Uoči komemorativnog skupa u Novom Sadu – nema konsenzusa čak ni oko obeležavanja godišnjice tragedije

Profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić rekao je za RTS da se u Poljskoj, gde se trenutno nalazi, podela nema i da postoji osnovni konsenzus kuda Poljska treba da ide, ko su joj saveznici, a ko neprijatelji. Kada je reč o Srbiji, Vranić navodi da je do protesta protiv iskopavanja litijuma postojao minimalni konsenzus u vezi sa ulaskom u Evropsku uniju.

"Postojao je zajednički put koji je utvrđen vladom Zorana Đinđića, ali to se nekako izgubilo. I jedna i druga strana su pustile taj osnovni konsenzus. Neću da tvrdim da smo izgubili tlo pod nogama, ali mi smo izgubili navigaciju. Mi prosto lutamo, ne znamo baš tačno kuda idemo. Recimo, na pitanje šta očekivati i zašto se najavljuju tenzije ili odsustvo tenzija 1. novembra, niko vam ne može dati odgovor na to, a to je prekosutra. Dakle, do te mere smo zaslepljeni u tom smislu da nema jednostavno nekakve navigacije u društvu", naveo je profesor Vranić.

Antonijević: Neverovatno je da ljudi koji nemaju trunke pravnog obrazovanja donose presude

Govoreći o najavljenom komemorativnom skupu u subotu, pravnik Milan Antonijević rekao je da jedino što 1. novembra svima nama treba da bude u mislima jesu žrtve pada nadstrešnice, kao i da je Srbija proglasila dan žalosti nakon pada nadstrešnice, a da je u Novom Sadu proglašen dan žalosti kada je preminula 16. žrtva.

"Nadam se da će ljudi u Novom Sadu moći da shvate da postoji zajedništvo, da niko tamo ne želi da na bilo koji način vidi neke nerede, a posebno porodice žrtava. Mislim da bi to bilo nepoštovanje onoga što su oni proživeli i oni nose tu tragediju. Bilo ko ko tu tragediju kasnije politizuje ne želi dobro ovom društvu", naveo je Antonijević.

Dodao je da je saglasan sa tim da je Srbija izgubila konsenzus oko različitih oblasti, kao i oko vladavine prava.

"U ovom slučaju se možda može pronaći izlaz iz te krize, sama odgovornost, oni koji su krivi za pad nadstrešnice, postupci koji će se voditi u sudovima u Srbiji su i te kako značajni. Moramo ih pratiti, negde apelovati na tužilaštvo da bude temeljno, da ne bude neko ispadanje iz koloseka", naveo je Antonijević.

Ocenio je da poverenja nema i da se za neke odluke tužilaštvo hvali, dok se za druge kudi i da se gubi osećaj da u tim tužilaštvima i sudovima sede isti ljudi.

"Institucije se ne mogu sazivati na ulici, niti će one postojati, niti možemo suditi, jer neverovatno je da ljudi koji nemaju trunke pravnog obrazovanja donose presude", naveo je Antonijević i dodao da sud javnosti postoji, ali da mediji treba da vode tu javnost ka struci i razgovoru sa tužiocima i da se ništa ne gura pod tepih.

Ocenio je da postoji veliki broj ljudi koji oseća poštovanje prema žrtvama pada nadstrešnice, ali da istovremeno žele da dehumanizuju nekoga i da to nije osećanje koje mora da se gaji u Srbiji, već da moramo da prođemo kroz neki vid katarze.

"Stanje nacije, ako od toga krećemo, nije na zadovoljavajućem nivou i svi moraju podneti svoj deo odgovornosti – i oni koji imaju javnu reč u medijima i oni koji predvode pojedine pokrete", objasnio je Milan Antonijević.

Vranić: Ko god pobedi na sledećim izborima mora da odustane od ideje da može da kontroliše sve

Profesor Bojan Vranić rekao je da je saglasan da je Srbiji potrebna jedna vrsta katarze, ali da je pitanje šta je njen sadržaj.

"Ja se ne slažem toliko da će nas izlečiti nekakva moralna katarza. Mediji igraju jako veliku ulogu u oblikovanju tipa podele društva, ali nisu mediji ti koji treba da nas izvade iz bilo čega. Ono što mi treba da doživimo jeste jedna vrsta političke katarze", naveo je Vranić.

Kada je reč o sudovima, Vranić je rekao da se tu radi o pravilima struke i da tu nema nešto mnogo demokratije, već da se odluke donose na osnovu poštovanja i sleđenja zakona ili Ustava.

"Suština svega jeste da tu postoji jedna vrsta nezavisnosti od drugih grana vlasti i to je sada ta vrsta političke katarze gde neko treba da napusti ideju da treba da kontroliše sve. Ovde čak ne mislim na jednog čoveka, ovde čak mislim na čitavu društvenu grupu. Ko god da pobedi na nekim budućim izborima mora da odustane od te monističke ideje da može da kontroliše sve i da je u ovoj Srbiji sve samo jedno i jedinstveno", rekao je profesor Vranić.

Istakao je da moramo da prihvatimo da smo različiti, a da te razlike moramo da prebrodimo pravilima, što je vladavina prava, a da to nemamo.

"Usled tog odsustva pravila, koja se u stvari oblikuju u institucijama, zato imamo taj problem kako sada treba da izgleda komemoracija. Malo je neumesno porediti tragedije, ali ako pogledamo komemoraciju za tragediju u 'Ribnikaru', i za nju je trebalo jako puno vremena da se roditelji žrtava, institucije, škola, pa u krajnjoj liniji i društvo dogovore kako to treba da izgleda. Ja nisam da su svi baš do kraja zadovoljni", rekao je Vranić.

Ocenio je da osećaja opšte volje trenutno nema, već da dve strane imaju potpuno različite narative.

"Ako pogledate šta dolazi sa strane SNS-a, tu se najavljuje nasilje, poziva se na mir, da će se menjati vlast na ulici, a kada pogledate šta pričaju studenti, oni imaju potpuno drugačiji narativ. Kao da to nije jedna politička borba, nego se svako bori u nekom svom ringu", naveo je Vranić.

Na pitanje gde može da se povuče granica između prava na sećanje i prava na protest, Milan Antonijević rekao je da je to na zrelosti svakoga ko tog dana izađe na ulicu.

"Mislim da zaista ne vidim zašto bi bilo ko branio ljudima koji su za neku drugu političku opciju da i oni izađu na ulicu, da li tog dana ili nedelju dana nakon toga, upravo da bi izbegli neke sukobe, čini mi se da je zato najavljen skup u Novom Sadu 8. ili 9. novembra. Svako mora da želi da do tih sukoba ne dođe, da ima osećaj poštovanja i da se vratimo i tim institucijama", naveo je Antonijević.

Razgovor sa Bojanom Vranićem i Milanom Antonijevićem u celosti pogledajte u video-snimku na početku teksta.