Starović: Nema zastoja ka EU, čekamo mišljenje Venecijanske komisije oko Mrdićevih zakona

Posle razgovora u Briselu o nastavku evropskih integracija Srbije, iz Beograda stižu poruke o odlučnom nastavku evropskog puta, dok Evropska unija upozorava na sporost reformi – posebno u oblasti pravosuđa – i potrebu usklađivanja sa mišljenjem Venecijanske komisije.

U takvom kontekstu, dodatno se otvaraju pitanja o ispunjavanju merila za dobijanje IBAR-a (Izveštaj o ispunjenosti privremenih merila – Interim Benchmark Assessment Report) i pristupu evropskim fondovima.

Ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović kaže da evropski put Srbije nije blokiran, niti da je u zastoju zbog takozvanih Mrdićevih zakona, odnosno izmena i dopuna seta zakona iz oblasti pravosuđa.

"Sastanci sa predstavnicima iz EU su bili konstruktivni, sadržajni i operativni. Postoje određene kritike takozvanih Mrdićevih zakona. Nastojimo da dokažemo kako u njihovoj primeni neće biti nikakvih negativnih posledica. Pozvali smo Venecijansku komisiju da ponudi svoje mišljenje. Sledićemo njihove preporuke", ističe Starović.

Govoreći o zahtevu Brisela da primena Mrdićevih zakona bude odložena do mišljenja Venecijanske komisije, Starović navodi da nije bilo reči o bilo kakvoj suspenziji ili obustavi njihovog sprovođenja.

"Ozbiljna smo država, zakoni su usvojeni u Narodnoj skupštini, objavljeni u Službenom glasniku i u pravnom su prometu. Adresiramo samu primenu kako ne bi došlo do posledica koje bi se smatrale pogoršanjem situacije u oblasti vladavine prava. Već na osnovu preliminarnog mišljenja, reagovaćemo ako bude potrebno", naglašava ministar za evropske integracije.

"Problem Srbije nedostatak društvenog konsenzusa oko EU"

Na pitanje da li bi eventualno negativno mišljenje o Mrdićevim zakonima uticalo na dostizanje prelaznih mera u poglavljima 23 i 24, koja se odnose na oblasti pravosuđa i vladavine prava, Starović odgovara da u tome nema direktne veze.

"Ne postoji jedan ključni uslov za dostizanje merila. Legislativni deo je u fokusu – usvajanje zakona, uredbi, strategija i akcijskih planova – a potom sledi merenje efekata primene. Pred nama je ukupno 91 obaveza, ali sam uveren u angažman i snažnu političku volju. Problem Srbije je što nema društveni konsenzus oko toga da je Unija prioritet", ukazuje resorni ministar.

Smatra da isplata sredstava iz fondova EU nije ugrožena, kao i da ona takođe zavisi od mišljenja Venecijanske komisije i načina na koji će Beograd reagovati.

"Srbija je trenutno najuspešnija u realizaciji projekata na osnovu finansijskih sredstava iz plana rasta EU za Zapadni Balkan. Ne verujem da će biti problema oko najavljene evaluacije namenjenih sredstava", objašnjava Starović.

"Približavmo se otvaranju klastera 3"

Kada je reč o nacrtu godišnjeg izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji, koji je nedavno predstavljen na sednici Odbora za spoljne poslove EP, Starović ocenjuje da je još rano govoriti o konačnom ishodu izveštaja, ali da veruje da će "biti negativan s obzirom na to da ga je sačinio Toni Picula".

"Radi se o čoveku koji ne propušta nijednu priliku da uvredi srpski narod i državu. Kada bismo se vodili deklaracijama i rezolucijama EP, koje nisu obavezujuće, ne bismo postojali kao država. Za nas su važniji izveštaji EK, a verujem da smo uz Crnu Goru najspremniji", tvrdi sagovornik Jutarnjeg programa.

Podvlači da je osnovni problem obezbeđivanje političkog konsenzusa 27 članica EU, ali da se i u tom kontekstu stvari pomeraju na bolje.

"Dobili smo snažnu i proaktivnu podršku Francuske, kao i zemalja Unije sa kojima smo, tradicionalno, u dobrim odnosima. Kada govorimo o usaglašavanju spoljne i bezbednosne politike sa evropskom, povećavamo je i trenutno je na 68 odsto, a očekivanja pojedinih članica je da dostigne nivo od 70 procenata. To bi nas približilo otvaranju klastera 3", zaključuje ministar za evropske integracije Nemanja Starović u razgovoru za Jutarnji program Radio-televizije Srbije.

Emisiju u celosti možete da pogledate u video-zapisu na početku teksta.