Poslanici o amandmanima na predložene zakone, nastavak sednice sutra

Посланици Скупштине Србије завршили су у 18 часова рад за данас, а седница ће бити настављена сутра у 10 часова.

Министар правде Ненад Вујић оценио је да се кроз измене које доноси предложени сет правосудних закона који се налази у скупштинској процедури стварају услови да се подигне ниво ефикасности правосуђа у Србији.

Вујић је навео да је цео сет закона усмерен ка променама и изменама које су нормалне у правном оквиру и у свакој уређеној правној држави и додао да право и пракса не познају нормативну непроменљивост.

"То указује и сама Венецијанска комисија, која увек говори да је неопходно у току реформских процеса, али и изван њих, вршити одређена подешавања, одређене измене, јер право мора да прати и живот, а исто тако и искуства која имамо у примени одређених закона", рекао је Вујић.

Истакао је да Министарство правде подржава предлоге амандмана које је упутио посланик Мрдић, а на критике поједних посланика опозиције да није било јавне дебате пре упућивања закона у процедуру, Вујић је одговорио да је најбоља јавна дебата она у Народној скупштини, јер су, како је истакао, народни посланици представнци народа.

"Када говоримо и о одређеним процедурама, одређеним мишљењима, предлози који долазе од народних посланика су предлози грађана, јер сувереност потиче од грађана, а грађани своју сувереност врше, између осталог. и преко народних посланика. Они (грађани) врше преко референдума, народне иницијативе и народних посланика", рекао је Вујић.

Говорећи о хијерархијском односу унутар тужилаштва и питању самосталности тужиоца, Вујић је рекао да је Венецијанска комисија и ту врло јасна и да она није против хијерархијског односа који мора да постоји унутар тужилачке организације, уз вођење рачуна о самосталности.

"Предложене измене ни у једном сегменту не угрожавају овај баланс који постоји између самосталности јавног тужиоца и одређеног хијерархијског односа у ком се тај тужилац налази. Венецијанска комисија увек тражи да то мора бити све уређено законом, транспарентно и да се зна ко је одговоран када говоримо о хијерархијском односу", рекао је Вујић.

Народни посланик Новог покрета Србије Урош Ђокић тврдио је у расправи да у рад на нацртима правосудних закона није укључена стручна јавност, додајући да је Високи савет судства дао мишљење да закон треба повући из процедуре.

Министар Вујић је на то одговорио да сет правосудних закона у процедуру није упутило Министарство правде, већ посланик Мрдић и да зато није потребно тражити мишљење Виског савета судства.

Вујић је одговарајући на наводе посланика "Ми - Глас из народа" Бранка Павловића да су и посланици при предлагању закона дужни да траже мишљење Високог савета судства, рекао да постоји разлика у зависности тога од кога потиче предлог.

"Када потиче предлог од Министарства, у том случају не може да изађе из Владе и да крене ка Скупштини без прибављених мишљења која су прописана да морају бити прибављена... Када долази од народног посланика и Народне скупштине, то је потпуно друга правна процедура, зато што ипак Народна скупштина је та која је врховно тело за доношење закона и она може те законе доносити и у процедури која је специфична и која је другачија него када су у питању министарства", рекао је Вујић.

Посланици Скупштине Србије завршили су обједињену начелну расправу о 25 тачака дневног реда ванредне седнице и прешли на претрес у појединостима.

На сет правосудних закона предложено је укупно 174 амандмана, а Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу је прихватио десетак амандмана.

На дневном реду је, између осталог, и листа кандидата за чланове и заменике чланова Комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка, а посланици разматрају и измене Закона о државним службеницима који је поднела Влада Србије.

Председница посланичке групе Странке слободе и правде Мариника Тепић изјавила је данас да има доказе да је Александар Вучић са функције председника Србије "вршио притисак на две директорке стручних институција за заштиту споменика културе да би покренуле противзаконито скидање споменичке заштите са Генералштаба".

Тепићева је у Скупштини Србије показала папире и рекла да су то докази да је Александар Вучић лично водио два састанка на којима је вређао и вршио притисак на две директорке да би покренуле противзаконито скидање споменичке заштите са Генералштаба ради изградње Трампових кула.

"Вучић је лично водио два састанка на којима се директоркама републичког и градског завода за заштиту споменика култуте, госпођама Ђукановић и Вучковић, обраћао увредљиво и претио само зато што су га одбиле да покрену незаконито скидање споменичке заштите са Генералштаба", рекла је Тепићева.

Tврди да је један састанак био у Председништву, 6. фебруара 2024. године, а други у Министарству финансија код министра Синише Малог, 22. маја 2024. године.

После тих састанка директорке те две институције биле су приморане да поднесу оставке, навела је Тепићева.

"Обема директоркама је тражио да покрену скидање споменичке заштите са Генералштаба, а када су одбиле стављене су пред ултиматум – или то покрените или дајте оставку", истакла је Тепићева.

Навела да је "Вучић налогодовац", а да су "Синиша Мали, (Горан) Весић, (Милош) Вучевић, и Маја Гојковић само извршиоци".

"Све ово што данас износим нека се сматра усменом кривичном пријавом против Александра Вучића као налогодавца за злоупотребу службеног положаја и трговину утицајем", рекла је Тепићева.

Министар културе Никола Селаковић оценио је данас да постоји корупција у служби заштите културних добара наводећи да је фирма бивше директорке Републичког завода за заштиту споменика културе (РЗЗСК) Дубравке Ђукановић, коју је пребацила на ћерку, добијала уговоре са државом док је она обављала функцију.

Он је то рекао у Скупштини Србије током обједињене расправе, додајући да је од 2021. године до 2025. године, фирма "Д Арт" д.о.о. из Новог Сада на јавним набавкама закључила 26 уговора у вредности од 99.084.067 динара, за послове везане за заштиту културних добара.  

Селаковић је навео да је Ђукановићева по доласку на место в. д. директора Републичког завода пренела управљачка права у фирми на своју ћерку, након чега је фирма почела да се пријављује на јавне набавке и да добије послове везане за заштиту културе.

Он је рекао да је Ђукановићева иницирала тзв. случај "Генералштаб" за који је он оптужен и додао да је фирма "Д Арт" д.о.о. добијала посао стручног надзора на пројектима као што је изградња објекта поред најстарије цркве у Србији, Цркве Светог Петра код Новог Пазара.

"Пројекат за овај објекат радили су пројектанти из Републичког завода за заштиту споменика културе, а стручни надзор над овим радовима спроводи нико други него студио "Д Арт" д.о.о. Нови Сад. Дакле, то је ова ваша блокадерка, ова што ће вам бити прва на листи или међу првима, ова што је кандидаткиња за будућу министарку културе", поручио је Селаковић посланицима опозиције.

Додао је да је фирма Ђукановићеве добијала уговоре и за надзор на радовима на кули Џепхана у Новом Пазару, као и на санацији Цркве Светог Николе у Старом Сланкамену.

"Сад би неко рекао 'па немојте тако, ви сте против тржишне утакмице'. Не, и ја сам за тржишну утакмицу. Али ако имате ситуацију да је мајка директорка Завода, да може да обезбеди све информације везане за јавну набавку која се расписује, а да онда ћеркина фирма добија тај посао, неретко га добија у конзорцијуму са другима и тамо где су они у конзорцијуму, ту будите сигурни да ће они да добију и закључе уговоре у вредности од преко 99 милиона динара за 4,5 године. А када тога више нема, е онда је та власт која ју је сменила криминална", рекао је Селаковић.

Додао је да је Ђукановићева иницирала случај "Генералштаб" тек након што, како тврди, није од стране америчког инвеститора укључена у пројекат изградње кула на месту Генералштаба.

Посланици Скупштине Србије данас су током обједињене расправе о 25 тачака дневног реда ванредне седнице, поред полемике о правосудним законима, покренули и полемику о доласку европарламентараца у Београд, а шеф посланичке групе СНС Миленко Јованов рекао је да он ни на какав састанак у петак неће ићи.

"Не знам одакле вам та идеја и одакле вам потреба да то понављате изнова и изнова. Дакле, у име посланичке групе сам јавио ко ће да иде на састанак. Тако да не видим потребу да измишљате и обмањујете људе", рекао је Јованов одговарајући посланику Србија центра Здравку Поношу.

Понош је рекао да не зна зашто владајућа коалиција није убацила у делегацију за састанак са европарламентарцима Угљешу Мрдића да објасни сет правосудних закона, јер би, како је рекао, то боље учинио од Миленка Јованова.

Јованов је одговорио да не зна докле ће Понош да верује "лажовима из Шолакових медија", те да он ни на какав састанак у петак неће ићи.

Он је оценио да очигледно таква потреба за лажима постоји, наводећи да је Понош говорио и како ће председник Србије Александар Вучић да уведе санкције Русији чим се заврше избори. 

"Након тих лажи никада није рекао – извините што сам лагао, него је наставио да лаже изнова. И онда долазимо до онога што је стварно још већи проблем. Када цео свет види да се ствари крећу у врло лошем правцу када се говори о безбедности, он каже да само Александар Вучић види ратове. И мањи је проблем то што он не види ништа. Већи је проблем што се такав човек налазио на челу Генералштаба ове државе. Што је овај човек водио војску која треба да се супротстави у тим неким ратовима", прокоментарисао је Јованов.

Понош је, критикујући Мрдића и сет правосудних закона, рекао да му није јасно зашто Мрдић није у делегацији за састанак са европарламентарцима, да образложи оно што је изазвало пажњу у Бриселу, а додао је да би у делегацији требало да буду и остали људи који, како је рекао, "говоре европским речником".

Током обједињене расправе о 25 тачака дневног реда, односно о сету правосудних закона, посланик одборничке групе "Ми – глас из народа" Бранко Павловић тврдио је да се закони предлажу на основу оскудне анализе и да није поштована законска обавеза да Високи савет судства и Високи савет тужилаштва дају мишљење на предлоге који се тичу правосуђа.

Он је навео и да није спорно да је београдско правосуђе преоптерећено, али, како је рекао, постоји огромно преоптерећење у Врховном суду, Управном суда, Вишем суду у Београду.

Говорећи о листи кандидата за чланове Комисије за ревизију, верификацију, контролу и ажурирање бирачког списка, Павловић је рекао да ће његова посланичка група подржати ту тачку, али да треба радити и на другим стварима које утичу на неповерење грађана у изборни систем.

Одговорио му је Мрдић рекавши да је сет правосудних закона предложен после темељне анализе и да је узет у обзир већи број параметара.

Захвалио је Павловићу јер је јавно приметио да су судови у Београду преоптерећени, додајући да је то један од разлога зашто се из Трећег основног суда формира и Четврти. Посланик Покрета радника Слога–Струка Жељко Веселиновић оценио је да је "свака власт имала намеру да контролише правосуђе" и да су се годинама на рачун тужитељке Загорке Доловац износили епитети да је отета, постављало се питање да ли је жива, а "да смо сада дошли у ситуацију да је постала државни непријатељ".

Он је тврдио да се то догодило када су она и други тужиоци почели да се баве случајем пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, а рекао је и да је увек питао шта раде наше службе и да би волео да неко каже за кога раде Доловац и Младен Ненадић и да би тада подржао да буду процесуирани и склоњени.

Мрдић је рекао да је сагласан са Веселиновићем да правосуђе треба да буде ефикасније и да политичари не треба да учествују у хапшењима, али је то, како је навео, порука за блокадере.

"Они најављују хапшења, имају своје људе у ЈТОК-у", рекао је Мрдић и додао да су управо они најављивали стрељања, вешања, катран и перје. Мрдић је казао и да се данима, месецима, годинама прети председнику Србије Александру Вучићу и члановима његове породице и члановима СНС, а да нико не реагује.

Посланик Српске напредне странке Угљеша Мрдић изјавио је данас током расправе у Скупштини Србије да је предложени сет правосудних закона писан у интересу свих грађана без обзира на њихову веру, нацију или политичко опредељење.

На тврдње посланика СДА Санџака Ахмедина Шкријеља да предложени закони показују да власт не занима унапређење положаја Бошњака и враћање поверења у државне органе, Мрдић је рекао да ово "није писано против Бошњака или било којег другог народа који живи равноправно у Србији".

"Нама је циљ ефикасно правосуђе", истакао је Мрдић.   

Шкријељ је упитао да ли је при писању законских предлога узето у обзир то колико су правосудни органи радили на расветљавању злочина над Бошњацима током деведесетих година, на шта је Мрдић одговорио да су појединци из Тужилаштва за ратне злочине, како каже, у договору са врховним тужиоцем давали монтиране податке тужилаштвима земаља у региону, односно тужилаштву Хрватске, против припадника српске националности, који би били ухапшени на територији Хрватске и осуђени у монтираним процесима.   

"Пошто не желимо да тужилаштво буде злоупотребљено, пошто не желимо да тужилаштво обавља међународну сарадњу мимо одобрења надлежног министарства, зато је и предложен овај сет правосудних закона... овај сет правосудних закона је од интереса и за државу Србију и за све њене грађане, без обзира на националну опредељеност", указао је Мрдић.

Шкријељ је рекао да посланичка група којој припада та странка неће подржати предложене правосудне законе и упитао да ли је приликом израде измена закона узета у обзир заступљеност Бошњака у судовима и тужилаштву.

На његову констатацију да су парламентарни избори 2023. године били нелегални, председница Народне скупштине Ана Брнабић је одговорила да онда и Шкријељ нелегално седи у парламенту, јер је прихватио мандат.

"Избори су спорни, сазив је споран, неки мандати су спорни, а неки нису спорни. То све говори о вама и вашој политици. А ја овде чувам достојанство Народне скупштине. Нека само ви нисте спорни", рекла је Брнабићева.

Парламент је наставио са обједињеном расправом о 25 тачака, међу којима је сет закона из области правосуђа, након чега ће прећи на расправу по амандманима.

Заседању присуствује 129 посланика.