Istoričar Gudžić o 18 godina samoproglašene nezavisnosti tzv. Kosova: Srbi pod represijom, Albanci razočarani

Osamnaest godina prošlo je od jednostranog proglašenja nezavisnosti tzv. Kosova. Istoričar iz Gračanice Aleksandar Gudžić izjavio je za RTS da se položaj Srba nije promenio, da se njihov broj na Kosovu i Metohiji smanjuje, te da su izloženi stalnoj političkoj i institucionalnoj represiji. S druge strane, ističe, izneverena su očekivanja kosovskih Albanaca, što je dovelo do njihovog iseljavanja u poslednjim godinama.

Srbi se sećaju zločina, kada je pre dvadeset i pet godina, u bombaškom napadu na autobus "Niš ekspresa" u Livadicama kod Podujeva, stradalo dvanaestoro, a ranjeno četrdeset troje raseljenih Srba. Priština se, istovremeno, priprema za proslavu 18 godina od proglašenja nezavisnosti tzv. Kosova.

Aleksandar Gudžić, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, izjavio je da se položaj Srba nije značajno poboljšao od 2008. godine, kada je tzv. Kosovo proglasilo nezavisnost.

"Srbi ne osećaju da su poželjni u kosovskom društvu. Iako teorijski postoje evropski zakoni koji garantuju njihova prava, u praksi se ne primenjuju, a broj Srba na KiM se smanjuje", naglašava Gudžić.

Izneverena očekivanja

Prema njegovim rečima, kosovski Albanci su očekivali da će dobiti punu nezavisnost, ali do toga nije došlo.

"Izneverena su njihova očekivanja, što je dovelo do masovnog iseljavanja. Nekoliko stotina hiljada Albanaca napustilo je Kosovo u poslednjih deset godina. Istraživanje međunarodnih organizacija je pokazalo da 70 odsto mladih Albanaca želi da ode", dodaje istoričar.

Gudžić ističe da je jednostrano proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova duboko podelilo društvo, u kojem Srbi ne veruju u dobre namere kosovskih institucija, a kosovski Albanci ih smatraju "petom kolonom" koja deluje protiv kosovske državnosti što, kaže, ne odgovora istini.

Dodatno iseljavanja Srba

Govoreći o novim zakonskim propisima, kao što je Zakon o strancima i vozilima, Gudžić ističe da će najviše pogoditi Srbe na Kosovu i Metohiji, te da privremene institucije u Prištini i međunarodna zajednica moraju pokazati veći interes za srpsku zajednicu.

"Primena ovih propisa može dovesti do gaženja srpskih institucija, zdravstva i prosvete, a u budućnosti i do zatvaranja radnih mesta i dodatnog iseljavanja Srba", ističe gost Jutarnjeg programa.

Gudžić, takođe, podseća da političke elite u Prištini primenjuju zakone samo kada im to odgovara, a evropski propisi koje ne prihvataju ostaju neprimenjeni.

"Dolazi do nasilnog uguravanja srpskih institucija u kosovski sistem i demonstracije političke moći", dodaje Gudžić.

Prema njegovom mišljenju, zapadne zemlje, koje su podržale tzv. kosovsku državnost, tolerisale su pravno nasilje kosovskih političkih elita.

"Očekujem da će zapadne zemlje nastaviti da podržavaju kosovske Albance u njihovoj težnji ka nezavisnosti", zaključuje Aleksandar Gudžić.