Joksimović: EU voli štrebere, Crna Gora i Albanija favoriti; Zečević: Srbiji šansa uz sankcije Rusiji

Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku kaže da je vokabular poslednjeg izveštaja o napretku Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji na samitu u Briselu sličan tonu koji je bio prisutan i u Rezoluciji o Srbiji usvojenoj u Evropskom parlamentu krajem oktobra.

"U izveštaju o napretku isto postoji čitav niz primedbi u kom pravcu bi Srbija trebalo dalje da radi u kontekstu evropskih integracija. Činjenica je da od 2022. potpuno stagniramo na ovom putu, a klaster 3 je simbol kao poglavlje koje Srbija nije u stanju da otvori četiri godine. Veoma je važan momenat pitanja zajedničke spoljne i bezbednosne politike", ističe Joksimovićeva.

Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije smatra da je u kontekstu aktuelne društveno-političke krize u zemlji značajno što zvanični Beograd nije eliminisan iz kompletnog procesa evropskih integracija.

"Neko bi u Uniji mogao da kaže da je kriza tolika da mora da se razreši pre nego što uopšte bude razgovora o napretku u evropskim integracijama. U izveštaju je bilo reči o stagnaciji, ali da se i dalje preporučuje otvaranje klastera 3. Čini mi se da je ton koji EU emituje takav da se Srbiji i dalje pruža šansa, a da od našeg usklađivanja zakonima Unije zavisi da li ćemo je iskoristiti", navodi Zečević.

Klaster 3 i "Dan mrmota"

Kada je reč o otvaranju klastera, Zečević naglašava da je postupanje u tom slučaju komplikovano jer je potrebna jednoglasna odluka unutar EU i da se "nikad ne zna ko može da zatraži nešto novo".

"Uslovi su bili da se usvoji zakon o jedinstvenom biračkom spisku, izabere Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM), urede birački spiskovi. To je sve usvojeno i prihvaćeno, ali će vreme pokazati kako će se prihvaćeno sprovoditi u praksi. EU je jasno istakla da će primati nove članove, mislim, do 2030. godine. Otvaraju vrata i zanima me šta će Srbija u tom pogledu uraditi", ukazuje Zečević.

Govoreći o tome da napredak Srbije na evropskom putu zavisi i od dijaloga Beograda i Prištine, Joksimovićeva tvrdi da je reč o kompleksnom procesu u kojem ne zavisi sve od srpskih vlasti.

"U ovom trenutku i dalje nemamo institucije u Prištini dok dijalog na visokom nivou odavno nije održan, niti postoje uslovi i naznake kada bi do njega moglo da dođe. Međutim, treba govoriti o zajedničkoj spoljno-bezbednosnoj politici i insistiranju članica o usaglašenosti u tom segmentu. EU strahuje od potencijalnog napada Rusije na neku od njenih članica i ovo im je prioritet", kaže Joksimovićeva.

Brisel – sankcije Rusiji, članstvo "štreberima"

Na pitanje koji stav Srbija treba da zauzme u odnosu prema Rusiji na svom evropskom putu, Zečević naglašava da je bitno da se stvari stave na papir, posebno u oblasti energetike.

"Takođe, kada je reč o promeni spoljne politike, živimo u doba zaoštravanja odnosa između Brisela i Moskve – Nemačka se naoružava do zuba, i to je pravac u kojem se ide. U takvom kontekstu, ne možete da budete dobri i sa jednima i sa drugima. Nije naše zadovoljstvo ako uvedemo sankcije Rusiji, ali pošto EU traži, a ti si na evropskom putu i to ti je cilj, pretpostavljam da će neki paket sankcija morati da se uvede", kaže Zečević.

Joksimovićeva ističe da se od 2022. očekuje mir u Ukrajini, a da on i dalje nije na vidiku, što dodatno komplikuje situaciju u kojoj se Srbija nalazi u klinču između Zapada i Rusije.

"Pojednostavljeno, kada se učlanjujete u neki klub igrate po njihovim uslovima i pravilima. Unija ima svoje kriterijume i na zemljama kandidatima je da ih ispune. Brisel u tom smislu trenutno voli štrebere, odnosno zemlje koje će trčati u susret problemu i rešavati ih. Crna Gora i Albanija na takav način pristupaju evropskim integracijama i oni su trenutno favoriti u toj trci za članstvo", smatra Joksimovićeva.

Put Srbije ka EU – od podrške do kritike

Zečević objašnjava da je logično pitanje koje bi Srbija trebalo da postavi to kom ideološkom svetu pripada i šta zaista želi u svojoj spoljnopolitičkoj budućnosti.

"Da li ćemo dizati u nebesa kineski i ruski režim, a znati koliko je surov, ili hoćemo da budemo otvoreno i tolerantno društvo. Trebalo bi da primenimo pravila koja važe za njih, rešenja koja postoje u najrazvijenijim državama. Ne možemo jedan evropski zakon ili praksu da usvajamo po godinu i po dana", navodi Zečević.

Joksimovićeva uverava da Srbija probija rokove koji su postavljeni u agendi na evropskom putu.

"S druge strane, u ovom trenutku ne postoji niko u srpskom društvu i na političkoj sceni ima neku dobru reč za Uniju. Od vlasti, preko opozicije, do studenata. Nema ohrabrenja, ima kritika. Podrška je u tom smislu opala, ali sam sigurna da bi brzo porasla ako bi bilo nekakvih novih koraka", zaključuje Joksimovićeva u razgovoru za Jutarnji program Radio-televizije Srbije.