Izbori završeni, neizvesnost ostaje – povratak Srba u institucije na KiM, ali bez garancija za uticaj

Na lokalnim izborima održanim 12. oktobra, Srpska lista osvojila je gradonačelnička mesta u devet od deset opština sa srpskom većinom, a u svih deset ima većinu u lokalnim skupštinama.

Novi čelnici sada preuzimaju opštine u izmenjenim okolnostima – sa promenjenim simbolima, spornim odlukama o imovini i narušenim poverenjem građana.

Bezbednosna situacija na severu i dalje je napeta – poslednja hapšenja Srba u Zubinom Potoku i Zvečanu, kao i upad pripadnika tzv. kosovskih bezbednosnih snaga u severni deo Kosovske Mitrovice, ponovo su izazvali zabrinutost kako među građanima, tako i u međunarodnim misijama.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Jovana Radosavljević je rekla da je evropski predstavnik na jučerašnjoj sednici Saveta bezbednosti UN pozvao Beograd da procesuira odgovorne za Banjsku, dok je Prištini sugerisano da preduzme konkretne korake u reintegraciji Srba u institucije i da prestane sa jednostranim akcijama.

"SB UN je veoma važna platforma za otvaranje ključnih tema, ali njihov efekat nije vidljiv. Dijalog između Beograda i Prištine praktično ne postoji – Priština nema zvaničnog pregovarača jer vlada još nije formirana, a nema ni političke volje za deeskalaciju, odnosno normalizaciju situacije", navodi Radosavljevićeva.

Talas optimizma i rezerve

Prema njenim rečima, činjenica da su Srbi učestvovali na lokalnim izborima i postigli dobre rezultate unela je izvestan optimizam među građane, ali je potrebno da se sve to posmatra sa rezervom.

"I dalje smo u prelaznom periodu – tehničke vlade u Prištini i na lokalu mogu dodatno zakomplikovati situaciju. Nakon izbora videli smo da odlazeće lokalne samouprave, kao što je slučaj u severnoj Kosovskoj Mitrovici, donose odluke o prenameni zemljišta, dok druge opštine raspisuju konkurse za zapošljavanje", navodi Radosavljevićeva.

Napominje da povratak Srba u lokalnu vlast nosi sa sobom brojne nepoznanice – da li će imati kapacitet i ovlašćenja da menjaju stvari, i koliko će se poštovati pravila i procedure. Očekuje se da će prepreke dolaziti i od strane centralne vlasti, posebno u kontekstu saradnje sa tzv. kosovskom policijom.

"Ključno pitanje za srpsku zajednicu jeste reintegracija pravosuđa i policije. Stav Prištine je jasan – ne želi da razgovara o povratku ranije integrisanih službenika, već samo o novom zapošljavanju, što je za kosovske Srbe neprihvatljivo. Teško je zamisliti da će doći do promene u tom pogledu", zaključuje Radosavljevićeva.