Zečević: Berlinski proces je ambiciozna zamisao, Plan rasta EU zasenio sve druge inicijative

Slobodan Zečević navodi da se zemlje Zapadnog Balkana nalaze na različitim pozicijama u procesu ulaska u Evropsku uniju.

"Priča se da su Crna Gora i Albanija veoma blizu ulaska u Evropsku uniju. Što se tiče ostalih država, svako ima svoje probleme. U Bosni i Hercegovini je institucionalni sistem koji ne funkcioniše, Severna Makedonija ima problem sa Bugarskom u vidu geostrateške namere. I na kraju mi koji imamo svoju političku krizu", rekao je Zečević.

Zečević ističe da je Berlinski proces bila ambiciozna zamisao, pre svega Nemačke i Angele Merkel, da se započne ekonomsko ujedinjenje Zapadnog Balkana koje bi doprinelo približavanju tih država Evropskoj uniji.

"U međuvremenu je bilo dosta novih inicijativa, kao što je Trampova inicijativa o otvorenom Balkanu, koja je imala slične namere. Zatim, ono što je najznačajnije u ovom trenutku, plan rasta za Zapadni Balkan i Evropsku uniju koji je izdvojio šest milijardi za države koje nameravaju da se učlane, koji praktično zasenio ove druge platforme za razgovore", rekao je Zečević.

Sastanak u Londonu, koji države treba da približi EU, održao se u državi koja je iz nje istupila.

"Britanija ima ulogu u bezbednosnoj zaštiti Evrope, pre svega od ruskog malignog uticaja", rekao je direktor Instituta za evropske studije dodajući da London smatra da pojedine evropske države nisu dovoljno snažne da se suprotstave tom uticaju.

"Spoljnopolitičke rezolucije EP nisu obavezujuće, ali imaju moralnu i političku snagu i utiču na druge institucije"

Berlinski proces se dogodio u trenutku kada je i Evropski parlament usvojio novu rezoluciju o Srbiji u kojoj se pominju problemi u vezi sa korupcijom, vladavinom prava, izbornim uslovima, slobodom medija.

Zečević je naveo da je rezolucija Evropskog parlamenta vrlo kritična kada je reč o situaciji u Srbiji.

"Ona polazi od stanovišta da je manjak demokratije u Srbiji doveo do drugih problema, porasta korupcije, nestabilnosti države, problema i u pravosuđu", kaže Zečević i dodaje da se apostrofira događaj u Novom Sadu i pad nadstrašnice kao primer da srpska država nije mogla da odgovori na tragediju i njene uzroke iz čega je izašla politička kriza koja i dalje traje.

"Mislim da je tekst vrlo kritičan, naravno Vlada Srbije govori o tome da su rezolucije Evropskog parlamenta neobavezujuće, što je tačno. Rezolucije Evropskog parlamenta u oblasti spoljne politike nemaju moć odlučivanja Evropskog parlamenta za razliku od ekonomije, gde EP sa Savetom Evropske unije i Savetom ministara zapravo donosi odluke", objašnjava Zečević, ali i podseća na njihovu snagu.

"Rezolucije EP u oblasti spoljne politike imaju jednu moralnu i političku snagu u smislu da Evropski parlament nije ono što je Skupština Ujedinjenih nacija. Znači, Evropska unija ima i elemente federalne države, tako da Evropski parlament kada donese neku rezoluciju, to ima dosta uticaja na druge institucije. Nije obična pričalnica. Evropski parlament je organ koji u nekim segmentima ima i moć odlučivanja", naglasio je Slobodan Zečević, direktor Instituta za evropske studije.

Ceo razgovor možete pogledati u video-zapisu na početku teksta...