao je Vučić.

Istakao je da svuda na svetu ima država koje ne priznaju kosovsku nezavisnost.

"Kina, Kazahstan, Rusija, mnoge druge države, Indija i sve ostale. I vi mislite 'mi smo doneli odluku i to je to'. Najveće i najsnažnije zemlje na svetu to nisu odlučile, osim SAD. Tako dolazimo do situacije da nismo u potpunosti usklađeni sa spoljnom politikom Evropske unije", rekao je predsednik Srbije.

Dodao je da se Srbija imala preporuke i po tom planu i da možemo da budemo deo evropskog odbrambenog sistema, ali da ne možemo biti deo NATO-a.

Dajte nam nešto, dajte nam otvorene granice. Ne treba nam pravo veta, ne trebaju nam komesari, ne trebaju nam čak i vaši fondovi. Ne radi se o tome. Imali smo odnos javnog duga i BDP 79 odsto kada sam ja postao predsednik Vlade, danas je 40 i nešto odsto. S tim nemamo problem. Ali o čemu se stvarno radi? Neko mora da stvori priliku za Srbiju i srpski narod i neko mora da kaže 'dobro, možete da dobijete ovo' i da razumete naš stav. Jer uzeti 14 odsto nečije teritorije i sada kažete tom nekom da treba da bude srećan i da nas zadovoljite sa svim vašim odlukama koje su se desile posle toga. To nije realistično", naveo je Vučić.

Naglasio je da Evropa mora da reši sve probleme na kontinentu. "Rešite to, rešite to brzo i efikasno", rekao je Vučić.

"Velike sile nikada ne mogu da budu krivci"

Ocenio je da evropska uloga u Zalivu može da bude veća.

"Ali, potrebne su nam smele odluke. Inače, preživljavanje iz dana u dan, mučenje svih nas zajedno, nikakvo dobro iz toga neće izaći. To je ono što ja mislim, možda grešim, ali bojim se da ne", rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je rekao da je većina evropskih zemalja saglasna sa činjenicom da je Rusija prekršila teritorijalni integritet Ukrajine, ali da nijedna nikada nije rekla da je prekršen i teritorijalni integritet Srbije kada je reč o KiM.

"Kada god bi nam neko prišao sa ciljem da postignemo pomirenje na Balkanu, uvek su nam rekli: 'Pogledajte Francusku i Nemačku, mi smo se pomirili posle 1945. i sada je sve u redu'. To je tačno, ali imali ste stvarne posledice, imali ste razgovore o tome ko je kriv za šta i o kojim principima se radilo. Moje pitanje je onda 'ako svi kažemo Rusija je prekršila teritorijalni integritet Ukrajine, kako onda da ni jedna od tih evropskih zemalja, nijedna nikada nije rekla 'prekršili smo teritorijalni integritet Srbije, to nije bilo u skladu sa Poveljom UN i sa međunarodnim javnim pravom'", rekao je Vučić na konstataciju Monbrijala da Evropa mora da se suoči sa svojom istorijom i pogleda u budućnost ako želi da sustigne SAD i Kinu.

Istakao je i da bi srpski narod lakše prihvatio sve druge stvari ukoliko bi neko priznao da je prekršen teritorijalni integritet Srbije, ali, kako je rekao, uvek se insistira na tome da je to neka druga priča, jer velike sile nikada ne mogu da budu krivci.

"Ako bi neko to rekao, onda bi srpski narod prihvatio mnogo lakše sve ostalo. Ali uvek se insistira na nečemu drugom. Svi kažu: 'Ali to je druga priča'. Pa, svaka priča je drugačija, ali postoje principi. Recite nam da li je to urađeno u skladu sa Poveljom UN ili ne, ali niko to neće da prizna, niko neće to da kaže, jer velike sile nikada nisu krive, već samo male zemlje, male države mogu da budu krivci, a nikada velike – u tome je tragedija", rekao je Vučić.

Naglasio je da je zbog takve situacije Evropa izgubila uticaj u Africi u odnosu na Amerikance i Kineze, pa čak i Turke.

"Evropa je najuticajniji kontinent bila u Africi, sada su to Amerikanci i oni imaju veći uticaj. Zatim Kina, daleko najveći, najveći uticaj u Africi. Čak i Turska je tu i nadmeće se sa Evropom za uticaj u Africi. Da li je to njihova krivica ili je naša? Mi smatramo da smo mi moralno superiorni, da bi trebalo da držimo predavanja drugima. I kakav je rezultat na kraju? Nije dobar rezultat za nas", rekao je predsednik Srbije.

De Monbrijal se nakon Vučićevog izlaganja saglasio da je međunarodno pravo povređeno devedesetih godina, kao i da je istina da Evropljani često sebe smatraju superiornim u odnosu na druge kontinente prema kojima, kako je rekao, nisu demokratski nastrojeni.