Nema kraja mukama Srba na severu KiM – od Kurtijeve "čvrste ruke" do albanskog nadmetanja u nacionalizmu

Nakon najave albanskih političara da će u Severnoj Mitrovici biti izgrađen tzv. muzej genocida Srba nad Albancima, kao i zatvaranja srpskih ambulanti u opštini Srbice, raste strah za većinski srpske opštine, kao i za srpske zdravstvene i obrazovne ustanove na Kosovu i Metohiji.

 Politikolog Ognjen Gogić, koji se nalazi u Severnoj Mitrovici, razgovarao je sa meštanima koji kažu da su navikli na “performanse albanskih političara“, koji poslednjih godina često bez poziva i najave dolaze u opštine na severu KiM. Međutim, stanovnike Severne Mitrovice više brinu tekući problemi koji direktno utiču na njihov život – delovi grada bili su bez struje i vode, a tu je i pitanje primene zakona o strancima.

Takođe, hapšenja Srba, koji decenijama žive u enklavama u okviru opština koje su većinski albanske dovode do uznemirenja javnosti, naročito zato što ne postoji poverenje u sudske postupke.

Većinski srpske opštine nakon prošlogodišnjih lokalnih izbora opet imaju srpske vlasti. Međutim, oni se suočavaju sa novim problemima – zatekli su osoblje koje nisu sami zaposlili, a sada postoje peripetije oko toga koga mogu otpustiti i mogu li zaposliti nove kadrove, ističe Gogić. Prisutno je i mešanje centralne vlasti u rad lokalne uprave.

"Inspekcija je zatvarala objekte, ali u pitanju je inspekcija iz Prištine. Pokazalo se što se i očekivalo, da će centralna vlast da visi nad glavama lokalne samouprave", navodi Gogić.

Lokalni budžeti smanjeni, Priština ulaže samo u policijske stanice

Kurtijeva vlada u ovogodišnji budžet nije uvrstila ni paru za bilo koji kapitalni projekat u većinski srpskim opštinama. Pritom, budžet opština za ovu godinu je smanjen, između ostalog i jer nije sproveden popis, prema kojem manje ljudi živi u tim opštinama nego što je zaista slučaj.

“Za kapitalne projekte zadužene su centralne vlasti, a lokalni budžeti služe za redovno funkcionisanje i održavanje. Uprkos amandmanima Srpske liste, budžet je usvajan naprečac, tek u februaru za ovu godinu. Ovo je bila improvizacija, ali vlada u Prištini usmerava sredstva tamo gde ima glasače – na albanske sredine, ali i tamo gde je opozicija jača, i oni su bili uskraćeni za neka sredstva“, objašnjava Ognjen Gogić.

S druge strane, Priština ulaže u izgradnju stanica tzv. kosovske policije.

“Vlada nije pokazala interesovanje da poboljša uslove života, umesto toga intencija je da se vlada vodi čvrstom rukom. Osnažuju se stanice, punktovi, baze, da bude što više prisutna u srpskim sredinama. Pokazuje se odnos nepoverenja i potrebe nadzora“, rekao je Gogić.

Nadmetanje u nacionalizmu

Dve ambulante iz sistema Republike Srbije, u većinski srpskim selima Suvo Grlo i Banje, albanske vlasti opštine Srbica su zatvorile.

Ognjen Gogić smatra da ječ o nadmetanju opozicionih partija sa Kurtijevim Samoopredeljenjem u nacionalizmu.

“Kurti je u više navrata podvukao da neće prekidati usluge na drastičan način, ali ovde je gradonačelnik Srbice iz opozicione Tačijeve DPK to inicirao. Pozvao je inspekciju iz Prištine da sprovede nadzor nad radom ustanova što je dovelo do zatvaranja ambulanti i otvaranja pod novim amblemima. Sami Ljuštaku je hteo da izazove Kurtija i da uđe na njegov teren, da pokaže da i on može da zatvara srpske ustanove, čime mu je bacio rukavicu u lice“, objasnio je Gogić.

Kako teče primena zakona o strancima

Kada je reč o primeni zakona o strancima i olakšicama koje su date Srbima koji borave na KiM, Gogić kaže da postoje problemi u praksi, ali da dosad niko nije deportovan.

On je morao da se prijavi kao stranac – otišao je u policijsku stanicu, pokrenuo aplikaciju i prijavio se kako ne bi imao problema sa policijom.

„Počela je primena i toga se pridržavaju građani centralne Srbije, ali i stranci. Ali tu je i primena olakšica za Srbe koji žive na KiM, a koje im omogućavaju kosovske isprave, dok onima koji borave na KiM treba da nabave boravišne dozvole“, pojašnjava Gogić.

Dodaje da je realizacija primene olakšica kasno počela, da neki građani nisu obuhvaćeni olakšicama, ali da se na njih primnjuju stari propisi. Tada se traže neki dokumenti za koje se mislilo da neće biti potrebni.

“Prema mojim saznanjima, niko nije imao problem zbog ovog zakona, ne primenjuje se strogo prema onima koji još nisu rešili svoj status“, naveo je Gogić.

Postoji i problem primene zakona o vozilima. Na Jarinju postoji divlji parking gde ljudi moraju da ostave vozila jer ne mogu da uđu na KiM.