Macut za RTS: Nova akademska godina počinje 3. novembra, postoji razumevanje da moramo da sačuvamo univerzitete

Da li će nova akademska godina u punom kapacitetu početi u ponedeljak, 3. novembra? Da li su završeni ispiti i predavanja na fakultetima i je li izvestan povratak u studentske slušaonice i amfiteatre? Šta država očekuje da se desi 1. novembra u Novom Sadu i hoće li se u tom danu sačuvati mir?

Odluka Senata univerziteta je da nova školska godina na svim fakultetima u Srbiji počne 1. novembra, odnosno u ponedeljak, 3. novembra.

Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut rekao je da je prema planu koji je napravljen dogovoreno da se ova školska godina završi 31. oktobra, a da nova krene 3. novembra.

"Imamo povoljnu situaciju, na većini fakulteta akademska godina je već krenula. Ostaje da kompletiramo i da svi fakulteti krenu u novu školsku godinu. Neki fakulteti su proaktivni, kao na primer oni u Kragujevcu", istakao je premijer.

Macut je naglasio da je dobra vest to što će se u novoj školskoj godini popuniti praznina koja je nastala u ovoj školskoj godini.

Naveo je primer da je sada ispitna sezona na Medicinskom fakultetu na kom je profesor i da se održava oktobarski ispitni rok. Kako je rekao, izlaznost je bila dobra i kvalitet znanja studenata je bio dobar.

"Bili smo prijatno zatečeni da smo podelili dobre ocene. U svakom slučaju, naši studenti su dobro radili i učili, sam njihov pristup ispitima pokazuje da su nadoknadili ono što je propušteno u školskoj godini koju sada završavamo", rekao je Macut.

Drugi ciklus razgovora sa dekanima

Premijer je rekao da je pokrenuo drugi ciklus razgovora sa dekanima fakulteta, da su neki razgovori već završeni i da su dekani dolazili u Vladu. Ocenio je te razgovore kao otvorene i napomenuo da je zaključeno da uvek postoje nedostaci i potreba da se nešto unapredi.

"Postoji razumevanje da moramo da sačuvamo univerzitete. Svi su svesni činjenice da je teret na upravama fakulteta. Svi su svesni da moramo držati integritet institucija, i to je provejavalo u razgovorima", rekao je Macut i dodao da očekuje završetak razgovora sa dekanima do kraja nedelje.

Napomenuo je da je bio dobar upis u dva upisna roka na fakultetima i da nema podatke za treći upisni rok.

Prema njegovim rečima, nastavnički smerovi, kao što su smerovi na PMF-u u Beogradu, imaju slabiji upisni trend u odnosu na učiteljske.

Kako kaže, došlo je do zastoja zbog nepopularnosti nastavničkih zanimanja, mora se nešto preduzeti, a bitno je očuvati integritet.

"Prvi novembar dan kada moramo da prevaziđemo podele"

Govoreći o godišnjici pada nadstrešnice za kada su najavljena okupljanja u Novom Sadu, Macut je rekao da je to dan kada moramo u dostojanstvu da odamo poštu i da moramo da izađemo u miru i jedinstvu sa drugima.

"To je dan kada treba da pokažemo da možemo da prevaziđemo podele. Država mora biti stabilna, moramo obezbediti mir, ali ne možemo biti pasivni prema napadima i demoliranjima", istakao je premijer.

"Moramo stvari da sagledamo u dinamičkom smislu, moramo biti konstruktivni u sagledavanju sadašnjosti i planiranju budućnosti. Ne možemo da dozvolimo da se neko oseća nesigurno. Društveni procesi teku“, istakao je premijer Macut.

O samitu u Londonu – teme i predlozi

Premijer se osvrnuo i na posetu Londonu gde je prisustvovao Berlinskom procesu.

"Najosnovnija tema se odnosila na migracije. To je nešto što Veliku Britaniju najviše u ovom trenutku interesuje, to je zapravo veliki priliv migranata koji sada imaju ili nemaju dozvolu za život tamo i sad treba u stvari videti šta će sa tim migrantima biti. Postoje projekti koji se bave rešavanjem tog problema", kaže premijer.

Kako je naveo, Srbija nije učestvovala u tome, ali neke zemlje na Zapadnom Balkanu su spremne da prihvate neke od tih migranata.

Napomenuo je da je Srbija pokrenula temu slobodne roming zone, da se Srbija uključi u EU, odnosno u čitav prostor roaminga, da budu izjednačene cene, što bi olakšalo život ljudima.

"Druga stvar koju smo pokrenuli, to je zapravo inicijativa za transportne organizacije koje prevoze iz Srbije u Evropu i obrnuto, da se šengenski period boravka u EU ne računa po danima, već po provedenom vremenu, jer vozači, recimo kamiona, određeno vreme u toku dana provedu u vožnji", rekao je Macut.

Kako je naveo, to je u interesu svih, ne samo nas nego i Evrope, da ne bismo imali zagušenja na granicama.