Američka politika i Zapadni Balkan – kontinuitet, novi modeli i sužen prostor za balansiranje

Iako Srbija već gotovo godinu dana nema američkog ambasadora, uz usvajanje Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane SAD i najave nove strategije za Zapadni Balkan otvaraju pitanje da li je reč o marginalizaciji ili o drugačijem modelu američkog angažmana.

Sagovornici RTS-a kažu da Balkan nije prioritet američke administracije, ali da odsustvo ambasadora ne znači promenu njene politike.

"Odsustvo ambasadora govori o tome da Balkan jednostavno nije prioritet u odnosu na Ukrajinu, Gazu, Kinu i odnose unutar EU, ali ne ukazuje na suštinsku promenu stava SAD prema regionu", rekao je Mijat Kostić iz Novog trećeg puta.

U zakonu o odbrani nema ničeg novog – to je kontinuitet američke politike

Izvršni direktor Pupin inicijative Vuk Velebit kaže da mi patimo od toga da se SAD bave više nama nego što je to realno. Uključujući brojne izazove mi i dalje imamo bolje odnose nego sa prošlom administracijom, smatra Velebit.

"Kada pogledate ove godine uz brojne izazove, uključujući sankcije NIS-u, tarife, kada pogledate susrete na bilateralnom nivou, na najvišem nivou, situacija je daleko bolja nego što je bila sa prethodnom administracijom. Dakle, dva susreta sa državnim sekretarom u odnosu na Bajdenovu administraciju kada nije bio ni jedan susret, govori da postoji razumevanje, da se Srbija prepoznaje kao partner", rekao je Velebit.

Kada je reč o usvojenom Zakonu o autorizaciji on ne vidi neke značajne promene.

"Mislim da u našoj javnosti postoji nerazumevanje onoga što se dešava u Vašingtonu. U delu koji se odnosi na Zapadni Balkan ne vidimo ništa novo – pominje se smanjenje ruskog i kineskog uticaja, energetska diverzifikacija i stabilnost, što je već godinama deo američke politike", ističe Vuk Velebit.

U samom zakonu se tvrdi da je cilj ruske dezinformacija na zapadnom Balkanu da se te zemlje odvrate od daljih evrointegracija, a navodi se i uticaj Kine koji je takođe negativan po pitanju evrointegracija, kaže Mijat Kostić.

"Dodatni fokus otuda ima za cilj da se zemlje regiona dodatno motivišu i ubrza proces otkanjanja energetske zavisnosti od Rusije, ali i ekonomskih partnerstava sa Kinom", rekao je Kostić.

Velebit kaže da se mogu videti naznake promena američke strategije kada je reč o regionu. Kaže da već postoje projekti koji su dogovoreni, ili o kojima se razgovara između srpske i američke strane, koji će biti aktivirani sledeće godine.

"To su veliki projekti koji uključuju i velike investicije u Srbiji. Druga stvar je BiH, vidimo evidentnu promenu američkog pristupa u Bosni i Hercegovini, gde postoji namera da se radi više sa Banja Lukom, i gde se napušta koncept izgradnje nacija koji je postojao decenijama unazad. Vidimo paralelno sa otvaranjem strateškog dijaloga sa Srbijom ukidanje, odnosno suspendovanje strateškog dijaloga sa Kosovom. Dakle, postoji razumevanje i prepoznavanje važnosti geografske pozicije Srbije kao najveće zemlje regiona, gde je Amerika svesna da ukoliko želi da zadovolji svoje interese u regionu, a to je stabilnost, prosperitet, smanjenje uticaja Rusije u sektoru energetike, da način da se to uradi najefikasnije jeste kroz saradnju sa Srbijom", rekao je Velebit.

Pitanje NIS-a se uklapa u američki pristup kada je reč o smanjenju ruskog uticaja ovde, rekao je Velebit, i podsetio da ne treba zaboraviti da su sankcije odlagane mesecima što je pokazatelj dobre volje SAD prema Srbiji i ostavljanja prostora da se reši pitanje NIS-a.

Prostor za balansiranje sve uži – jačanje odnosa sa Vašingtonom ima svoju cenu

Srpska politika razgranata na 4 stuba je bila moguća nekada, ali od početka rata u Ukrajini to je sve teže.

"Od rata u Ukrajini postalo je jasno koliko je teško voditi politiku balansiranja. Ako želite jače odnose sa Vašingtonom, to ima svoju cenu, ali je pitanje gde su dugoročni interesi Srbije", navodi Vuk Velebit.