Od IPA fondova do infrastrukture – uloga EU u razvoju Srbije

Srbija i Evropska unija danas sarađuju intenzivnije nego ikada pre, kroz projekte i programe koji obuhvataju gotovo sve sektore. Napredak Srbije u evropskim integracijama meri se kombinacijom reformi i podrške iz evropskih fondova.

"Ako gledamo period od potpisivanja Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji 2008. godine, to je negde skoro tri budžeta EU – oko 4,5 milijarde evra. EU, mogu slobodno reći, prednjači u odnosu na sve druge donatore i partnere koji su podržavali Srbiju u prethodnim decenijama zajedno", istakla je Ana Ilić iz NALED-a.

Podrška razvoju ekonomije i infrastrukture ogleda se kroz ulaganja u hiljade projekata koji utiču na ekonomiju i stabilnost celog regiona. Jedna od najvećih i najznačajnijih pojedinačnih investicija na Zapadnom Balkanu za koju su novac izdvojili poreski obveznici nalazi se u Srbiji.

Šef sektora za saradnju Delegacije EU u Srbiji Mauro di Veroli kaže da je reč o investiranju u železničku prugu Niš–Beograd.

"Opredeljeno je 600 miliona evra iz IPA sredstava, takođe i iz zajmova Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Ukupna suma je bila 2,2 milijarde evra. Dakle, to je ulaganje u koridor 10 koji povezuje Austriju i Grčku, a koji je izuzetno važan ne samo za Srbiju već i za ceo region. Trebalo bi da se po realizaciji ovog projekta skrati vreme putovanja za pola, da se tim putem preveze 9,3 miliona putnika i 9,4 miliona tona robe", kaže Di Veroli.

Najveći izvor podrške stiže iz evropskih IPA fondova. Novac se najčešće koristi za obnovu škola, bolnica, ustanova kulture ili sportskih objekata, na šta upućuju i iz Evropske unije. 

"U periodu od 2007. do 2013. godine iz IPA fondova je uložena 1,5 milijarda evra u Srbiji. Od 2014. do 2020. povećana je suma, ukupno je bilo izdvojeno za Srbiju 1,7 milijardi evra. U ovom, sada višegodišnjem ciklusu finansiranja u okviru tog programa, koji pokriva period do 2027. godine, imamo dodatno povećanje, a to su ukupno 2,2 milijarde evra", navodi iz EU. 

U vremenu kada je energetska bezbednost imperativ, izgradnja infrastrukture koja je potrebna za diverzifikaciju izvora snabdevanja postavljena je kao prioritet. Takav projekat je i gasni interkonektor sa Bugarskom, koji je vredan više od 94 miliona evra, čiju je realizaciju pomogla Evropska unija, sa više od 50 odsto.

Izgradnja gasnog interkonektora Srbija–Bugarska jedan je od najznačajnijih energetskih projekata koji je pomogla EU. Vredan je više od 94 miliona evra, a učešće Evropske unije je skoro polovina tog iznosa, i to bespovratno. Ana Ilić ukazuje da je u pitanju jedan od strateški najznačajnijih projekata za Srbiju, ali i čitav region.

"Kroz taj projekat obezbeđuje se diverzifikacija snabdevanja gasom. To je jedan projekat koji ima tu vrstu ne samo finansijskog nego i strateškog značaja. Diverzifikacija nabavke gasa od različitih dobavljača je takođe pitanje energetske bezbednosti. I to je ono što interkonektor sa Bugarskom, državom koja je članica Evropske unije, može pružiti i Srbiji", zaključuje Ilićeva.

Najbolji primer gde sprovođenje reformi ima svoju nagradu jeste i Plan rasta za Zapadni Balkan. Novac stiže po učinku, a sve sa jednim ciljem – da kroz sprovođenje reformi i finansijsku podršku Srbija postane ravnopravna članica evropskog kluba.