Đurić: Španija je zemlja koja Srbiju bezrezervno podržava po pitanju AP KiM

Novi impuls srpsko-španske saradnje osetiće i mlade diplomate kroz saradnju Diplomatske akademije u Beogradu i Diplomatske škole u Madridu.

Osim potpisanog memoranduma i diplomatskih veza, tema razgovora srpskog ministra spoljnih poslova i njegovog španskog kolege bilo je i na koji način je moguće dodatno unaprediti odnose dve zemlje koje imaju sličan odnos pre svega prema poštovanju međunarodnog prava.

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić kaže da jačanjem odnosa sa Španijom, Srbija stvara još jedan stub svoje pozicije u Evropi, "jer je Španija kao zemlja sa 50 miliona stanovnika, jedna od ključnih članica EU, zemlja koja nas podržava kada je reč o KiM, zemlja koja nas podržava kad je reč o članstvu u EU od klastera do razumevanja za naše specifične okolnosti".

"Sa mojim kolegom imao sam razgovore o bilateralnoj saradnji, složili smo se da našu ekonomsku saradnju podignemo na viši nivo, Republika Srbija je jedna od rastućih evropskih ekonomija, to treba da iskoristimo da bolje povežemo kompanije i da Španija kao velika evropska ekonomija podrži i naš rast i razvoj i da mi otvorimo naša vrata za više španskih investicija", naveo je Đurić.

Stav Španije jednak stavu Beograda

Španija kao četvrta najveća ekonomija u Uniji najviše se zalaže za proširenje koje bi, kažu, trebalo da obuhvati ceo Balkan. Objašnjavaju i stav Španije po pitanju Kosova.

Direktor Kraljevskog instituta Elkantes Čarls Pauel kaže da je Španija ostala snažno pri stavu da podržava položaj Beograda prema Kosovu, da ne vole jednostrane deklaracije nezavisnosti, podržavaju teritorijalni integritet Srbije, ali da će po svemu sudeći status kvo ostati, a da će se Španija oslanjati na ono što Beograd odluči.

"Nažalost uticaj Španije u regionu je manje značajan nego što bi mogao da bude baš zbog stava prema Kosovu, ali mislim da je to cena koju vredi platiti jer međunarodno pravo je važno i španska Vlada bez obzira na to da li je levo ili desno orijentisana ostaje pri tom stavu i to će i nastaviti. Voleli bismo da vidimo pregovore Beograda i Prištine, očigledno Španija neće prihvatiti ishod koji nije prihvatljiv građanima Srbije", objašnjava Pauel.

Prethodna poseta ministra spoljnih poslova Srbije Španiji organizovana je pre četiri, a uzvratna poseta španskog šefa diplomatije Srbiji pre dve godine.

O tradiciji koja prati diplomatske odnose dve zemlje govori i to što Srbija i Španija naredne godine obeležavaju 110 godina od kako je srpski poslanik u Madridu Dragomir M. Janković predao akreditive španskom kralju Alfonsu XIII, to se smatra i zvaničnim uspostavljanjem diplomatskih odnosa tada dve kraljevine.

Stavovi građana podeljeni, fokus na unutrašnjim izazovima

Spoljnu politiku Španije, pa i principijalan stav oko nepriznavanja Kosova, građani Madrida tumače različito.

Građani kažu da je možda razlog nepriznavanja Kosova to što je Španija posvećena pravdi u svetu, zavisi od konteksta ali je pitanje pravde.

"To je dimna zastava, Španska politika ima mnogo pitanja s kojima mora da se suoči, poput visokih poreza, problema stambenog prostora i kada naša Vlada govori na primer o priznavanju Gaze ili situaciji sa suverenitetom Srbije zapravo skreću pažnju ljudi s unutrašnjih problema", navodi jedan od građana.

Ima i onih koji kažu da u Španiji nema mnogo informacija o Srbiji, da to nije u fokusu javnosti tako da ne bi mnogo ljudi moglo da da jasan odgovor na to pitanje.

Oni koji jesu upućeni su eksperti Kraljevskog instituta Elkantes, koji se između ostalog bave i pripremom informacija uoči posete španskih zvaničnika pojedinim zemljama.

Srpska delegacija sastala se u Madridu i sa predstavnicima tog instituta kome je srpski evropski put od posebnog interesa.