Četvrtkom u 9: EU za sve, da li i za Srbiju – četiri godine bez napretka

Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike ističe da je Srbija uspela da obori negativni rekord od više od četiri godine bez otvorenog klastera.

“Nedlozak predsednika Srbije na samit u Briselu, koji je trebalo da pokaže jedinstvo je potez bez presedana”, smatra Subotić.

Kako dodaje, u poslednjih godinu dana proces evrointegacija je u stagnaciji.

Direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević kaže da je prema tehničkim uslovima Srbija trebalo davno da otvori klaster tri ali da je za Brisel bilo važnije pitanje vladavine prava.

“Treba gledati širu sliku – da li Srbija teži poštovanju prava, i kroz to je Brisel ocenjivao Beograd, čak ni to da li smo uveli sankcije Rusiji. Stavlja se upitnik na to da li Srbija želi da bude demokratska zemlja ili klizi ka autoritarizmu. Zato je odloženo otvaranje klastera tri”, kaže Zečević.

Prema njegovim rečima, tragedija je za Srbiju da se stoji četiri godine u eroitegracijama dodajući da je to je nezabeležen slučaj do sada.

Gačević: Visok stepen frustracije 

Sa druge strane, pomoćnik ministra za evropske integracije Miroslav Gačević smatra da je pogrešno da se govori o periodu od četiri godine, jer kako kaže, proces proširenja za sve zemlje kandidate je bio "mrtav" do prošle godine.

"Od 2021. kada smo otvorili klaster četiri, stvari su stajale. Ovaj proces je komleksan, Evropska komisija je imala tada važniju ulogu a zemlje članice su uglavnom sledile njen put", dodaje Gačević.

Ukazuje da smo 2016. godine imali spremna za zatvaranje četiri poglavlja da smo  tada ispunili sve tehničke uslove alida su neke zemlje članice bile za otvaranje samo dva, iz svojih, političkih razloga.

“To je rigidan pristup prema našim dostignućima. Stepen frustracije je među predstavnicima vlasti izuzetno visok. Reč je o otvaranju još tri poglavlja u klasteru tri, jer je preostalih pet već otvoreno. Ciljevi se stalno pomeraju”, dodaje Gačević.

Slobodan Zečević kaže da je npr. Švedska bila protiv otvaranja klastera zbog neuvođenja sankcija Rusiji, dok je Hrvatska to učinila iz strateških razloga, jer ne želi da Srbija ojača.

Subotić: Beogradu poručeno da je nazadovao na evropskom putu

Strahinja Subotić tvrdi da se čak deset zemalja članica EU protivilo otvaranju klastera tri i da je Beogradu poručeno da je nazadovao na putu evrointegracija.

“Evropska komesarka za priširenje Marta Kos je više puta rekla da se nazadovalo na polju vladivine prava. Sa takvom ocenom i snažnom kritikom Evropskog parlamenta nije čudno da se desi ovakav rezultat”, ističe Subotić.

Miroslav Gačević naominje da neke zemlje članice ne bi danas zadoljile takve aršine.

Na zamerke da se pominje nazadovanje u oblasti medija i po pitanju KiM, Gačević ukazuje da je usvojen ceo set medijiskih zakona i da je potrebno vreme da se oni usvoje.

"Pravimo tabelu sa smernicama šta bi trebalo učniniti i pravimo plan za otklanjanje tih zamerki. Na samom kraju je konstituisanje Saveta REM-a, čeka se još jedan član iz redova nacionalnih manjina. Iz poglavlja 23 i 24 imamo skoro 20 zakona i strateških dokumenta koje moramo da uskladimo sa evropskim zakonodavstvom. Radi se na zakonu o sprečavanju korupcije. Čekalo se na preporuke Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) pri OEBS-u i Grupe zemalja protiv korupcije (Greko) pri Savetu Evrope. Ti procesi zahtevaju vreme”, navodi Gačević.

Prema njegovim rečima, Srbija je dobila dobre ocene kada je reč o klasteru dva koji je okosnica EU. On se tiče se evropskog, unutrašnjeg tržišta, najosetljivije oblasti za države članice, objašnjava Gačević.

Ukazuje na to da je usglašavanje samo mali deo poglavlja 31 koji se tiče spoljne politike i da je taj procenat sada veći od 63 odsto kako je konstatovano u oktobru. "Imamo zajedničke projeke odbrane sa zemljama članicama i jedini imamo oficira za vezu u Briselu", kaže Gačević.

Zečević: Geostrateška prednost Crne Gore

Slobodan Zečević naglašava da je Srbija bila ranije jednaka na evropskom putu sa Crnom Gorom ali da se dosta promenilo od početka rata u Ukrajini i da je u geostrateškom smislu Podgorica mnogo bliže.

“U tehničkom smislu nismo daleko ali u geostrateškom smislu Crna Gora je mnogo bliže, uvela je sankcije Rusiji i članica je NATO-a. Brisel snažno gura Podgoricu u članstvo, a mi smo zakasnili sa Zakonom o biračkom spisku i kasni se sa konstitusanjem Saveta REM-a”, dodaje Zečević.

Strahinja Subotić kaže da Beograd stalno krši obećanja koja je dao Briselu kada je reč o usvajanju određenih planova i zakona.

“Crna Gora je rekla da će ispuniti sve uslove do kraja 2026, Albanija do 2027. Srbiji je jasno stavljeno do znanja da EU ne stoji iza plana koji je dala jer je reformska agenda probila rok i da krši sopstvena obećanja”, naglašava Subotić.

Pomoćnik ministra za evropske integracije kaže da nije sve tako crno-belo. “Dobio sam mejl iz Brisela u kome se izvinjavaju što neće stići na vreme da nam daju mišljenje na određeni zakon a taj period je uglavnom tri meseca”, dodaje Gačević.

Celu emisiju "Četvrtkom u 9" možete pogledati u video-zapisu na početku teksta