Koliko košta proširenje EU na Zapadni Balkan – brojevi demantuju strahove

Direktor Fondacije Konrad Adenauer u Srbiji i Crnoj Gori i inicijator projekta Jakov Devčić kaže da je osnovni motiv za izradu studije bio da se debata o proširenju izmesti iz sfere straha i mitova i zasnuje na činjenicama.

"Hteli smo da objektivizujemo debatu – da umesto mitova i strahova imamo brojeve. Finansijski, proširenje nije razlog da se ono ne desi", ističe Devčić.

Prema računici autora studije, proširenje Evropske unije na svih šest zemalja Zapadnog Balkana koštalo bi prosečnog građanina EU 5,29 evra godišnje.

"To je razlog zašto je na naslovnici studije kafa i pecivo sa cenom od 5,29 evra. U Nemačkoj toliko košta jedna prosečna kafa sa pecivom – i to je simbol koliko bi proširenje realno koštalo", navodi Devčić.

On dodaje da strahovi u pojedinim državama članicama postoje, jer se proširenje doživljava kao deljenje "manjeg parčeta kolača", ali da brojevi pokazuju da je taj strah neosnovan.

"Ova studija pokazuje da politika proširenja može da stane u jednu šoljicu kafe. Finansije nisu razlog da se proširenje ne dogodi – ostaje politička odluka", poručuje Devčić.

Srbija – najveći korisnik evropskih fondova

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike ističe da bi Srbija, kao najveća država i ekonomija regiona, bila i najveći pojedinačni korisnik članstva u Evropskoj uniji.

"Proračuni pokazuju da bi Srbija, ukoliko bi sutra postala članica EU, u sedmogodišnjem budžetskom ciklusu imala na raspolaganju oko 21 milijardu evra, odnosno oko tri milijarde evra godišnje", kaže Subotić.

Poređenja radi, Srbija danas iz evropskih fondova dobija oko 500 miliona evra godišnje.

"To znači šest puta veći priliv novca. Kada se to podeli na oko 6,5 miliona građana, ukupna vrednost tih sredstava iznosi oko 450 evra po glavi stanovnika godišnje", navodi Subotić.

Istovremeno, Srbija bi imala i obavezu uplate u evropski budžet oko 750 miliona evra godišnje.

"To je otprilike četvrtina onoga što bismo dobijali. Taj odnos važi i za druge članice – čak i one koje su neto korisnici moraju da uplaćuju u budžet EU", objašnjava Subotić.

Članstvo donosi novac, ali i obaveze

Subotić upozorava da članstvo u EU nije "jeftina igračka" i da zahteva spremnost države da sredstva zaista iskoristi.

"Novac neće pasti s neba. Moramo da budemo sposobni da ga apsorbujemo, jer u suprotnom plaćamo 750 miliona evra godišnje, a ne koristimo potencijal fondova", objašnjava Subotić.

Prema njegovim rečima, Srbija trenutno prednjači u regionu kada je reč o korišćenju IPA fondova, ali su izazovi nakon članstva mnogo veći.

"Tada više ne govorimo o donatorskoj pomoći, već o strukturnim fondovima koji treba da transformišu državu, smanje socioekonomski jaz i pripreme je za jedinstveno tržište", ističe Subotić.

On dodaje da će u narednom budžetskom ciklusu EU, od 2028. do 2034. godine, sve više sredstava biti uslovljeno stepenom demokratičnosti.

"Što ste jača demokratija, to ćete imati veći priliv novca. Zato je važno da se Srbija već sada ponaša kao da je članica EU – posebno u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije i kriminala", zaključuje Subotić.

Sagovornici se slažu da studija pokazuje da je proširenje Evropske unije pre svega strateška investicija, a ne filantropija – investicija u stabilnost, bezbednost i ekonomski rast, i za Zapadni Balkan i za samu Evropsku uniju.