Đukanovićeva negira optužbe za špijunažu – sud u Prištini odbacio ključni dokaz

Đukanovićeva je uhapšena 28. februara prošle godine u Kosovskoj Mitrovici i od tada je u pritvoru. U Osnovnom sudu su tužilac Bekim Kodraljiu i branilac optužene, advokat Predrag Miljković, iznosili uvodne reči i dokaze.

Tužilac je po izjašnjavanju optužene rekao da "prikupljeni dokazi ukazuju da je Đukanovićeva kontinuirano radila za interese Bezbednosno-informativne agencije, čime je ugrozila ustavni poredak, bezbednost građana i misije OEBS-a".

"Okrivljena je u kontinuitetu zloupotrebljivala poverenje i pristup poverljivim informacijama, delujući u interesu BIA. Njena aktivnost nije bila slučajno, već dobro koordinirana. Imala je kontakte sa službenicima BIA, posebno sa Aleksandrom Vlajićem, koji je kao agent BIA proglašen krivim i osuđen, a na osnovu dokaza, i slobodnom voljom je priznao krivicu. Ova presuda ima ključni dokaz u ovoj krivičnoj stvari, jer je Vlajić primao informacije od okrivljene Đukanovićeve i prosleđivao ih kancelariji BIA", naveo je tužilac.

Sudsko veće, predvođeno sudijom Rahmanom Bećirijem, odbilo je da prihvati presudu Vlajiću kao dokaz u ovom postupku.

Zahtev za odbacivanje presude podneo je branilac optužene, ocenivši da su predočeni dokazi tužilaštva pokazali da nema "ni početnog slova od špijunaže", te da je predmet zasnovan uglavnom na pretpostavkama i slobodnim tumačenjima policije.

Advokat Miljković je tokom suđenja osporavao pretres mobilnih telefona osumnjičene, smatrajući da se pretres mobilnog telefona ili bilo kog elektronskog uređaja ne može obaviti bez naredbe suda.

"Tužilac je ovde našao mehanizam po kom privremeno zapleni telefon, pa ga svojim rešenjem uputi na digitalnu forenziku, odnosno analizu, izvrši faktički pretres, a to nazove 'analizom uređaja'. To nije isto", ističe Miljković.

Naglašava da treba da postoji naredba suda za tako sprovedene radnje, jer su u pitanju najprivatnije stvari koje čovek može da ima, a to je njegov mobilni telefon, odnosno digitalni sadržaj na uređaju.

"Tokom današnjeg postupka nije bilo svedoka, što je začuđujuće za jedan ovako veliki postupak, da kažemo, odnosno veliku optužnicu – špijunažu. Nije bilo svedoka, samo smo izvodili materijalne dokaze, odnosno tužilačke dokaze. Tužilac je na početku elaborirao, a mi smo zatim iznosili svoje primedbe na te dokaze. Na kraju, sud je uvažio naše primedbe. U pitanju su presude kojima je Vlajić osuđen za krivično delo špijunaže, kao i njegove izjave nakon čega je sklopio sporazum o priznanju krivice. Ukazali smo da ta presuda ne može biti dokaz protiv Jelene, niti njegova izjava može biti dokaz protiv Jelene, s obzirom na to da ni sam nije izjavu dao pod zakletvom, odnosno da je mogao i imao motiv da kaže bilo šta, okrivi bilo koga, pa i sebe, a da za to ne snosi nikakvu odgovornost u tom smislu. Sud je pravilno odlučio kada je izdvojio presudu i njegovu izjavu iz spisa predmeta", naveo je Miljković.

U daljem postupku dokazivanja navoda iz optužnice, Miljković objašnjava da je sada uopšte upitno da li postoji komunikacija sa bilo kojim takozvanim agentom BIA-e, s obzirom na to da kao dokaza "nema presude kojom je on osuđen", odnosno da se sve zasniva na spekulacijama.

"Čitav predmet pratila je velika, da kažemo, interpretacija policije, policijskih istražitelja, interpretacija nekakvih prepiski i nekakve komunikacije. Previše, spekulacija, interpretacija i tumačenja za jednu ovako ozbiljnu stvar. Sledeće ročište je 23. aprila, odnosno, završne reči u ovom postupku, nakon čega smatram da će Jelena biti oslobođena za ono za šta se tereti", podvukao je Miljković.

Tužilaštvo u Prištini je 4. septembra prošle godine podiglo optužnicu protiv Jelene Đukanović zbog sumnje da je kao službenik za programe u centru OEBS-a u regionu Kosovske Mitrovice navodno izvršila krivično delo špijunaža, tako što je pribavljala i dostavljala osetljiva dokumenta Bezbednosnoj informativnoj agenciji (BIA).