"Mrdićevi zakoni" i pravosuđe – reforma sistema ili kozmetičke izmene

Nikola Uskoković dobio je najviše glasova na nivou viših javnih tužilaštava, dok su na nivou osnovnih tužilaštava pobedu odneli Predrag Milovanović i Boris Pavlović na ponovljenim izborima za članove Visokog saveta tužilaštva.

Novi sastav treba da počne sa radom 6. aprila ove godine, ali ostaje pitanje da li pomenuti izbori predstavljaju kraj dvomesečnog "vanrednog stanja" u Visokom savetu tužilaštva.

Istovremeno je okončana i trodnevna obustava rada Advokatske komore Srbije zbog takozvanih "Mrdićevih zakona", koji i dalje izazivaju podele u pravosuđu.

Jedni smatraju da će unaprediti rad tužilaštva i drugih pravosudnih organa, dok drugi tvrde da duboko zadiru u nezavisnost i samostalnost pravosudne profesije, a kritike stižu i iz EU.

Suprotstavljeni blokovi

Svetlana Nenadić je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekla da svedočimo blokadi koja traje, kako smatra, neprimereno dugo u tužilačkom savetu. Postavlja, takođe, pitanje da li će savet, nakon okončanja blokade, obavljati svoju ustavnu ulogu – da štiti samostalnost tužilaca u njihovom postupanju.

"Bojim se da konačni rezultati izbora ne daju mnogo razloga za optimizam. U savetu imamo dva međusobno suprotstavljena bloka, izbori su održani u takvoj atmosferi, a nezavisni kandidati nisu ušli u borbu između dva bloka", ističe Nenadićeva.

Prema njenim rečima, Predrag Milovanović, koji ne pripada nijednom od tih blokova, dobio je i sada i u decembru najviše glasova što, smatra, ukazuje na prelivanje glasova iz jednog bloka u drugi.

Samostalnost tužioca

Govoreći o tzv. Mrdićevim zakonima, Nenadićeva navodi da su doneti mimo uobičajene procedure. Iako su u skladu sa Ustavom i zakonom, ranija praksa je podrazumevala javnu raspravu pre njihovog usvajanja.

"Pravosudni zakoni su sistemski i važe za sve građane, jer regulišu jednu granu vlasti. Veoma je važno da pre njihove primene budu obavljene konsultacije na profesionalnom nivou. Ustavne reforme iz 2022. i 2023. godine bile su pod lupom Venecijanske komisije. Nije mi jasno zašto se od te prakse odustalo", ukazuje Nenadićeva.

Napominje da je ključna zamerka to što Mrdićevi zakoni menjaju hijerarhijske odnose u tužilaštvu, jer slabe ulogu Visokog saveta tužilaštva, koji je jedino telo nadležno da garantuje samostalnost tužilaca.

"Prebacivanje težišta sa VST na rukovodioce tužilaštava slabi samostalnost tužilaca, jer ti rukovodioci nemaju obavezu da obezbede njihovu samostalnost i ne mogu biti njen garant", ističe gošća Jutarnjeg programa.

Kozmetičke ili suštinske promene u pravosuđu

Ivana Josifović iz Udruženja sudija i tužilaca Srbije izjavila je za RTS da se nada da ćemo nakon izbora dobiti savet koji će obavljati svoju Ustavom i zakonom propisanu funkciju i štititi interese, samostalnost i nezavisnost nosilaca pravosudnih funkcija.

"Izbori su protekli u atmosferi koja odslikava, po mom mišljenju, loše društveno-političko stanje, u kojem se stručnost, osposobljenost i spremnost da se zalaže za tužilačke kriterijume i nezavisnost stavljaju u drugi plan", ističe Josifovićeva.

Potvrđuje da su tzv. Mrdićevi zakoni doneti u skladu sa propisima, ali da, po njenom mišljenju, nije reč o reformskim zakonima u pravosuđu. Podseća da je, kako kaže, "najteža" reforma sprovedena 2009. i 2010. godine, čije se posledice i danas osećaju.

Josifovićeva navodi da su Mrdićevi zakoni pre kozmetičke nego suštinske promene u pravosuđu – da ima dobrih rešenja, ali i onih koja se mogu dovesti u pitanje.

"Blokada VST nije dvomesečna, već, nažalost, traje mnogo duže, jer imamo veliki broj nepopunjenih tužilačkih mesta u mnogim tužilaštvima. Građane, ipak, najviše interesuje redovno funkcionisanje tužilaštava i sudova", zaključuje Josifovićeva.

Gostovanje u celosti možete pogledati u video-zapisu na početku teksta.